foto FoNet/Gold gondola„Teške su posledice studentskih protesta“, požalio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana. „Turizam nam ima 22,8 odsto pad u prva tri meseca i to je direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, iz spolja i iznutra“, oštar je bio Vučić.
Ovih 22,8 odsto o kojima je predsednik pričao odnosi se na pad noćenja domaćih turista u martu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine.
Prema podacima RZS, za prva tri meseca međugodišnji pad u turizmu je daleko manji. Ukupno je smanjen broj noćenja 1,6 odsto, i to 8,4 odsto domaćih turista, dok su stranci imali za 6,6 odsto više noćenja nego u prva tri meseca prošle godine. Doduše, kod stranaca je zabeležen međugodišnji pad noćenja u martu za 5,4 odsto.
Ekonomista Dragovan Milićević analizirao je podatke RZS o turizmu u prva tri meseca s obzirom na „izjave političke prirode, bez ozbiljnih stručnih analiza i podataka da su štete od blokada ogromne i da je turizam za prva tri meseca uništen“.
„Samo letimičan pogled na tabelu pokazuje da u najmanju ruku ne stoje podaci da je turizam uništen. Naime, ukupni dolasci turista u prvom kvartalu su na nivou prošle godine. Kod stranih turista se čak beleži i rast, a blagi pad je kod domaćih. Noćenja stranih turista su 6,6 odsto u prvom kvartalu viši nego lane, dok je kod domaćih pad za 5,4 odsto što ima svoje objašnjenje“, napominje on dodajući da je turizam „uništen“ kada se pogleda samo mart u odnosu na isti period prethodne godine.
Ako su protesti razlog, a oni nisu počeli u martu, nego traju već pola godine, zašto noćenja stranih turista beleže rast, pita se naš sagovornik.
On objašnjenje za pad noćenja domaćih turista ili „zločin“ blokadera kako ga je nazvao predsednik, vidi u nečem drugom.
Kako se navodi u Milićevićevoj analizi, promene cena su računate u domaćoj valuti, odnosno evrima za zemlje evrozone, a u dinarima za Srbiju.
„Da bi dobili prave podatke, validne za zaključivanje mora se uzeti u obzir i rast domaće inflacije. U Srbiji je kumulativna inflacija u ovom periodu bila 36,48 odsto, pa je prema tome rast cena u turizmu bio za sedam procentnih poena veći od prosečnog rasta potrošačkih cena, odnosno inflacije“, navodi se u njegovoj analizi.
Rast cena turističkih usluga u Srbiji je značajno veći od proseka zemalja Evropske unije. Dodaju li se tome i kursni odnosi odnosno da imamo realnu apresijaciju dinara u odnos na euro za četiri godine od 0,52 odsto uz inflaciju od 36,48 odsto i sledstveno toliku precenjenost dinara, rast cena u Srbiji izražen u evrima je neuporedivo viši nego u EU.
„Pravi razlog pada poseta, pre svega domaćih turista, je enormni rast cena turističke ponude i sve manje mogućnosti domaćih gostiju da priušte sebi ovaj izdatak. Pad domaće turističke posete nema veze sa protestima. Kretanje u turizmu je generalni pokazatelj standarda. To je neegzistencijalna potrošnja za koju se odvaja višak sredstava u domaćinstvu. Ovaj pad noćenja pokazuje da građani nemaju para za ono što nije egzistencijalna potreba“, zaključuje Milićević.
Iz tabele se može videti da sa rastom cena u turizmu odskače Turska, ali to se objašnjava veoma visokom inflacijom i slabljenjem lire. Takođe, vidi se i veliko poskupljenje turističkih usluga u Francuskoj što je verovatno posledica organizacije Olimpijskih igara prošle godine.
Osim njih, samo mali broj zemalja, kao što su Irska, Estonija, Litvanija i S. Makedonija su imale veći rast cena turističkih usluga od Srbije u ovom periodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
