foto FoNet/Nenad ÐorðeviæRuska rublja juče je dostigla kurs od 52,3 za dolar, što je povećanje od otprilike 1,3 odsto u odnosu na prethodni dan i najviši nivo od maja 2015. a gotovo dva ipo puta više nego u martu 2022.
Tada su SAD i Evropska unija uveli sankcije Rusiji kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu I u tom prvom trenutku dolar je iznosio 139 rublji, piše regionalni poslovni portal SEEbiz.
Navodi se da je zapanjujući skok rublje u sledećim mesecima dao gorivo Kremlju kao „dokaz“ da zapadne sankcije ne deluju. „Ideja je bila jasna: nasilno slomiti rusku ekonomiju“, rekao je ruski predsjednik Vladimir Putin prošle nedelje na godišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.
“Nisu uspjeli. Očigledno, to se nije dogodilo.”
Krajem februara, nakon početnog pada rublje Rusija je više nego udvostručila ključnu kamatnu stopu zemlje na neverovatnih 20 odsto s pređašnjih 9,5 procenta. Od tada se vrjednost valute poboljšala do te mjere da je snizila kamatnu stopu tri puta da bi krajem maja dostigla 11 odsto. Rublja je zapravo toliko ojačala da ruska središnja banka aktivno preduzima mere kako bi je pokušala oslabiti, bojeći se da će to učiniti njihov izvoz manje konkurentnim.
No, šta zapravo stoji iza rasta ruske valute i može li se on održati?
Razlozi su, pojednostavljeno rečeno: zapanjujuće visoke cene energije, kontrola kapitala i same sankcije.
Rusija je najveći svjetski izvoznik plina i drugi najveći izvoznik nafte. Njegov primarni kupac? Europska unija, koja nedeljno kupuje milijarde dolara vrednu rusku energiju, a istodovremeno je pokušava kazniti sankcijama.
To je EU stavilo u nezgodnu poziciju – sada je Rusiji poslato eksponencijalno više novca za kupovinu nafte, gasa i uglja nego što je vrednost pomoći datoj Ukrajini, što je pomoglo da se popuni ratna blagajna Kremlja. A s cenama nafte tipa Brent, 60 odsto višim nego u ovo doba prošle godine, iako su mnoge zapadne zemlje obuzdale svoju kupovinu ruske nafte, Moskva i dalje ostvaruje rekordnu dobit.
U prvih 100 dana rusko-ukrajinskog rata, Ruska Federacija je zaradila 98 milijardi dolara prihoda od izvoza fosilnih goriva, prema Centru za istraživanje energije i čistog zraka, istraživačkoj organizaciji sa sjedištem u Finskoj. Više od polovine te zarade dolazi iz EU, oko 60 milijardi dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
