Treba li Srbija da ukine zabranu izgradnje nuklearki? 1Foto: EPA PHOTO/ MLADEN ANTONOV

Jučerašnja izjava direktora JKP „Beogradske elektrane“ Radeta Baste da Srbija treba da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u vreme energetske krize ponovo je otvorio diskusiju da li nam treba nuklearka ili ne.

On je pored toga pozvao i „sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Republikom Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat“ da se jave, ocenjujući da Srbija treba da „dodatno obezbedi energetsku stabilnost koja će biti glavni izazov u narednim decenijama“.

Iako sa stanovišta ovakve odluke poziv direktora gradskih toplana nije preterano bitan, on ipak odražava sentiment koji se video prethodnih dana i u izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je pre nekoliko dana izjavio da je postojala ideja da Srbija kupi udeo od pet ili deset odsto u nuklearnoj elektrani u Bugarskoj, „jer nema 11 ili 13 milijardi evra da izgradi svoju. Ali kad bi nam neko dao da možemo da budemo vlasnici, u okruženju, deset posto, pristali bismo odmah i kupili bismo to“.

Prema rečima Željka Markovića, eksperta za energetiku u Dilojtu, nuklearke su dobro rešenje da se zamene termoelektrane na ugalj kako bismo ispunili cilj EU o dekarbonizaciji do 2050. godine.

„Mora nam biti jasno da ako bismo sada skinuli moratorijum nuklearka bi bila izgrađena za 13-14 godina. Dugoročno po meni je to jedini način da se zamene termoelektrane. Pored toga, tu je i gradnja reverzibilnih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica. Đerdap 3 bi imao smisla ako bismo se pojavili na tržištu kao skladište energije za EU. Da kupujemo struju iz okruženja kada je jeftina, a prodajemo u pikovima struju iz ove hidroelektrane. Samo za domaće tržište, to je preveliki projekat“, ocenjuje Marković dodajući da bi odlična kombinacija bila izgradnja reverzibilnih hidroelektrana i nuklearne elektrane od oko dva gigavata.

On dodaje i da je jedan od problema nedostatak stručnjaka pošto je sa uvođenjem moratorijuma ukinut taj odsek na Elektrotehničkom fakultetu, ali da radi obezbeđivanja energetske bezbednosti nije loša ideja i da se uđe sa nekim u zajedničku investiciju.

Ideje o nuklearkama su žive i u našem okruženju. Bugarska ima dva reaktora u Kozloduju, a 2006. godine krenuli su u projekat izgradnje nuklearne elektrane sa dva bloka kapaciteta po 1.000 megavata u Belenama. Posle dosta peripetija ovaj projekat koji je u početku procenjen na četiri milijarde evra, dostigao je vrednost od 10 milijardi evra i onda propao pošto Bugari nisu mogli da obezbede finansiranje. U međuvremenu su zbog potpisanog ugovora o snabdevanju opremom sa ruskim Atomelektrostrojem izgubili na arbitraži i bili prinuđeni da plate 600 miliona evra ruskoj kompaniji.

Samo sedamdesetak kilometara od granice sa Srbijom, na Dunavu Mađari su se odlučili za gradnju dva nova bloka u nuklearci Pakš snage po 1.200 megavata. Tom prilikom su sa Rosatomom zaključili ugovor o snabdevanju opremom i od Rusije uzeli kredit od 10 milijardi evra. Ukupan projekat košta 12,5 milijardi evra. Novi reaktori treba da zamene četiri postojeća reaktora koja će biti povučena od 2032. do 2037. godine.

U Slovačkoj je nedavno dobio dozvolu blok 3 u elektrani Mohovce, dok se 2023. godine očekuje puštanje u rad bloka 4, oba kapaciteta po 471 megavat. Gradnja je počela još 2008. godine i sa početnih 2,8 milijardi evra troškovi su udvostručeni. I Slovenija koketira sa gradnjom novog bloka u Krškom, a zainteresovana je i Hrvatska za nuklearnu energiju.

Prekjuče su ove zemlje kao i Francuska, Bugarska, Češka, Finska, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija potpisale zahtev za izjednačavanje energije iz nuklearnih elektrana sa onom dobijenom iz obnovljivih izvora energije u taksonomiji evropske zelene energetske tranzicije, čime bi se otvorio prostor da se evropskim sredstvima sufinansira izgradnja nuklearki.

Inače, prema podacima Evrostata, u 2019. godini su nuklearke učestvovale u ukupnoj proizvodnji struje u EU sa 26,2 odsto. Iz fosilnih goriva dobijeno je 43,6 odsto struje, iz vetra 13 odsto, hidroelektrana 12 odsto i od sunca 4,5 odsto.

Međutim, postoji i snažan otpor nuklearkama i u Evropi i kod nas i to pre svega od strane zaštitara životne sredine.

Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a ovu izjavu direktora Beogradskih toplana vidi kao „kontranapad sa ciljem da se skrene sa ozbiljne diskusije o klimatskim promenama“.

„Ja sam ovu izjavu razumeo kao poziv da se pretvorimo u koloniju, da nam strane kompanije naprave nuklearku i da nas onda niko, pretpostavljam NATO pre svega, ne dira. Dali smo Kinezima Bor, dajemo da se kopa litijum“, ocenjuje Kalmar.

On je istakao da su Srbiji potrebne dve hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistrica, a ne nuklearne elektrane.

„Mi kao prvo nemamo kadrova za potrebne stotine ili hiljade ljudi koji bi regulisali rad nuklearne elektrane. Drugo, taj projekat bi odvukao resurse za ozbiljnu dekarbonizaciju. Treće, nuklearne elektrane četvrte generacije još nigde nisu napravljene, a da se koristi starija tehnologija je neprihvatljivo. Kada bismo sada počeli da gradimo nuklearku stali bismo na začelje kod dobavljača opreme i ko zna koliko bi dugo trajala izgradnja. Na kraju tu je pitanje goriva, gde bi se držalo, posebno ako uzmemo u obzir da smo seizmički osetljivo područje, a da ne pričamo o bezbednosti od terorističkih napada itd“, zaključuje on.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

11 reagovanja na “Treba li Srbija da ukine zabranu izgradnje nuklearki?”

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.