Šatori, trgovinski ratovi i 50 tona zlata u rezervama

Ovo su neke od tema o kojima je razgovarano na konferenciji o finansijskim uslugama u organizaciji Saveta stranih investitora (FIC) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

U spoljnom okruženju u kom SAD vode rat carinama protiv ostatka sveta, a što je za nas važnije, uključujući i Evropu, ali i domaćem političkom okruženju sa blokadama fakulteta i skoro pa svakodnevnim protestima postavlja se pitanje kakvi su ekonomski izgledi za našu ekonomiju.

Zoran Petrović, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora i predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke ocenio je da poslednjih 25 godina svet ide iz krize u krizu, od dot kom krize početkom 2000-ih, preko svetske finansijske krize, zatim krize grčkog duga, pa onda korone, rata u Ukrajini pa sada do trgovinskih ratova.

„Iza ovog poslednjeg stoji politička odluka koja donosi nestabilnost u trgovinskim i fiskalnim tokovima, a posledice će biti značajne i za razvijene i za zemlje u razvoju. MMF je korigovao na dole projekcije rasta i u SAD i u Evropi. Ali, s pozitivne strane, inflacija u Evropi je ispod inflacionog cilja (dva odsto), mada uz loše stanje u evropskoj ekonomiji. Evropska centralna banka je spustila kamatnu stopu na dva odsto. Analitičari ne očekuju promene kamatne stope u julu, ali već od septembra su šanse 50-50 da će nastaviti sa smanjenjem kamatne stope“, ocenio je Petrović napominjući da početkom jula ističe pauza od 90 dana na uvođenje američkih carina EU.

Petrović ističe da su potezi ECB dobre vesti za nas kao „visokoevroizovanu zemlju“.

„Ovo znači da će vovac će biti jeftiniji i za građane i za privredu. S druge strane rast EU je slab, oko 0,8-0,9 dsto ove godine, a to nisu dobre vesti za nas i sa aspekta investicija i kao trgovinskog partnera“, poručio je Petrović.

On je dodao da kao posledica ovih kretanja ekonomski parametri Srbije u prvom kvartalu su nešto slabiji, s obzirom da je privredni rast iznosio dva odsto.

„To ima uticaja i na investicije i na pad potrošnje koja je počela da pada još od septembra prošle godine. I finansijske institucije su korigovale projekcije privrednog rasta na tri odsto i prosečnu inflaciju na ispod četiri odsto ove godine. Ovaj rast u ovakvim vremenima može se smatrati uspehom“, ocenio je Petrović.

On je istakao i da je dobra vest to što imamo visoke dvizne rezerve i dobre fiskalne pokazatelje i dao kredit nosiocima monetarne i fiskalne politike, Narodnoj banci i Ministarstvu finansija.
„Očekujemo da i NBS i Ministarstvo finansija nastave da vode čvrstu monetarnu i fiskalnu politiku“, poručio je on.

Ioak, on je rekao i da postoje načini da se unapredi investicioni ambijent nezavisno od spoljnih faktora ukazujući da je u prošlogodišnjoj Beloj knjizi ostvaren napredak kod 20 odsto preporuka.

Petrović je u polušaljivom tonu ocenio i da je šator u Srbiji dobio novo simboličko značenje, s obzirom da su blokirani i Skupština Srbije i Vlada Srbije.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je negativan efekat protesta rečima da „nećemo vratiti ono što je propušteno u prvom periodu godine“, ali se i pohvalila da Srbija ima više od 50 tona zlata u rezervama, što je više nego što je SFRJ ikada imala.

„Mi smo u Srbiji obezbedili povoljan poslovni ambijent, a na privredi je da ga iskoristi što ona i čini. Ako u teškim geoekonomskim uslovima rešite inflaciju i obezbedite visok rast BDP-a, zarada i profita, ko može da kaže da nije dobro vođena politika“, poručila je Tabaković.

Ona je istakla relativnu stabilnost dinara kao jedan od stubova investicionog ambijenta i nešto po čemu je Narodna banka prepoznatljiva i kod građana i kod privrede.

„Fiksne investicije su 2014. godine iznodile 16 odsto BDP-a, pri čemu su investicije države bile 2,2 odsto BDP-a. Prošle godine, fiksne investicije su 24 odsto BDP-a, a pri tome državne investicije su 7,3 odsto BDP-a. Unapređena je infrastruktura uz multiplikativne efekte, kao što je pad nezaposlenosti. U psolednjih sedam godina prosečni godišnji rast BDP-a je četiri odsto, a naš rast od 3,9 odsto je bio jedan od najvećih u Evropi“, istakla je guvernerka dodajući i da je prosečan priliv SDI u ovom periodu četiri milijarde evra.

„Pitaju nas da li smo u stanju da održimo stabilna kurs da deviznim rezervama koje imamo? Ostvarili smo rast i u vreme finansijske stabilizacije, imali najmanja pad u Evropi u vreme pandemije koronavirusa, uspećemo i sada“, poručila je je Tabaković uz obećanje da relativna stabilnost kursa nema alternativu.

Mateo Kolanđelo, direktor EBRD za Zapadni Balkan istakao je da Srbija ne može da utiče na odnose trgovinskih blokova ili cene sirovina, ali zato treba se fokusira na stvari na koje može da utiče.

„To su stabilnost finansijskog sektora, nastavak investicija u infrastrukturu, povezanost sa Evropom, investicie u OIE, efikasnije korišćenje energije i investicije u ljude i obrazovanje. Za Srbiju je najbezbednija, a i jedina opcija da prednjači u evrointegracijama“, ocenio je on.