Stari vlasnici od države traže imovinu vrednu 13 milijardi evra 1Strahinja Sekulić Strahinja Sekulić Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

Za najviše četiri naredne godine, očekuje se da će biti zatvoreni svi predmeti po zahtevima za povraćaj oduzete imovine, čime će restitucija biti okončana.

Ali, ne i poslovi vezani za te postupke. Preostaje još da se svi predmeti arhiviraju, uradi analitika i sastavi baza podataka koja će biti dostupna i državnim organima i javnosti a reč je o građi koja se odnosi na imovinu građana, privrede i države u periodu dužem od jednog veka – kaže u razgovoru za Danas Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju. Naglašava da su taj veliki posao, 14 miliona dokumenata, obradili zaposleni stručnjaci Agencije i da im pomoć inostranih konsultanata, koja im je povremeno nuđena, nije bila potrebna.

Objašnjava da je od donošenja Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, 2011. godine, Agencija za restituciju koja je tada osnovana, donela ukupno 63.650 odluka što čini 84,4 odsto ukupno podnetih zahteva starih vlasnika. Ono što je preostalo, a odnosi se na vraćanje u naturi, jesu predmeti u kojima nedostaje dokumentacija neophodna za odlučivanje, a teško ju je pribaviti od nadležnih državnih organa.

– To je posledica ranijeg nesistematičnog vođenja evidencije imovine u državnoj svojini, a u nemalom broju slučajeva dokumentacija koja se odnosi na oduzetu imovinu je uništena. Zato je za odlučivanje u tim predmetima pred zaposlenima veliki izazov utvrđivanje činjeničnog stanja. To uspešno može da se prevaziđe samo zahvaljujući predanom radu, posvećenosti i profesionalnosti – kaže Sekulić.

Najpoželjniji oblik vraćanja imovine koja je bila oduzeta starim vlasnicima je bio u naturi, ali to nije bilo moguće u svim slučajevima. U zakonu je to taksativno nabrojano da se ne vraćaju nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu isključivo u javnoj svojini, na primer, službene zgrade i poslovne prostorije koje služe za obavljanje nadležnosti državnih organa, kao i objekti koji služe za obavljanje zdravstvene delatnosti, vaspitanje i obrazovanje, kulturu, nauku ili druge ustanove.

Međutim, ističe Sekulić, to što neka imovina ne može da se vrati u naturi, ne znači da će bivši vlasnici, odnosno njihovi naslednici, ostati bez ičega. Naime, Zakon je predvideo i pravo na obeštećenje starih vlasnika koje se može ostvariti u iznosu od 15 odsto od utvrđene tržišne vrednosti nepokretnosti a proces namirenja krenuo je od ove godine. Obeštećenje je u obliku državnih obveznica ali i akontacija u novcu koja je od 31. marta ove godine počela da se isplaćuje a po rešenjima koja su postala pravnosnažna do 30. juna 2021. Prva isplata obveznica počinje od 15. januara naredne godine a u odnosu na godinu kada je isplaćena akontacija.

– Agencija je do sada donela 3.930 rešenja o obeštećenju, od kojih je 2.891 za sada postalo pravosnažno, a očekuje se da će biti doneto između 9.000 i 10.000. Na osnovu već donetih akata o obeštećenju, nekadašnjim vlasnicima biće isplaćeno ukupno nešto malo više od 121 miliona evra – kaže Sekulić.
On je dodao da je zakonodavac prilikom donošenja zakona uzeo u obzir objektivni ekonomski kapacitet naše države, te je na taj način uravnotežen odnos između vrednosti imovine koja se potražuje, a koja prema procenama iznosi više od 13 milijardi evra i ekonomske mogućnosti države, odnosno iznosa sredstava zakonom predviđenih za imovinu koju nije moguće vratiti u naturalnom obliku.

Kaže da o nepokretnostima koje, između ostalog, čine i one koje su posle 9. marta 1945. godine oduzete od fizičkih i određenih pravnih lica, a sada su predmet restitucije, brine i Republička direkcija za imovinu. Ukoliko nije reč o prethodno pomenutim izuzecima, i ta imovina može biti vraćena u naturalnom obliku nakon što njen status u restituciji utvrdi Agencija po službenoj dužnosti.

Poseban set predmeta, naglašava naš sagovornik su zahtevi članova porodice Karađorđević za povraćaj imovine koja je konfiskovana 1947. godine. Do sada je zakonskim vlasnicima, potomcima kneza Pavla i kneginje Olge Karađorđević, vraćena vila Crnogorka, u Užičkoj ulici. Među podnetim zahtevima je vraćanje dvorskog kompleksa na Dedinju, što je najvrednija imovina, zatim studentskog doma u Bulevaru kralja Aleksandra, zgrade današnjeg Arhiva Jugoslavije, u ulici Vase Pelagića, nepokretnosti u ulicama patrijarha Dimitrija i Sarajevskoj, poljoprivrednog i šumskog zemljišta u Sokobanji, rudnika na području Negotina i Kučeva, zadužbine kralja Petra Prvog u Topoli, kao i pokretne stvari poput umetnina, nakita i drugih vrednosti.

– Imovina koju potražuje porodica Karađorđević, ne ispunjava zakonske uslove za vraćanje u naturalnom obliku. Posebno se to odnosi na privredne objekte jer je zakon propisao da su podržavljena preduzeća izuzeta od naturalnog vraćanja, dok su ostala zdanja ili na zemljištu koje je promenilo namenu, ili su srušena. Agencija je 2016. odbila i zahtev za vraćanje dvorskog kompleksa na Dedinju, što je potvrđeno drugostepenim rešenjem Ministarstva finansija. Međutim, protiv te odluke Karađorđevići su pokrenuli spor a Upravni sud je prvobitno rešenje poništio i predmet vratio Agenciji na ponovno odlučivanje. Rešenje o obeštećenju za porodicu Karađorđević biće doneto, kada se pribave procene vrednosti za svu oduzetu imovinu – kaže Sekulić.

Šta se sve vraća
Prema podnetim zahtevima, potražuje se veliki obim imovine, ali je takođe veliki deo te imovine vraćen starim vlasnicima. Na primer, od 100.000 i 110.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, do sada je vraćeno više od 85.000, zatim je vraćeno oko 618 hektara građevinskog zemljišta, šumskog oko 6.275 hektara, ali i 5.117 poslovnih prostora, 1.173 stanova, 1.305 zgrada – ukratko, 7.595 objekata ukupne površine 567.500 kvadratnih metara.

Jevrejskim opštinama ukupno više od 80 miliona evra
Jevrejskim opštinama imovina se vraća po osnovu dva zakona. Jedan je o restituciji crkava i verskih zajednica a drugi o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju žive naslednike. Prema prvom, vrednost imovine koja je vraćena jevrejskim opštinama iznosi oko 5,7 miliona evra, a po drugom oko 36,6 miliona dok se ukupna vrednost vraćene imovine i novčane podrške procenjuje na više od 80 miliona evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.