Nepalci koji su brali kornišone pa pobegli iz Srbije, foto: S. Šušnjević/DnevnikNa naša polja i ove poljoprivredne sezone moraćemo da uvozimo radnike iz dalekih zemalja Azije, pa i Afriike, jer naših nema dovoljno, no na tom putu pronalaska radne snage na ovakav način još ima problema. Primera, Nepalci o kojima su prošle leto mediji izveštavali kako beru kornišone u Gospođincima su pobegli.
U želji da saznamo da li će i ove sezone Nepalci preći 6.000 kilometara kako bi brali krastavce u Bačkoj, kontaktirali smo direktora firme Agroprodukt Dejana Rončevića, koji je prošle sezone zapošljavanjem berača iz ove daleke zemlje došao do nasušno potrebne radne snage.
No, Rončević nam je otkrio da su mu radnici iz Nepala jednostavno jednog dana nestali. Svih tridesetoro, koliko ih je zaposlio!
„Kad je trebalo da ih vratim kući, odnosno kada sam im rekao da za sedam dana idu za Nepal, jer smo posao za ovu sezonu završili, oni su pobegli. Ne znam gde su otišli, pretpostavljam da su pokušali da pređu granicu ka Evropskoj uniji, jer očigledno nisu želeli da se vrate nazad kući. Njihovi pasoši su kod policije i ne znam dokle je ta istraga stigla“, rekao je Rončević.
Nestali u novembru
Ovi berači su došli tokom juna kada je krenula sezona, a nestali su novembru. Kako smatra, da je imao mogućnost da ih zaposli tokom čitave godine, verovatno bi ostali u Srbiji, bilo im je dobro, uslovi posla i života su im odgovarali. Sa druge strane i on je bio zadovoljan kako su radili.
Dnevnica im je bila 30 evra. Na sreću po sezonu, kornišoni su pobrani i posao od šest meseci je bio gotov. Do radne snage iz dalekih zemalja, ova firma pokušaće doći i ove sezone kada krene berba, ovaj put radnici treba da stignu iz Afrike.
„Probaću opet da uvezem radnike, ovaj put se spominje da će doći iz Egipta. Pored 30 Nepalaca, prošle sezone smo imali zaposlenih i 200 naših ljudi. Ali, radnika nema. Meni zapravo pored naših, fali još 200 radnika, ali ne mogu toliko da ih dovedem jer nemam gde da ih smestim. Pre devet godina krenuo sam u ovaj posao i tada je bilo ljudi. Sada je situacija takva da bi mogao da posadim 150 hektara kornišona, jer možemo prodati i deset puta više nego što proizvedemo, ali zbog manjka radnika posađeno je samo 50 hektara”, nastavlja ovaj direktor.
Na samom severu Bačke, u atarima Riđice, Stanišića i Rastine, jabuke su brali radnici iz Uzbekistana. Milena koja je radila sa njima otkriva da oni baš i nisu bili dobro informisani gde to idu.
„Kako su oni nama govorili, njima je bilo obećano da idu da rade u zapadne zemlje Evrope, a smestili su ih ovde u Srbiju, u Riđicu. Ne znam ko im je to obećao, neka naša ili njihova agencija. Radili su dobro, ali nisu bili zadovoljni koliko zarađuju, stalno su govorili da toliko mogu dobiti i u Uzbekistanu. Neki su radili i po dve smene, od ujutro od sedam do uveče, kako bi više uštedeli“, kaže nam ova radnica.
Menadžer za odnose s javnošću kompanije Infostud Miloš Turinski kaže da deficit sezonaca, između ostalog postoji i u poljoprivredi, te da će se te pozicije popunjavati uvozom radnika, ali nema još zvanično informacije iz kojih zemalja.
„Za sezonce za sve poslove, iz inostranstva imamo najavu da će ih ove godine verovatno biti dosta iz Kine, pošto nije bilo moguće popuniti potražnju sa našim radnicima. Za ostala zanimanja poznato je da su za građevinu najviše uvoženi radnici iz Indije, Kine i Turske. Iz Uzbekistana za poslove dostave, iz Nepala za poslove higijeničara, a vozači su dolazili iz Šri Lanke“, rekao je Turinski.
Prođle godine oko 1.000 stranih radnika
Prema podacima NALED-a, tokom prošle godine u Srbiji ih je bilo angažovano oko 1.000 stranih radnika u poljima. Većina, oko 600 bili su radnici iz Uzbekistana, a potom i njih 350 iz Indije.
Da bi ih poslodavac angažovao, pojašnjavaju, nije potrebno da imaju radnu dozvolu, ali je obavezan da policiji podnese zahtev za izdavanje evidencijskog broja stranaca.
Do sada je putem portala sezonskiradnici.gov.rs od 2019. godine, angažovano više od 74.000 radnika od njegovog početka. Samo prošle godine angažovnao je preko 34.000 ljudi. I svake godine beleži se porast.
Dragan Kleut, poljoprivrenik iz Stajićeva, veli da svake godine sve teže dolazi do sezonskih radnika. Oni svoje gazdinstvo održavaju porodično, veštine rada se tu dodaje prenose sa kolena na koleno.
“Da bi obrađivali i radili zemlju, morate imati neko iskustvo. Neki manualni poslovi branja ili kopanja, nešto u voćarstu i stočarstvu mogu da rade ljudi koji nemaju baš iskustva, za drugo vam je potreban čovek koji je za to stručan, a njih je sve manje. Snalazimo se, idemo po drugim selima, putujemo, tražimo. Rastu i cene rada. Agažujem radnike kada baliram i po bali je prošle godine bilo 20 dinara, sada je već 30“, izjavio je Kleut.
Smatra da ljudi iz dalekih zemalja ipak neće biti ustaljeni sezonci na našim njivama. Većinom su to dodaje ljudi koji beže iz nekih nenormalnih uslova u svojim zemljama pa se malo i ovde zadrže. Ipak mi imamo nizak životni standard. Naše dnevnice su i dalje značajno manje od onih koji recimo naši radnici zarade na poljima Italije i Francuske.
Dodaje i da domaći poljoprivrednici često nemaju poverenja u ove radnike. Ne dele istu kulturu i jezik, a bilo je i problema na terenu.
Jovan Medojević iz zadruge „Krsturska paprika“, kaže da do sada nisu zapošljavali strane radnike, ali da će ove godine razmisliti. Kako tvrdi, zbog nedostatka radne snage u ovom kraju Vojvodine, od povrtarstva je odustalo 50 odsto ljudi.
Dobili su ponude za strane radnike od nekih beogradskih agencija, ali kada se preračunaju, ipak ih sve izađe skupo.
„Strani radnici nisu jeftiniji, cena bude ista, plus što mora da se obezbedi smeštaj i hrana. Satnica je 400 dinara i radi se osam sati, kada je berba ili okopavanje paprike. Nama nije možda problem da se obezbedi ovde smeštaj, ali kuvanje jeste. Kad počne sezona teško može da se jede sa nogu, to mora biti dobra hrana, a nemamo gde niti ko da ju priprema u tolikim količinama. Domaći ljudi, iz sela, doručkuju ili ručaju kod kuće, uvek nešto i ponesu“ rekao je Medojević.
Verica Lupuc vlasnica agencije za zapošljavanje “Sloga pan” ističe da se pravi posao i potražnja za radnicima očekuje u maju.
„Trenutno rade mahom hladnjače i nešto malo posla u voćnacima. Bile su i neke rezidbe. No za taj posao se traže profesionalni rezači, ne može to svako. Šta će biti na leto, to niko ne zna. Sada će krenuti posao sadnje voćnjaka, pa u maju i junu počinje kulminacija sezone. Najviše se traže radnici za branje borovnica i metlica. Utiska sam posle razgovora sa poslodavcima, da strani radnici ipak ne rade toliko dobro kao naši”, kaže Lupuc.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
