Privatnici odjavljuju radnike, država prijavljuje 1Foto: Bojan Cvejić

Samo na prvi pogled, kontradiktorni su podaci prema kojima je u Srbiji broj zaposlenih za stalno, nakon uvođenja vanrednog stanja porastao za oko 400 ljudi, a da je istovremeno zabeležen i rast onih koji su se iz radnog odnosa prijavili na evidenciju nezaposlenih.

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da je uvećanje broja novozaposlenih „povukao“ javni sektor gde je u stalni radni odnos primljen veliki broj onih koji su radili po ugovorima kao i onih sa prvim zaposlenjem, što se u najvećoj meri dogodilo u zdravstvu.

S druge strane, „priliv“ u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potiče iz privatnog sektora i ubrzava se uprkos merama koje je država najavila kako bi se sačuvalo što više radnih mesta.

U Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja kažu za Danas da je do sredine marta, nakon čega je uvedeno vanredno stanje, broj prijavljenih na neodređeno vreme iznosio 1.562.478 lica.

– U toku marta i aprila broj zaposlenih lica se svakodnevno menjao (u opadajućem trendu). Poslednjih dana je trend porast broja zaposlenih na neodređeno i zaključno sa 5. aprilom broj prijavljenih iznosi 1.562.875 – navode u Centralnom registru gde prijavu i odjavu zaposlenih firme obavljaju elektronski.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da se tokom marta i početkom aprila prijavilo 3.667 novih lica.

– Od tog broja 2.047 lica (od čega u aprilu 900 lica) je bilo u radnom odnosu i podneli su zahtev za novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Ostala novoprijavljena lica su podneli prijavu iz drugih razloga, a najveći broj zbog učešća u programima subvencija koje obezbeđuje NSZ – navode u odgovoru Danasu.

Ipak, pretpostavlja se da je nezaposlenih više jer nemaju svi radnici mogućnost da se preko interneta prijave na evidenciju, mnogi od njih nemaju ni nameru da to učine, pa je pravi broj nezaposlenih u periodu od kada traje vanredno stanje teško utvrditi.

Prema rečima Mihaila Arandarenka, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, da država nije najavila mere podrške, broj zatvorenih radnih mesta bio bi sigurno veći.

– Iako su date kratkoročno, do leta, bez njih bi se poslodavci lakše odlučivali da podele otkaze ili zatvore firme. Takve mere su uglavnom i druge države najavile, i to je bio dobar i psihološki potez i strategija za kupovinu vremena. Kako će se sve dalje odvijati niko ne zna, s obzirom da je recesija već tu, sleduje i depresija, jer će kasnije biti potrebno vreme da se „pohvataju konci“, sve veze koje su se pokidale – kaže Arandarenko i dodaje da je već sada izvesno da turizma gotovo neće biti, očekuje se vrlo malo ugostiteljstva i već je jasno da će period oporavka duže da traje.

Privatnici odjavljuju radnike, država prijavljuje 2

Da mere nisu dale očekivane rezultate jer su koncipirane tako da previše sporo mogu dati pozitivne rezultate a negativni efekti već su primetni, smatra Jovan Zubović, direktor Instituta za ekonomska nauke.

– Ljudi su prostom računicom shvatili da ne mogu da prežive i dočekaju ono što je država predvidela. U suštini, trebalo je da mere budu mnogo direktnije i da brže stupe na snagu. Tačno je da sada ne postoji model šta treba primeniti, neke države su bile brže i konkretnije, druge su uradile isto što i mi. U suštini, potrebno je da se mnogo više porazmisli šta sve može biti. Kod nas se pošlo od pretpostavke da će se za tri meseca sve vratiti na staro, a ta polazna pretpostavka, sada je jasno, bila je pogrešna jer za tri meseca ništa neće biti isto, pa mere već sada treba menjati – objašnjava Zubović.

On ističe da o nezaposlenosti nemamo prave podatke jer se na NSZ ne prijavljuju svi nezaposleni, tako da je broj kojim se barata u velikoj meri potcenjen. Sada nemamo ni egzaktnu računicu efekta donetih mera a slika će biti nešto jasnija kada samozaposleni i poljoprivrednici počnu da dostavljaju svoje izveštaje.

– U studiji koju smo u Institutu napravili, ima procena da je već od prvog dana ugroženo oko 400.000 radnih mesta i najviše pažnje je trebalo usmeriti na te kategorije koje potiču iz hotelijerstva, sektora usluga, proizvodnje i prerađivačke industrije jer i tamo gde je rad nastavljen, morao je da bude smanjen zbog primene zdravstvenih mera. Tako veliki broj pogođenih ljudi trebalo je tretirati drugačije, ne minimalac koji stiže za dva meseca već je mnogo više trebalo izaći u susret firmama oslobađanjem od poreza i doprinosa a da se kasnije podvlači crta – naglašava Zubović i zaključuje da je ovo neplansko trošenje budžetskih sredstava kojih i inače nemamo dovoljno.

Procedura za onlajn prijavu na biro

Pravo na novčanu naknadu u Srbiji ima svaka nezaposlena osoba koja je bila obavezno osigurana za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. U vanrednom stanju nezaposlenima nije ukinuta mogućnost da se prijave za ovu vrstu naknade, i to može da se učini i elektronski i to tako što će se na mejl NSZ poslati neophodna dokumentacija.

Budući korisnik tako treba da priloži elektronski formular za ostvarivanje novčane naknade i obrazac za prijavljivanje na evidenciju elektronskim putem. Neophodno je u mejlu dostaviti NSZ-u i potvrdu o ukupnom stažu ili kopiju radne knjižice, ličnu kartu, potvrdu od poslodavca o zaradama i o promeni, odnosno ođavi sa obaveznog socijalnog osiguranja. Na sajtu NSZ nalaze se detaljnije informacije, kao i spisak sa mejlovima na koje dokumentacija može da se pošalje (drugačije su imejl adrese od grada do grada).

Među dokumentima koji se traže je i rešenje o prethodnim primanjima novčane naknade sa biroa. Ukoliko neko nema to rešenje, prijavu može poslati i bez toga, samo to naglasiti u telu mejla, a službenici NSZ će to proveriti. Kako nam je rečeno u jednoj od beogradskih filijala, kada provere sve dokumente u što kraćem roku javljaju se sa povratnom informacijom. Lj. B.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.