„Krhko primirje“ Irana i SAD donelo tek kratki predah: Povratak cena na stari nivo neće biti brz, ako ga uopšte bude

Nakon mesec i po dana rata u Iranu, koji se proširio na ceo taj region i izazvao strah od krize u gotovo celom svetu, čini se da smo dobili „predah“ u vidu primirja između SAD i Irana.

Podsetimo, Iran je blokirao Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina sirove svetske nafte, a kao posledica svega toga, cena nafte skočila je na više od 100 dolara po barelu.

U međuvremenu, tržište je reagovalo na svaki pomen kraja rata, pre svega, na izjave predsednika SAD Donalda Trampa, pa je cena čas padala, čas skakala.

Kao posledica toga, cene goriva u Srbiji su značajno porasle, a trenutno im je maksimalna cena koju je država odredila na pumpama 214 dinara, dok je tržišna cena značajno viša.

Svet je, ipak, obradovala nova vest da su Iran i SAD dogovorile dvonedeljno primirje, a to se odmah odrazilo i na cenu nafte koja je pala na 92 dolara po barelu, odnosno za čak 15 odsto.

Međutim, čini se da će ova reakcija biti ponovo samo privremena, do novog sukoba, a trajanje ove krize trenutno nije moguće predvideti, pa samim tim ni njene posledice.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas navodi da ovo primirje deluje smirujuće, ali, pre svega, kratkoročno i psihološki.

„Cena nafte već je reagovala padom, što pokazuje da je dobar deo prethodnog rasta bio posledica premije rizika. Ipak, fizičko tržište ostaje zategnuto, pa se ne može očekivati da se cene derivata odmah vrate na prethodni nivo, naročito kod dizela“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ovakva volatilnost povećava neizvesnost, a neizvesnost usporava investicije i poslovanje.

„Kada cene u kratkom roku značajno osciliraju, kompanije odlažu odluke, rastu troškovi i finansijska tržišta postaju nestabilnija. Takav efekat može trajati sve dok se ne stekne utisak da je snabdevanje zaista stabilizovano, a ne samo privremeno“, napominje Mijušković.

On upozorava da je šteta već načinjena i da je tržište već prošlo kroz snažan cenovni šok.

„Logistički tokovi su poremećeni, a kompanije su već pretrpele veće troškove transporta, osiguranja i energenata. Čak i u slučaju brzog smirivanja krize, ostaju posledice kroz inflaciju, više troškove proizvodnje i smanjeno poverenje investitora“, ukazuje naš sagovornik.

Nakon završetka ove krize, kako kaže, najrealniji scenario je delimično snižavanje cena, ali ne i potpuni povratak na prethodni nivo.

„Da bi se to desilo, potrebna je trajna stabilizacija ključnih transportnih ruta i povratak poverenja u snabdevanje. Zato je verovatnije da će se cene spustiti sa ekstremnih nivoa, ali ostati više nego pre krize“, zaključuje Mijušković.

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović za Danas ukazuje da nastavak vojnih aktivnosti u regionu Bliskog istoka, samo nekoliko sati nakon najavljenog primirja između SAD i Irana, ne uliva nadu da je reč o trajnom rešenju.

On podseća da je primirje podrazumevalo prestanak aktivnih borbenih dejstava u periodu od 14 dana, a da je jedna od ključnih tačaka primirja bila otvaranje Ormuskog moreuza za tranzit brodova i tankera.

Iako su cene energenata, a pre svega cene sirove nafte, na tržištu pale nakon objavljivanja vesti o primirju, Obrenović poručuje da ne treba očekivati da će se one u kratkom roku vratiti na onaj period od pre sukoba, koji je počeo krajem februara ove godine.

„Osiguravajuće i transportne kompanije i dalje očekuju uverljivije signale da će brodovi moći sigurno da prolaze kroz ovaj strateški važan tesnac. I dalje je povećan rizik prolaska kroz moreuz, uzimajući u obzir napade koji su se nastavili sa obe strane uprkos objavi vesti o primirju“, ukazuje on.

Kako dodaje, već pristižu vesti o napadu na rafineriju u Iranu, a takođe su nastavljeni napadi na energetsku infrastrukturu i u arapskim zemljama, poput napada na naftovod Istok-zapad u Saudijskoj Arabiji, dok slične vesti o napadima raketama i dronovima stižu i iz UAE, Bahreina, Kuvajta i Katara.

„Takođe, Iran je izašao sa predlogom da se naplaćuje naknada (taksa) za prolaz tankera i brodova kroz Ormuski moreuz, kako bi došao do prihoda za obnovu infrastrukture i rekonstrukciju usled napada SAD i Izraela“, navodi naš sagovornik.

Sa druge strane, kako naglašava, čak i da dođe do optimističnog scenarija po kom bi brodovi i tankeri već ovog trenutka nesmetano prolazili kroz Ormuski moreuz, kao u periodu pre sukoba, potrebno je vreme da se stabilizuju logistički lanci.

„Ne treba zaboraviti ni to da je već načinjena značajna šteta na gasnim i naftnim poljima, da je mnoga energetska infrastruktura već oštećena, kao i da je nemogućnost prolaza i izvoza nafte i drugih energenata doprinela da zemlje tog regiona smanje proizvodnju. Slično, zemlje uvoznice energenata su trpele usled poremećaja u lancima snabdevanja i oslanjale su se na prethodne isporuke i rezerve, te ih očekuje period ponovnog skladištenja i kupovine energenata u uslovima prolongirane neizvesnosti i povećanih cena na tržištu“, objašnjava Obrenović.

Prema njegovim rečima, može se očekivati da će berze i dalje čekati jasan signal da je došlo do trajnijeg rešenja za sukob na Bliskom istoku, pre nego što se stabilizuju.

„Psihološki faktor će i dalje igrati značajnu ulogu kada je reč o formiranju cena na energetskom tržištu, što smo već mogli da vidimo ne samo sa sukobom na Bliskom istoku, već i tokom početka sukoba u Ukrajini 2022. godine“, podseća on.

Dugoročno posmatrano, kako ukazuje, već je načinjena značajna šteta i poremećni su lanci snabdevanja.

„Čak i da dođe do optimističnih scenarija, biće potrebno nekoliko meseci kako bi se prekinuta logistika i lanci snabdevanja stabilizovali, a već ima najava da će obnova proizvodnje na poljima i vraćanje na nivo koji je postojao pre sukoba zahtevati i nekoliko godina, poput jednog dela kapaciteta proizvodnje tečnog prirodnog gasa u Kataru“, napominje Obrenović.

Dok se ne obezbedi potpuna stabilnost, teško je očekivati poboljšanje, naglašava.

„Sve dok je situacija na Bliskom istoku nestabilna, uključujući tu i tek postignuto ‘krhko primirje’, kako ga je nazvao potpredsednik SAD Vens, ne može se očekati povratak na stanje pre 28. februara 2026, uključujući i cene energenata, ali i svih proizvoda koji se u velikoj meri baziraju na potrošnji energenata. Iran i dalje ima snažnu polugu sve dok može da kontroliše prolaz kroz Ormuski moreuz, a tu polugu već uspešno koristi od prvih dana sukoba“, zaključuje Obrenović.