Prostran: Cene hrane rašće do leta sledeće godine 1Milan Prostran Foto: Medija centar

Agroekonomista Milan Prostran ocenio je da će cene hrane rasti do leta sledeće godine, objavio je danas portal sindikata Nezavisnost.

Kako je rekao, troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto.

Prema njegovim rečima, cene svežeg mesa u septembru su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine, dok je povrće poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za više od 50 odsto.

Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa više od 55 odsto, što ukazuje da će u narednom periodu doći do značajnog pada ionako niskog životnog standarda građana, rekao je Prostran.

Kako je prognozirao, cene hrane će rasti sve dok budu rasle cene goriva, a u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna.

„Pandemija (korona virusa) je izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba“, istakao je Prostran, objasnivši da su bogate zapadne zemlje počele da koče kretanje roba, plašeći se nekih još većih poremećaja zbog pandemije, što takođe utiče ne kretanje cena hrane.

„Učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije trebalo bi da bude u korelaciji s učešćem poljoprivrede u stvaranju Bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje“, kazao je Prostran.

On je podsetio na zvanične statističke podatke, prema kojima poljoprivreda danas u BDP Srbije učestvuje sa nešto više od 10 odsto, dok agrarni budžet u državnom budžetu učestvuje sa svega pet odsto, odnosno 400 miliona evra.

„Kada bi ovaj princip bio ispoštovan, mi bismo svake godine za poljoprivredu izdvajali oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike“, naglasio je agroekonomista.

On je naglasio da Evropska unija za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijarda evra ističući da je poljoprivreda najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života, zbog čega mu država mora posvetiti mnogo više pažnje.

„Kad ostanete bez hrane morate sve rezerve – i devizne i zlatne, da dajete za nabavku hrane, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo“, napomenuo je Prostran.

Ukazujući na ćinjenicu da visoke cene hrane naročito pogađaju siromašne građane, Prostran je kazao da u Srbiji postoji „sirotinjska potrošačka logika koju trpimo i koja postoji već dugi niz godina“.

„Država bi zbog sve veće inflacije morala da intervencijom iz Robnih rezervi amortizuje cene ulja i mesa“, zaključio je.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.