Satnice i do 1.000 dinara: Šta omladinci rade preko leta i koliko su za to plaćeni?

Na Infostudu kao i na sajtovima omladinskih zadruga, najveći broj otvorenih pozicija tiče se ugostiteljskih i trgovinskih poslova. Konkretno, poslodavcima su potrebni konobari, kuvari, šankeri, ali i asistenti prodaje kao i osobe za deklarisanje i slaganje robe.

Sa druge strane, mladi se najviše interesuju za pozicije koje ne iziskuju fizički rad, uglavnom administrativnog tipa.

S tim u vezi, kako za Danas kaže Branka Trivešković iz Omladinske zadruge „Bulevar“, oglasi za rad u kol centrima i buticima su uvek aktuelni.

„Bilo da je sezona ili ne, uvek ima mesta na poslovima kao što su kol centri, kako za studente, tako i za nezaposlena lica. Tu je plata od 60.000 do 120.000 dinara. Trenutno su najpotrebniji momci i devojke za otvaranje butika u Knjaževcu i Bačkoj Palanci, a zarada je 320 dinara po satu. U buticima tokom cele godine postoji potreba za radnicima. Rad u njima podrazumeva slaganje robe, kačenje zujalica, ispomoć u radnji i pomoć kupcima. Takođe, ove pozicije otvorene su kako u Beogradu tako i u većini gradova u Srbiji. Satnica se svuda kreće od 260 do 350 dinara, u zavisnosti od lokala“, pojašnjava Trivešković.

Naša sagovornica kaže da najplaćeniji poslovi nisu uvek i najtraženiji, te da, iako se dnevnice za fizički rad kreću od 2.500 do 3.600 dinara, najmanje omladinaca želi to da radi. Sa druge strane, administrativni poslovi garantuju satnicu oko 350 dinara, i za njih se javlja najveći broj mladih.

Trivešković dodaje i da je u porastu broj učenika zainteresovanih za rad preko zadruge, te da ih u zadruzi „Bulevar“ ima preko 1.000. Takođe, da posao najčešće traže studenti do 26 godina, kao i učenici završnih razreda srednje škole.

„Nezaposlenih lica koji preko zadruge žele da dođu do posla je drastično manje. Prema mojoj proceni, to se događa jer su im plate male pa radije odlaze u inostranstvo“, zaključuje ona.

Da su kancelarijski poslovi najtraženiji potvrdila nam je i Teodora Gajić, direktorka omladinske zadruge SBU. Prema njenim rečima, neretko se događa da su za poslove tog tipa zainteresovani omladinci koji nemaju neophodne kvalifikacije da ih obavljaju.

„Svi bi da rade u kancelarijama, bez obzira da li su kompetentni za to. Nekada i roditelji precenjuju znanje i mogućnosti srednoškolaca, pa imamo upit roditelja „Da li dete od 15 godina može da radi u banci i zašto ne?“. Jedno su njihove kompetencije, a drugo šta su zaista sposobni da rade“, kaže Gajić.

Ona napominje da poslodavci preko leta u velikoj meri traže radnike u ugostiteljstvu, a objašnjenje za to vidi u odlasku iskusnijih konobara i kuvara na primorje.

„Ipak, to ne daje posebnog rezultata, jer naši omladinci su ili srednjoškolci ili studenti na školovanju do 24, 25 godina, tako da ih pomenuti poslovi uglavnom ne interesuju“, predočava Gajić.

Direktorka SBU dodaje i da je došlo do čudne situacije kada se radi o izboru posla. Naime, iako poslodavci ne dele poslove na muške i ženske, desila se obrnuta potražnja u odnosu na ranije godine.

„Odvijaju se smešne situacije – devojke traže poslove u magacinima dok muškarci žele da rade „ženske“ poslove. Sada se za lakše fizičke poslove više prijavljuju devojke, a muškarci bi radije da sede u kancelarijama“, kaže naša sagovornica.

Osvrćući se na trenutnu ponudu i plaćenost poslova, Gajić ističe da najviše otvorenih radnih mesta ima u buticima, na recepcijama i u kozmetičkim salonima. Ipak, kao i Trivešković, kaže da su najzraženiji poslovi u kol centrima i administraciji.

„Satnice za nekvalifikovane poslove kreću se od 300 do 450 dinara minimalno, a za kvalifikovane u kojima se traži da omladinci poseduju određeno znanje ili veštine,  od 450 – 500 pa sve do 1.000 dinara“, predočava Gajić.

Sa druge strane, Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Danas da se neretko događa da za određene sezonske poslove budu više zainteresovani stariji i ljudi srednjih godina, nego sami omladinci.

„Imamo prodavce sladoleda koji su stariji, iako zadruge objavljuju oglase za ovaj posao. Tokom sezone najviše ima posla u ugostiteljstvu i građevini. Ugostiteljstvo je deficitarna profesija, posebno tokom leta, jer kvalifikovani kadrovi idu na primorje što povećava potražnju za konobarima i kuvarima. Poslovi sezonskog branja voća namenjeni su svim generacijama, i tu vlada deficit jer domaćinstva ne mogu pronaći radnike koji će raditi za dnevnice koje uopšte nisu niske. Naime, dnevnice ni u jednoj od ovih profesija nisu male, ali je ljudi sve manje i manje“, ističe Turinski.

Naš sagovornik sugeriše i da u mnogim profesijama postoji nedostatak iskusnih i stručnih kadrova, i da određene poslove iz tog razloga ne mogu obavljati studenti, te ne čudi pojačan priliv radnika iz inostranstva.

„Najbolje plaćeni poslovi su na građevini, gde je dnevnica oko 50 evra. Ipak, mladi ljudi se mogu javiti samo da nose džakove, a za složenije je potrebna kvalifikacija. Zbog toga ne čudi zašto se uvoze ljudi iz istočnih zemalja“, zaključuje Turinski.