Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆKriza u društvu poslednjih meseci izgleda da je počela da ostavlja tragove i na ekonomiju, i to na turizam, sudeći po tvrdnjama stručnjaka. Naime, pad dolazaka turista se procenjuje na oko 30 odsto, a udarac na kongresni turizam je još i veći.
Iako studentski protesti i blokade traju već nekoliko meseci, efekti toga nisu se osetili u januaru, bar kada je turizam u pitanju.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u januaru je zabeležen porast dolazaka turista za 16,1 odsto, a broj noćenja za 16,7 odsto u odnosu na januar prošle godine.
Pored toga, veći rast je zabeležen kod stranih turista čiji je broj noćenja povećan za 18,6 odsto, dok je broj noćenja domaćih turista bio veći za 15,1 odsto.
Međutim, analitičari i ekonomisti veruju da će se negativan efekat osetiti već u februaru, a da će njegov značajniji uticaj zavisiti od dužine trajanja krize u kojoj se Srbija nalazi.
Aleksandar Seničić iz Nacionalne Asocijacije Turističkih Agencija (YUTA) za Danas kaže da za sada nema konačnih podataka, ali da im ovaj problem već značajno prijavljuju hotelijeri.
Prema tim informacijama, kako kaže on, ima do 30 odsto otkaza rezervacija, što grupnih, što individualnih.
Seničić dodaje da se otkazuju i pojedini kongresi.
„Veći kongresi koji su planirani za kraj godine još nisu otkazani, ali i za to preti opasnost“, upozorava on.
Seničić ukazuje da su, pored gradskih hotela, ugroženi i hoteli u unutrašnjosti, kao i da postoji problem i u domenu domaćih gostiju, a ne samo stranih.
„Otkazuju se i ekskurzije, rekreativne nastave i slično, pa su u problemu i turističke agencije koje rade taj vid turizma“, dodaje Seničić.
On navodi da su „rent a kar“ agencije, takođe, doživele pad.
„Kod njih su otkazi rezervacija u poslednjih mesec dana na oko 30 odsto“, kaže Seničić.
Direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević potvrđuje za Danas da postoje otkazi rezervacija, ali dodaje i da je priroda turizma takva.
„Kada dođe do nekog pada, posle dođe do naglog skoka. Tako je bilo i kod nekih vanrednih kriznih situacija i kod pandemije i kod svetske ekonomske krize i slično. Turizam prvi strada, ali se brzo i oporavlja“, naglašava on.
Naš sagovornik veruje da će se gubitak nadoknaditi u narednom periodu.
„Ono što ne može da se nadoknadi su ti neki događaji kao što su posebni kongresi koji su planirani, pa otkazani. Kod tog kongresnog turizma ništa se ne dašava u poslednji čas, već mnogo ranije, jer su za to složene pripreme i vrlo osetljiva klijentela“, pojašnjava on.
Krasojević dodaje da ti gosti ostaju duže, troše više i ne upražnjavaju samo kongresne aktivnosti, već koriste i druge turističke usluge, obilaze grad, idu na izlete, u spa… i dosta troše.
Ipak, kako kaže, nije to jedini turistički proizvod.
„To što će se smanjiti broj kongresnih gostiju, ne znači da se u nekoj drugoj turističkoj ponudi neće povećati broj. Ne mislim da će ljude koji dolaze iz drugih razloga, kao što je ruralni turizam i slično, odbiti ova kriza“, navodi Krasojević.
On smatra da trenutna dešavanja u zemlji imaju i određenih prednosti.
„Generalno se o Srbiji malo govorilo u svetu pre ovoga, a ovo skreće pažnju da se tu dešava neki pokret i da taj pokret ima nekih pozitvnih strana, odnosno da se oseća neka nova energija, neki duh i da taj pokret nije nasilan“, ističe naš sagovornik.
Zbog toga je, kako kaže, siguran da će nakon ovog pada, po raspletu događaja, doći do naglog skoka u turizmu.
„U toku godine će se nadoknaditi broj dolazaka, noćenja, potrošnja… Ako je sada trećina hotela popunjena, a ako se u narednih nekoliko meseci popuni dve trećine hotela, tako će se iznivelisati ta razlika koja je nastala, ali pod pretpostavkom da se ova kriza završi“, navodi on.
Dodatno, Krasojević smatra da kriza ne utiče na domaći turizam.
„Domaći turizam je izjednačen u brojevima sa stranim na godišnjem nivou. Ne verujem da će naši turisti koji su planirali da idu negde odustati, kao ni da će se kriza odraziti na korišćenje godišnjih odmora“, kaže on.
Krasojević ističe i da veliki skupovi koji su održani u nekoliko gradova u Srbiji, takođe, imaju veliki pozitivan uticaj na turizam.
„To će se tek videti. Popunjenost u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu je bila ogromna. I tu ne možemo gledati samo hotele, jer je popunjenost bila i u stanu na dan i u privatnim smeštajima, sve je to prihod“, ističe on.
S druge strane, Krasojević ukazuje da negativan uticaj ima i to što susedne zemlje ne preporučuju odlazak za Srbiju, ali da postoji i još jedan razlog.
„Ove godine nema više vaučera koje smo imali. Imamo podatke iz prošle godine da je pao promet u banjskom turizmu, a banje su upravo bile najveći korisnici tih vaučera. Vaučeri su koristili i ponudi i tražnji i to se sigurno odrazilo“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
