Zašto država Srbija, koja ne upravlja svojim aerodromom, želi da upravlja tuđim?

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija zainteresovana za koncesiju dva međunarodna putnička aerodroma u Podgorici i Tivtu.

„Iako smo našu nameru predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ja jasno iskazali aktuelnim čelnicima u Crnoj Gori nekoliko puta, nažalost, nismo osetili raspoloženje da budemo uključeni u ovaj proces. Tom prilikom smo istakli da smo spremni da uložimo i duplo više od onoga što je predviđeno u sadašnjem predlogu koncesionog ugovora“, otkrio je Mali.

Dodao je da je ubeđen da bi Srbija mogla da doprinese daljem ubrzanom razvoju crnogorskih aerodroma.

„Srbija ima veliko iskustvo danas, kada smo, pomoću našeg koncesionara, uspeli da podignemo značaj, ugled, profesionalnost, obim prihvata i uopšte kvalitet rada aerodroma ‘Nikola Tesla’, koji može da prihvati do 15 miliona putnika godišnje, što ćemo dostići do kraja koncesionog perioda“, naveo je ministar.

Mali je dodao da Srbija za to sada ima znanje, finansijsku snagu i mogućnosti.

Međutim, ostaje nejasno zašto Mali sada iznosi ovu ponudu javno, kada su, prema zvaničnim objavama na tender stigle samo dve ponude, a među njima nije bilo zvanične ponude iz Srbije.

Vlada Crne Gore objavila je 9. maja da je tenderska komisija za postupak koncesije za pravo korišćenja aerodroma Podgorica i Tivat, uz prisustvo ovlašćenih predstavnika dva ponuđača, sprovela javno otvaranje ponuda za dodelu koncesije za Aerodrome Crne Gore.

„Komisija je konstatovala da su u roku naznačenom u javnom pozivu blagovremeno pristigle dve ponude od ponuđača: ‘Incheon International Airport Corporation’ i ponuđača ‘Corporacion America Airports S.A.'“.

U saopštenju Vlade dodaje se da će Komisija u roku od 30 dana od dana otvaranja ponuda nadležnom ministarstvu dostaviti izveštaj o evaluaciji pristiglih ponuda na dalju nadležnost.

Dodatno, ono što je zbunjuje, jeste zašto Srbija želi koncesiju dva aerodroma u Crnoj Gori, dok je beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ predat na upravljanje francuskoj kompaniji „Vansi“.

Luka Popović sa portala „Ex-Yu Aviation News“ za Danas objašnjava da je proces koncesije aerodroma Crne Gore u odmakloj fazi.

„Dostavljene su konačne dve ponude – aerodrom „Inčon“ iz Južne Koreje i firma registrovana u Luksemburgu, koja upravlja brojem aerodroma u Južnoj Americi. U skladu s tim, ne vidim mogućnost da bilo ko drugi dostavi ponudu, bilo iz Srbije ili neke druge zemlje, osim ako se čitav proces ne poništi, za šta za sada nema razloga“, ukazuje on.

Popović dodaje da to što je Srbija dala svoj aerodrom u koncesiju, a sada želi da učestvuje u koncesiji aerodroma u Crnoj Gori nije uobičajena praksa, ali nije ni nezabeležena.

„Pre bih ovu najavu tumačio kao strateški ili diplomatski potez“, navodi naš sagovornik.

Kao još jednu čudnu stvar, on napominje da države gotovo nikada direktno ne ulaze u koncesione aranžmane u drugim državama.

„Ono što je moguće jeste da državna kompanija, koja ima iskustvo u upravljanju aerodromima, kao na primer ‘Aerodromi Srbije’, nastupi kao koncesionar. ‘Incheon Airport’ koji se spominje u kontekstu koncesije crnogorskih aerodroma, jeste državna kompanija“, pojašnjava Popović.

Međutim, on napominje da ni „Aerodromi Srbije“ niti „Aerodrom Beograd A.d.“, koji nadgleda koncesiju beogradskog aerodroma, ne ispunjavaju uslove ovog tendera.

„Ni sama država ne može tu da učestvuje. Tenderski uslovi su dosta jasni i javni već neko vreme“, zaključuje Popović.

I ekspertkinja za avijaciju iz kompanije „Ch-aviation“ Vanja Popović za Danas naglašava da nije uobičajeno da jedna država uzima aerodrome u koncesiju u drugoj državi, a da je pritom sama uzimala koncesionara kod kuće.

„Osim toga, Srbija ili određeno državno preduzeće koje bi ona izabrala u datom slučaju, morala bi da ispuni sve uslove koje postavi Crna Gora. Pritom, Crna Gora najverovatnije želi nekoga ko ima iskustvo u upravljanju aerodromima, a ako Srbija želi da upravlja aerodromima postavlja se pitanje što ne upravlja onim u Beogradu“, ukazuje ona.

Popović dodaje da su se prijavile velike grupacije sa velikim iskustvom razvoja aerodroma.

„Bitno je shvatiti da aerodromi u Crnoj Gori nemaju veliki broj putnika na godišnjem nivou. I Tivat i Podgorica imaju ispod dva miliona putnika godišnje, što znači da nije jednostavno voditi ih na profitabilan način. Crna Gora može da nadoknadi deo toga kroz veću zaradu pri operacijama privatnih aviona, ali ostaje pitanje realnog potencijala daljeg razvoja, koji je usko povezan sa infrastrukturom i turističkom ponudom uopšte“, pojašnjava naša sagovornica.

Šta bi za Srbiju značila koncesija aerodroma u Crnoj Gori?

Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas kaže da, ukoliko bi došlo do toga da Srbija, posredno ili neposredno, uđe u koncesioni aranžman upravljanja crnogorskim aerodromima, to bi predstavljalo izuzetno zanimljiv i strateški važan razvoj događaja, kako za regionalnu saradnju, tako i za samu poziciju Srbije u oblasti avio-saobraćaja i logistike u širem smislu.

„Istina je da je Vlada Crne Gore početkom maja objavila da su pristigle samo dve validne ponude na međunarodni tender i da među njima formalno nije bilo ponude iz Srbije. Ipak, važno je razumeti da koncesioni procesi, naročito u regionu, neretko imaju i dodatne faze koje uključuju pregovore, eventualne korekcije ponuda ili pak strateška partnerstva u kojima se država ili njene kompanije mogu pojaviti indirektno, preko konzorcijuma ili sporazuma sa već prijavljenim ponuđačima“, objašnjava on.

Mijušković dodaje da u tom kontekstu, izjavu ministra Siniše Malog valja shvatiti kao signal da interes postoji i da se verovatno vode razgovori u pozadini, koji još nisu zvanično obelodanjeni.

Kada je reč o pitanju da li je uobičajeno da jedna država učestvuje u koncesiji aerodroma u drugoj zemlji, naš sagovornik navodi da je odgovor potvrdan.

„Naročito kada se to čini putem državnih kompanija ili preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Primera radi, francuska država preko kompanije ‘Vinci Airports’ upravlja sa više desetina aerodroma širom sveta, uključujući i beogradski aerodrom ‘Nikola Tesla’. Takvi aranžmani se sve češće posmatraju kao oblik ekonomske diplomatije i jačanja regionalnog uticaja“, ističe on.

U tom svetlu, kako dodaje, eventualna koncesija crnogorskih aerodroma Srbiji bi bila više od pukog komercijalnog aranžmana.

„Srbija bi, kroz svoju nacionalnu avio-kompaniju i razvijenu logističku i aerodromsku infrastrukturu, mogla da donese stručnost, stabilnost u upravljanju i bolju povezanost tržišta. Sa druge strane, crnogorski aerodromi bi mogli profitirati kroz unapređenje usluga, veću protočnost putnika, nove rute i modernizaciju infrastrukture, što bi u krajnjoj liniji moglo doprineti i turizmu i ukupnoj privredi Crne Gore“, naglašava Mijušković.

Ipak, kako dodaje, ovakav aranžman bio bi svojevrsni presedan – da zemlja koja je svoj ključni aerodrom dala stranoj kompaniji u koncesiju, sada sama preuzima ulogu koncesionara u drugoj državi.

„Međutim, upravo taj odnos sa ‘Vinci-jem’, koji je u mnogim aspektima ocenjen kao uspešan, mogao bi da posluži kao dobra osnova i model koji bi Srbija prenela u Crnu Goru. U tom smislu, Srbija ne bi delovala kao politički faktor, već kao prenosilac dobrih praksi u upravljanju infrastrukturom od regionalnog značaja“, smatra naš sagovornik.

U krajnjoj liniji, Mijušković navodi da eventualna koncesija ne bi bila samo ekonomsko pitanje, već i poruka o sve većem stepenu međusobne povezanosti i poverenja u regionu, u kojem bi Srbija imala priliku da afirmiše svoju sposobnost da, pored sopstvenog razvoja, doprinosi i stabilnosti i modernizaciji šireg okruženja.

Da li može da se vrati uloženi novac?

Još jedno od pitanja koje se logično nameće jeste odakle bi Srbija finansirala ovu koncesiju.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Danas kaže da Srbija teoretski može da se zaduži za iznos koncesione naknade.

„Nivo javnog duga nije kritičan u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)“, objašnjava on.

Međutim, Petrović naglašva da je mnogo važnije pitanje da li takav potez ima logike.

„Pitanje je da li mogu da se vrate uložene pare. Mi ni sami nismo uspešno mogli da upravljamo Beogradskim aerodromom“, zaključuje naš sagovornik.