Šta kad nemate pravo na penziju: Može li u Srbiji da zaživi socijalna penzija? 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)

Da radimo duže, ali i da štedimo, osnovna je poruka nedavno održanog skupa u Beogradu posvećenog stogodišnjici uvođenja penzijskog sistema u staroj Jugoslaviji. Šta se, međutim, dešava sa onima koji nemaju mimimum 15 godina staža što je neophodan uslov za penziju? Šta sa onima koji imaju minimalna primanja u starosti, poput poljoprivrednih penzionera?

Gordana Matković programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta ističe da taj problem može da se reši na dva načina – uvođenjem socijalne penzije koja bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima bez prihoda ili kao dopuna malih prihoda, dok je drugi način – novčana socijalna pomoć uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali i uz prethodno relaksiranje imovinskih kriterijuma, poput vlasništva nad zemljištem.

Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje, dok nam već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. To, prema rečima Gordane Matković, znači da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas i suštinski se obezbedimo za starost, piše N1.

„Taj period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak“, ističe Matković.

Granica za odlazak u penziju stalno se pomera naviše.

„Narednih godina, međutim, starosna granica ne bi trebalo da se dodatno pomera, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Prema mišljenju Gordane Matković, važno je posmatrati i da li se ljudi povlače rano sa tržišta rada.

„Ako je staž efektivno kratak, onda je to problem. Mali je deo rešenja u okviru penzijskog sistema. Te mere ne vrede, ako ti ljudi nemaju šansu da rade, da se zaposle, već jedva čekaju da se povuku ili će im poslodavac ukinuti radno mesto. O svemu tome treba voditi računa“, ističe Matković.

Žene isključene iz osiguranja

Koncept socijalne penzije, koja u Srbiji još ne postoji, zapravo podrazumeva da se penzija isplaćuje iz budžeta starijim građanima koji nisu uplaćivali doprinose – ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslove za penziju.

„Kada je reč o socijalnim penzijama, zapravo su žene te koje su isključene iz osiguranja. Preko 80 odsto čine žene u ukupnoj populaciji starijih od 65, odnosno 70 godina koje nisu korisnice penzija“, navodi Gordana Matković.

Kako ističe, gotovo su sve zemlje u regionu uvele socijalnu penziju – neke na veoma skroman način, neke to pitanje rešavaju u okviru novčane socijalne pomoći.
Proširiti novčanu socijalnu pomoć

Nikola Altiparmakov podseća da je Fiskalni savet radio analize kako se postojeći sistem novčane socijalne pomoći može proširiti relaksiranjem uslova, pre svega u smislu vlasništva nad zemljištem, tako da i ugroženi stariji ljudi naročito u ruralnim sredinama ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć.

„Budžetski je to prihvaljtiljvo, reč je o rashodima od jedne do dve milijarde i to je nešto što mislim da može biti razmatrano“, istakao je Altiparmakov.

Podsetimo, Fiskalni savet je u septembru, u okviru Predloga mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, naveo da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje.

„Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jednog na 10 hektara. Kao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta“, deo je predloga Fiskalnog saveta.

Kada je reč o broju starijih građana koji bi bili „kandidati“ za socijalnu penziju,

„Podaci pokazuju da u Srbiji ima 115.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju. Međutim, važno je naglasiti da je materijalno stanje starih lica bez penzije veoma heterogeno i da se većina njih zapravo ne može smatrati materijalno ugroženim jer se nalaze iznad dohodovnog cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći. Konkretno, od 115.000 starih koji ne primaju penziju, 16.000 njih se nalazi iznad cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći usled sopstvenih prihoda iz drugih izvora (najčešće od rada), dok 75.000 starih bez penzije živi u domaćinstvima gde drugi članovi imaju primanja iznad dohodovnog cenzusa za novčanu socijalnu pomoć. Ostaje dakle 24.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju i čiji su dohoci manji od cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, naveo je Fiskalni savet.

A, od tih 24.000 dohodovno ugroženih starih lica bez penzijskih primanja, samo trećina prima novčanu socijalnu pomoć, navodi Fiskalni savet:

„Iako raspolažu prihodima manjim od dohodovnog cenzusa, oko 16.000 starih lica bez penzijskih primanja ipak ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, što se može objasniti ili njihovom neaktivnošću, odnosno neznanjem u pogledu prava na socijalnu pomoć (što je poseban problem edukacije i aktivacije ugroženih građana, čija analiza prevazilazi okvire ove studije) ili neispunjava“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.