Rajfajzen i NLB u okršaju oko austrijske Adiko banke: Zašto se pita Davor Macura?

Naime, takođe austrijska, Rajfajzen banka (RBI) najavila je ponudu za preuzmanje akcija Adiko banke i to vrednu 23,05 evra po akciji. Ukupno, Rajfajzen je vrednovao ovu banku koja je nastala od nekadašnje Hipo Alpe Adria banke i to njenih biznisa u republikama bivše Jugoslavije na oko 449,5 miliona evra.

Međutim, koliko sutradan slovenačka NLB banka je izašla sa kontraponudom, 29 evra po akciji ili oko 565 miliona evra za 100 odto vlasništva nad bankom. Ova ponuda znači da NLB želi da plati akcionarima austrijske banke premiju od 25,8 odsto u odnosu na prosečnu cenu na berzi u prethodnih šest meseci.

Adiko banka posluje na tržištima Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH gde ima po banku u oba entiteta i u Crnoj Gori, dok je centrala u Austriji.

Na svim ovim tržištima aktiva banke je 3,9 milijardi evra na kraju 2025, što je na primer slično aktivi samo Erste banke u Srbiji. U Srbiji Adiko ima aktivu od oko 885 miliona evra ili tek oko 1,5 odsto tržišta.

Međutim, u ovom slučaju zanimljivo je to što nisu jedini igrači u ovoj igri austrijska i slovenačka banka. Naime, Rajfajzen je u svojoj objavi istakao da će u slučaju uspešnog preuzimanja (više od 75 odsto akcija Adiko banke), zadržati Sloveniju, Hrvatsku i centralu u Austriji, dok će banke u Srbiji, BiH i Crnoh Gori prodati sprskoj Alta banci.

Alta banka je deo Alta grupe, u vlasništvu Davora Macure, koja je poslednjih godina zabeležila neverovatan rast poslovnih operacija, od kojih su najpoznatije obrada uplata računa za struju u saradnji sa državnim EPS-om, zatim kupovina loših kredita sa kojima je kupila građevinsko zemljište nekadašnjeg IMT-a na Novom Beogradu, a najskorije preuzimanje Stopanske banke u Makedoniji. To je veliki skok za jednu menjačnicu koja je pre sedam godina preuzela Jubmes banku.

U ovom periodu Alta banka je uvećala aktivu sa 20 milijardi dinara (170 miliona evra) s kraja 2019. na 194 milijarde dinara (1,6 milijardi evra) na kraju prošle godine.

Osim toga, u prethodni pokušaj preuzimanja Adiko banke iz 2024. godine bila je uključena i Alta banka, a ona je i sada jedan od najvećih akcionara Adika.

NLB banka je takođe pokušala da preuzme većinski paket akcija Adiko banke pretprošle godine, ali su se ponudi odazvali vlasnici svega 36,39 odsto akcija, dok je uslov za uspeh ponude bilo najmanje 75 odsto akcija.

U tom periodu ponudu za preuzimanje dala je i firma Agri Europe Cyprus, majka kompanija AIK banke, u vlasništvu porodice Kostić.

AIK grupa je već bila vlasnik oko 9,7 odsto akcija.

Međutim, početkom te godine Alta pay je počela da kupuje akcije Adika i došla do nivoa od 9,6 odsto akcija. Istovremeno je i takođe srpska firma Diplomat pay stekla 9,99 odsto akcija ove banke.

Evropska centralna banka ih je kaznila suspenzijom prava glasa akcija Adiko banke u vlasništvu ove dve firme zato što su prikriveno nastupali zajednički što je protiv berzanskih pravila. Austrijski berzanski regulator ih je kaznio sa oko 155.000 evra zato što zakasnili da prijave nameru Alte da preuzme akcije Diplomat pay, što je obavezno kada se vlasništvo uvećava iznad 10 odsto. U međuvremenu je ukinuta suspenzija prava glasa na akcije Alte, a kako se navodi na sajtu Adiko banke, Alta grupa, kako je Alta pay promenila ime, ima pravo glasa za još 19,96 odsto akcija Adika kroz finansijske instrumente koji ističu 30. juna 2026. godine. Sudeći po tome, Alta zapravo ima pravo glasa za skoro 30 odsto akcija Adiko banke, što je čini ubedljivo najznačnijim pojedinačnim članom skupštine akcionara.

Takođe, u tom slučaju deluje da nema preuzimanja 75 odsto Adika bez dogovora sa Macurom.

Adiko banka raspolaže sa aktivom od 3,9 milijardi evra, u prošloj godini ostvarila je dobit od 44 miliona evra. Najveći biznis im je u Hrvatskoj gde ima aktivu od 2,4 milijarde evra. Upravo to je čini primamljivom za NLB banku koja odavno želi da uđe na hrvatsko tržište, ali bezuspešno. u Sloveniji Adiko raspolaže aktivom od 1,4 milijarde evra, a Srbija je treće tržište po važnosti sa 885 miliona evra.

Treba reći i da je najprofitabilnija banka u Srbiji sa kojom su prošle godine zaradili 16,7 miliona evra (pre poreza), dok je u Sloveniji recimo profit bio 10 miliona evra. Iako je u Hrvatskoj nominlano najveći profit napravljen 42 miliona evra, tamo su imali najmanji prinos na kredite, 5,4 odsto, dok je u Srbiji najveći 7,4 odsto.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije ističe da proces konsolidacije diktiraju tržišni faktori i da će se ukrupnjavanje na našem i regionalnom tržištu nastaviti.

On podseća da je tokom devedesetih u Srbiji, odnosno tada SR Jugoslaviji, bilo 115 banaka. Nakon 2000. taj broj je pao na nešto više od 40, da bi danas došli do 19 banaka.

„Tržište ima svoju logiku i na njemu opstaju najuspešniji i najveći. Kod nas inače još nije razvijeno tržište, ali u bankarskom sektoru jeste. Manjim igračima je teško da konkurišu velikim. Velike banke lakše uvode inovacije, nove proizvode, pa su dva procesa, koncentracija u kom su banke sve veće i centralizacija pripajanjima i akvizicijama, neizbežna. Naše tržište je malo i ne može se reći koliko je tačno banaka dovoljno, jer to na kraju određuje tržište, ipak može se reći da će se ovi procesi nastaviti“, napominje Dugalić.

Inače, tržište Srbije predstavlja Eldorado za banke poslednjih godina. Pretprošle godine neto dobit banaka iznosila je 1,3 milijarde evra, da bi u prošloj taj rekordni rezultat povećali na 1,4 milijarde evra. Doduše rast profita je znatno usporen.

Inače najveći rast dobiti prošle godine istvarila je upravo Adiko banka i to za neverovatnih 72 odsto.