Foto: Nemanja StojanovićSrbija godišnje proizvodi oko 160.000 tona grožđa, od kog nastane nekih 30 miliona litara vina. Afirmacija srpskog vinarstva traje neprestano u poslednjih petnaestak godina, ali je zemlja i dalje daleko od punog razvoja svojih potencijala, koji se procenjuju na 70 miliona litara godišnje.
Ipak, kako je pokazao i poslednji sajam vina Vinska vizija održan u Beogradu, čitav region, a posebno Srbija ima mnogo toga da ponudi, pa je i interesovanje za ulazak u ovaj posao sve veće. Srbija raspolaže sa 19.973 hektara pod vinovom lozom, uz rast površina na kojima se gaji ova kultura u poslednjih nekoliko godina.
Prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 47.120 upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede, a u 2022. u Srbiji je bilo preko 450 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet.
Sve veće interesovanje potrošača i ujedno konstantno dobar izvoz, dovode i do rasta broja vinara i ulaska mnogih novih malih vinarija na ovo tržište.
Ferenc Brindza iz vinarije Brindza iz Bačke Topole, osnovane 2008. kaže da je „Vinska vizija“ bila prilika da se vinari predstave, a da je sajam „dobar poslovni ambijent“.
„Nezvanično sam čuo da je ovaj sajam treći po veličini u Evropi i to puno znači, ima mnogo zainteresovanih da probaju vino i sajam daje snagu vinarima da izlože i prezentuju i znanje i zanat“, kaže Brindza.
To znanje i zanat će biti potrebno srpskim vinarima, i to ne samo po pitanjima zasada, selekcije sorti, maceracije i drugih aspekata same proizvodnje, već umnogome i po pitanju marketinga i prodaje – jer, iako Srbija izvozi vino u vrednosti od 21 milion evra, uvozi ga još više, čak 36,8 miliona evra, a konkurencija je izuzetno oštra. Zbog toga sve više vinarija jednaku pažnju poklanja pakovanju i ukupnom brendingu kao i samom vinu, pa tako danas imamo domaća imamo vina modernog minimalističkog dizajna poput Tri Morave vinarije Tenet ili one koje tržišnu prednost vuku iz imena svojih osnivača ili „brend ambasadora“ poput vinarije Zvonko Bogdan, ili one koje na etikete stavljaju Kip slobode, krivi toranj u Pizi ili Big Ben kao što to radi Brindza.
Sve to bi trebalo da pomogne da se nastavi dalji rast proizvodnje i izvoza koji je u prošloj godini porastao 25 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
