Šta su Jelena Tanasković i Goran Vesić odgovorili na optužnicu za pad nadstrešnice i šta je opšteprihvaćena praksa Vlade

Kako piše Forbes Srbija, oni tvrde da stanična zgrada nije mogla da bude puštena u rad jer je sve vreme rekonstrukcije pruge već bila otvorena. Kao i da nisu doneli bilo kakav akt kojim otvaraju stanicu.

Takođe, smatraju da je tehničkim pregledom sprovedenim u aprilu 2024. odobren probni rad cele stanične zgrade, što bi ukazivalo da je bezbedna za korišćenje.

To su neki od delova odgovora na optužnicu koji su dve prvooptužene osobe među ukupno 13 iznele pred veće Višeg suda u Novom Sadu.

Viši sud vratio je nedavno optužnicu na dopunu. Forbes Srbija imao je uvid u ovaj dokument i odgovore branilaca Tanasković i Vesića. Ostaje da se vidi da li će nakon dopune optužnica biti potvrđena i da li će njih dvoje na kraju ostati na njoj.

Šta tvrdi Tanasković

Tanasković u svom odgovoru navodi da joj je potpuno nejasno šta je konkretno uradila ili preduzela tog 5. jula 2024. čime je omogućila korišćenje centralnog hola stanične zgrade. Dodaje da tužilaštvo nije dostavilo nijedan dokaz za tu tvrdnju.

Ona je istakla da je tom događaju prisustvovala na poziv Ministarstva građevinarstva, „koje je organizovalo ceo događaj“. Tanasković tvrdi da nije donela ni potpisala bilo kakvu odluku kojom je omogućeno puštanje u rad stanične zgrade. Dodaje i da je taj objekat inače sve vreme korišćen tokom rekonstrukcije što je, kako je navela, opštepoznata činjenica koja se i ne dokazuje te je tražila da se obustavi krivični postupak protiv nje.

Njen advokat naveo je u odgovoru na optužnicu da prisustvovanje događaju ne može da predstavlja izvršenje krivičnog dela. Nejasno je, smatra branilac, zašto onda svi koji su prisustvovali istom događaju nisu obuhvaćeni optužnicom.

Odbrani Jelene Tanasković nije jasno ni čemu je ona zapravo prisustvovala jer „proističe da je prisustvovala nekakvom omogućavanju puštanja u rad vestibila krila B stanične zgrade“. Branilac ponavlja da Tanasković nije organizovala taj događaj već je tu bila na poziv ministarstva, koje je organizator. Tim povodom su tužilaštvu dostavili poziv koji je dobila, kao i protokol ministarstva. Međutim, tvrde da tužilaštvo nije predložilo da sud izvrši uvid u ove dokaze.

Branilac takođe ponavlja da je stanica sve vreme rekonstrukcije radila pa nije ni mogla da bude otvorena 5. jula 2024.

Ističe i da tužilaštvo nije podnelo kao dokaz nikakvu odluku koju je eventualno donela i potpisala Tanasković. On dodaje i da to nije mogla da uradi jer je takva odluka u nadležnosti skupštine i odbora direktora IŽS.

Tehnički pregled

Drugi branilac Jelene Tanasković u odgovoru na optužnicu konstatuje da optužnica nije propisno sastavljena i da je netačna. Između ostalog, ističe da joj se stavlja na teret da je krivično delo izvršila „nepostupanjem po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite“, ali se ne navodi koji su to propisi i pravila.

Uz to, odredbe zakona za koje se navodi da su prekršene nisu propisi o pravilima i merama zaštite. Branilac tvrdi da tužilaštvo ne navodi koji tačno propis je okrivljena bila dužna da primeni, a nije primenila, i u kakvoj bi vezi nepoštovanje propisa moglo biti sa padom nadstrešnice.

Branilac navodi i da se ne vidi od kakvog je značaja za izvršenje krivičnog dela prijava radova na stanici s obzirom na to da su radovi počeli mnogo pre njenog stupanja na funkciju direktorke. „Kako je ona mogla biti dužna da istu podnese kada u tom periodu nije ni bila na funkciji“, konstatuje branilac.

Iznosi i tvrdnju da se netačno navodi da nije izvršen tehnički pregled stanične zgrade. Branilac Tanasković smatra da nije tačno da je tehnički pregled iz aprila 2024. urađen samo na elektro-energetskim instalacijama i da bi takav pregled bio suprotan zakonu. Odbrana tvrdi da je tada urađen zakonit tehnički pregled za ceo objekat. (Zbog ovog dokumenta se inače vodi poseban postupak u Beogradu).

Branioci Jelene Tanasković traže od suda da odluči da nema mesta optužbi, da predmet optužbe nije krivično delo ili da se postupak obustavi jer nema dovoljno dokaza da je učinila krivično delo. Dodatni predlog je i da se istraga proširi dopunskim veštačenjem gde bi se veštaci izjasnili o sadržini Zapisnika o tehničkom pregledu u koji nisu imali uvid, kao i o naknadno dostavljenoj dokumentaciji.

Šta tvrdi odbrana Vesića

Branilac Gorana Vesića u odgovoru na optužnicu podseća da je ministar u skladu s praksom koju su ustanovili njegovi prethodnici, odredio mentore i članove mentorskog tima koji su bili odgovorni za praćenje i realizaciju projekata. U slučaju ove pruge to su bili državni sekretar Mihailo Mišić kao mentor odnosno pomoćnica ministra Anita Dimoski i državna sekretarka Emeše Lalić Urban kao članovi. On tvrdi da nije uloga i obaveza ministra da rukovodi i prati projekte.

Branilac Vesića konstatuje i da ugovor o rekonstrukciji pruge s kineskim konzorcijumom ima jaču pravnu snagu u odnosu na zakonske odredbe i da se u slučaju kolizije s propisima primenjuju odredbe ugovora. Zato navodi da je ugovorom bilo predviđeno da tokom rekonstrukcije pruge saobraćaj bude u potpunosti zatvoren, ali ne i na stanicama Novi Sad i Subotica. „Što znači da je Železnička stanica u Novom Sadu u toku rekonstrukcije istovremeno bila i gradilište, ali i funkcionalna železnička stanica otvorena za saobraćaj putnicima“, stoji u dokumentu suda.

Većina infrastrukturnih objekata bez upotrebne dozvole i danas

Dodatna tvrdnja je i da upotrebna dozvola nije mogla da bude izdata jer su radovi na stanici bili u toku i nisu bili završeni svi radovi na pruzi do državne granice. Uz to, branilac iznosi i tvrdnju da brojni infrastrukturni objekti u Srbiji nisu imali upotrebnu dozvolu kada je počelo njihovo korišćenje, „a da većina njih nemaju ni sada upotrebnu dozvolu“. Dodaje se da su svi ti objekti stabilni i da se bez ikakvog problema koriste nezavisno od toga što nisu imali ili nemaju upotrebnu dozvolu.

Podseća da je izdavanje upotrebne dozvole za složene infrastrukturne projekte složen proces koji traje godinama, posebno za one projekte koji se grade fazno i da je opšteprihvaćena praksa Vlade Republike Srbije da se kao dokaz za odvijanje saobraćaja prihvata izveštaj komisije za tehnički pregled te da sve ovo samo potvrđuje tezu da, činjenica da upotrebna dozvola nije izdata, nije prouzrokovala pad nadstrešnice, jer bi ona „očigledno pala i da je upotrebna dozvola izdata“.

Odbrana Vesića smatra da je pad nadstrešnice posledica propusta u projektovanju, izvođenju i nadzoru građevinskih radova što nema nikakve veze sa ministarstvom i bivšim ministrom.

Branilac tvrdi da inspekcija ne bi izlaskom na teren utvrdila nedostatke

Branilac tvrdi i da Vesić nije imao zakonsku obavezu da obavesti Republičku građevinsku inspekciju o bilo kakvim nepravilnostima u vezi sa izvođenjem radova na projektu, koja je, kako navodi, „svakako samostalna u svom radu“.

„Daje se nedokazana i netačna pretpostavka da je znao da postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost putnika što niti je mogao da zna u skladu sa pozicijom koju zauzima te da tužilaštvo za ovu tvrdnju ne pruža nijedan dokaz“, dodaje se u odgovoru.

Takođe, odbrana tvrdi da iz iskaza svedoka proizilazi da ni građevinski inspektori prilikom izlaska na teren „ne bi mogli ni na koji način vizuelno da utvrde da na objektu postoje nedostaci koji ugrožavaju bezbednost“.

„Zaključak tužioca, da bi pukim izlaskom na teren građevinski inspektor tobož uočio neki nedostatak koji do tada nije uočen od strane u najmanju ruku jednako stručnih ljudi (ako ne i stručnijih) je pogrešan, nelogičan i neživotan“, stoji u oceni branioca. Dodaje se da tužilaštvo na ove okolnosti nije ni ispitivalo predstavnike inspekcije. Pozivajući se na iskaze pomoćnika ministra za inspekcijski nadzor Ivana Divca i inspektorke Jelene Milosavljević, branilac Vesića zaključuje da do zatvaranja gradilišta odnosno stanične zgrade ne bi ni došlo.

Dozvola za probni rad menja upotrebnu dozvolu?

Kao i u slučaju Jelene Tanasković, i branilac Vesića tvrdi da je u aprilu 2024. izdata validna dozvola za probni rad stanice, „koja po slovu zakona menja upotrebnu dozvolu do momenta izdavanja iste“. Za eventualne manjkavosti dozvole za probni rad, branilac ističe da su prvi put saznali tek u decembru 2024. prilikom ispitivanja predsednika komisije za tehnički pregled.

Dodaje da je „postojala logična i zakonska pretpostavka da je dozvola za probni rad postojala na dan 4. jul 2024. s obzirom da tu dozvolu niko nije osporio i povukao je iz pravnog prometa…da su na osnovu te dozvole izdavane druge potrebne dozvole, što je uz sprovedenu proceduru interne primopredaje između izvođača, nadzora i investitora dovelo do puštanja u rad vestibila krila B, ali ne kako tužilaštvo tvrdi dana 05.07.2024. od strane Gorana Vesića već internom primopredajom Infrastrukturi železnice“.

Prisustvo događaju kao znak otvaranja stanice smatraju apsurdnom tvrdnjom

Odbrana Vesića smatra i da je dokazano da je postojala potvrda o prijavi radova iz marta 2022.

„Odbrana smatra da ukoliko prijava radova iz marta 2022. nije bila validna…izvođač radova ne bi mogao ni da započne sa izvođenjem radova“ što je, smatraju, potvrdio i svedok iz kineskog konzorcijuma. Vesićev branilac tvrdi i da bivši ministar nije ni mogao da zna da prijava radova eventualno nije validna jer nije ni bio na funkciji u trenutku kada je odobrena. Dodatno, ni izvođač ni nadzor ni investitor nisu nikada ukazali da prijava iz 2022. eventualno nije u skladu s propisima.

Tvrdnju Višeg javnog tužilaštva da je Vesić pojavljivanjem na događaju 5. jula 2024. kao i neobaveštavanjem inspekcije o radovima na stanici omogućio njeno puštanje u rad, odbrana smatra „apsurdnom“. Oni tvrde da tužilac ni u jednom delu obrazloženja ne navodi na koji je to način Vesić omogućio puštanje u rad vestibila niti je ponudio dokaz, kojim aktom odnosno radnjom je to uradio.

„Nakon sprovedenog postupka je jasno da nema apsolutno nikakve uzročno-posledične veze između pomenutog medijskog i političkog događaja i samog puštanja u rad pomenutog krila“, navodi odbrana i kao dokaze nudi dopise vezane za internu primopredaju vestibila. Odbrana Vesića smatra da je primopredaja koju je vodila Slobodanka Katanić (optužena u postupku u Beogradu) kao pravnu posledicu proizvela da je Infrastruktura železnice preuzela vestibil i omogućila da ga koriste putnici.

Odgovor Jeleni Tanasković

Bivša v.d. direktorke Infrastrukture železnice Srbije je prilikom davanja iskaza tužiocu navela u svoju odbranu da je Ministarstvo građevinarstva napravilo posebnu radnu grupu za koordinaciju projekata i da ona nije učestvovala u donošenju odluka.

Odbrana Gorana Vesića osvrnula se na ovaj momenat u odgovoru na optužnicu. Branilac tvrdi da su u nadležnosti radne grupe bili projekti koji se finansiraju sredstvima evropskih institucija, a da rekonstrukcija pruge ka Mađarskoj nije finansirana novcem iz Evropske unije.

I Predrag Bubalo pomenut

U odgovoru na optužnicu našao se i nekadašnji ministar Predrag Bubalo. Odbrana Vesića osvrnula se na presudu Višeg suda u Beograda kojom je Bubalo oslobođen krivične odgovornosti „koju je navodno izvršio kao ministar u sasvim uporedivoj pravnoj situaciji u kojoj se nalazi i ovde okrivljeni“.

Branilac smatra da ne postoji „ni indicija, a kamoli dokazi“ da je Vesić počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret te je predložio da se postupak obustavi.