Širom Srbije prazni rafovi sa mlekom: Sve manje muznih krava, suša, panika i kalkulacije velikih mlekara stvorili nestašice 1Foto: Dragana B.

Redakciji Danasa tokom vikenda stiglo je više fotografija iz većih i manjih marketa gde su prazne ili poluprazne police sa mlekom, a najčešće pitanje čitalaca koji su ih slali bilo je zašto je nestašica i kada će tržište biti smireno. Iako se nedostatak najpre osetio u prestonici koju najvećim delom snabdeva Imlek, ali se sve vrlo brzo prelilo na druge manje proizvođače i na ostatak zemlje.

– Potrošači su zbunjeni, iznenađeni onim što se dešava i u brigama šta će biti sutra. Imamo u vidu sva ova povećanja u primarnoj proizvodnji koja su osnov za formiranje maloprodajnih cena – kaže za Danas Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.

On veruje da je nestašica mleka ovih dana delimično objektivno uslovljena zbog suše koja je sigurno uticala na smanjenje proizvodnje ali sumnja i da je sve to deo pritisaka kako bi se povećala cena mleka i proizvoda od mleka.

– To što iz državnih organa tvrde da nema nestašice mislim da je više u funkciji ublažavanja slike onoga što se stvarno dešava kao i da bi se obezbedile veće cene. One su već skočile u poslednjih nekoliko meseci za oko 40 odsto a to je podržano i odlukom državnih organa da se one maksimiraju na tom nivou. Iz ugla potrošača, to je vrlo neprimereno i bilo je određenih ukazivanja na taj problem. Međutim, nije bilo organizovanog reagovanja ni u nekim drugim situacijima kada je zbog onoga što se dešava na tržištu glas potrošača trebalo da se čuje – ističe Bogosavljević.

Prema rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, činjenica da je smanjena ponuda u trgovinama još uvek ne govori o nestašicama jer svih drugih proizvoda iz strukture mlekarske industrije ima dovoljno.

– Pasterizovano i dugotrajno mleko su smanjeni verovatno zbog smanjene primarne proizvodnje, a ona je posledica duže izrazite suše i nepovoljnih vremenskih uslova zbog kojih je kvalitet kabaste hrane za goveda pao. Tome treba dodati i efekat potrošnje, jer je ona porasla onog momenta kada su se pojavili prvi znaci smanjenja isporuka, a to se desilo i sa šećerom i drugim proizvodima pa se vrlo brzo vratilo na normalu – kaže Budimović i dodaje da će sigurno biti potreban izvestan period dok se proizvodnja ne normalizuje.

Ukazuje i da je sadašnja situacija rezultat višedecenijskog lošeg odnosa prema mlečnom govedarstvu i da su potrebne sistemske mere kako bi se otklonili problemi genetike, podsticaja, zakupa zemljišta…

– Tačno je da je smanjen stočni fond za oko 55.000 grla, odnosno proizvede se 700.000 litara mleka dnevno manje, ali to je unazad za nekoliko godina, nije novi momenat. Tačno je i da kiselo-mlečni program donosi više zarade zbog kojih bi mlekare rado promenile strukturu proizvodnje, ali one uglavnom imaju godišnje ugovore sa trgovinama o količinama i vrsti proizvoda koje isporučuju. Ni uredba o ograničavanju cene za dve vrste mleka sa 2,8 procenta mlečne masti nema uticaja, jer je uz to propisano da moraju da zadrže obim isporuka trgovinama na nivou godišnjeg proseka – ističe Budimović.

Priznaje da su stočari nezadovoljni otkupnom cenom zbog čega se stočni fond smanjuje, ali podseća da država daje 15 dinara premije za svaki proizveden i predat litar, da postoje podsticaji po umatičenom grlu, po hektaru.

– Poenta je da svi podsticaji i premije predviđene u ovoj proizvodnji budu na vreme isplaćene kako bi imale efekat. Džabe je da na papiru piše kako stočarima pripada neki iznos ako se on ne isplaćuje. To država mora da ubrza. Ali, kada novac stigne, ne može odmah da se podigne proizvodnja. Svi koji se bave proizvodnjom mleka istovremeno su i ratari, moraju sami da proizvode hranu za grla kako bi bilo isplativo i oni će prvo novac da gurnu u pripreme za jesenje radove kojima se proizvodi hrana za farme – objašnjava Budimović i naglašava da je u muznom govedarstvu proizvodni ciklus mnogo duži, tu je najsporiji obrt kapitala.

Iz ministarstava trgovine i poljoprivrede nisu odgovorili na pitanja Danasa o uzrocima nestašice i proceni do kada očekuju normalizaciju na tržištu.

Specifična godina
– Sadašnji broj grla daje ovakve rezultate i oni se ne mogu brzo poboljšati. Mi smo do pre par godina proizvodili na godišnjem nivou 1,57 milijardi litara mleka a sada 250 miliona litara manje. Takođe, imamo i realizaciju ugovorenog izvoza u zemlje CREFTE, to su spoljnotrgovinski ugovori koji moraju da se poštuju. Zato na redovnu snabdevenost tržišta utiče mnogo faktora a ova godina je i inače specifična jer su se na druge nepovoljne uslove nadovezali suša, visoke temperature i smanjen broj muznih grla – kaže Nenad Budimović iz PKS.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.