U 2021. izvoz IT sektora premašio poljoprivredu 1foto Aleksandar Roknić

Na kraju godine kada se svode računi i podvlače crte, upisuju plusevi na jednu, a minusi na drugu stranu, na onoj pozitivnoj preteže jedna stavka. To je informaciono-tehnološki sektor, popularni IT, koji je u ovoj godini nastavio sa rastom nakratko zaustavljenim u pandemijskoj 2020. godini.

Za prvih 10 meseci prema podacima Narodne banke Srbije izvoz IKT usluga dostigao je skoro 1,5 milijardi evra, više nego izvoz poljoprivrede. Rast u odnosu na prvih 10 meseci iznosio je čak 28 odsto.

Procene su da je veličina domaćeg IT tržišta oko tri milijarde evra.

Ovu godinu u oblasti IT-a kod nas obeležile su tri vesti.

U junu je kompaniju Nordeus, tvorca popularne onlajn igre Top 11, kupila američka kompanija Take Two, vlasnik nekih od najpoznatijih imena u svetu video-igara za 225 miliona evra, sa opcijama da taj iznos dostigne i 378 miliona ukoliko se ostvare određeni ciljevi.

Početkom oktobra američka kompanija NCR otvorila je tehnološki kampus na Novom Beogradu, u čiju izgradnju je uložila 100 miliona dolara i u kom će raditi 5.000 ljudi.

Treća, verovatno i najveća vest do sada je došla u septembru iz Majkrosofta.

Osnivač i direktor Majkrosoftovog razvojnog centra u Beogradu Dragan Tomić imenovan je za potpredsednika za inženjering (VP for engineering) u Majkrosoftu.

Ovo je priznanje ne samo njemu već i razvojnom centru u Srbiji koji je u poslednjih 15 godina od kada je osnovan postao jedan od najvećih van SAD.

Prema rečima Dejana Cvetkovića, CTO-a Majkrosoftovog Razvojnog centra u Beogradu, samo poslednje proširivanje Azure Data tima za 150 inženjera od novembra prošle godine je bila investicija u rangu sa razvojnim centrima iz Amerike i Azije.

Na pitanje koje su komparativne prednosti Srbije u odnosu na druge zemlje u ovoj oblasti Cvetković ističe startap mentalitet.

„Hajde da krenem iz ugla kompanije u kojoj radim. Izgradili smo Razvojni centar koji predstavlja jak i značajan doprinos kompaniji i društvu. Ove godine smo dobili i potvrdu za to kroz imenovanje Dragana Tomića, našeg direktora, za Vice President of Engineering u Majkrosoftu. To je značajno za Beograd, ali i za ovaj deo Evrope. Međutim, pored toga, ono što je ostalo nepromenjeno u odnosu na početak je startap mentalitet, tako da je glavna motivacija za zaposlene kreiranje inovacija i pomeranje tehničke, mentalne i organizacione granice. To mislim da je inače nešto posebno što posedujemo, sad mislim na čitavu našu industriju. Taj startap IT mentalitet i inovacije, kreativnost među ljudima, na kraju krajeva strast prema našem poslu – imam utisak da je nekako svojstveno kod nas“, kaže za Danas Cvetković.

Prema njegovim rečima, Razvojni centar Majkrosofta u Srbiji je godinama jedan od predvodnika razvoja digitalnog ekosistema i neko ko veoma ulaže resurse u razvoj obrazovanja u Srbiji.

„Sve ono što se dešava u kompaniji utiče na dalji rast i razvoj celokupne IT industrije. Poslednje proširivanje našeg Azure Data tima je bila investicija u rangu sa razvojnim centrima iz Amerike i Azije, i sad sa aktuelnim novootvorenim pozicijama u istom timu, više od 40, investicija se nastavlja. Dakle uvek ima prostora za nove investicije kako biste nastavili da i dalje jako ekonomski doprinosite.“

Cvetković napominje da Majkrosoftov razvojni tim u Srbiji broji oko 500 ljudi, „a na početku nas je bilo samo troje“.

Sad se trend zapošljavanja nastavlja, tražimo softver inženjere i inženjerke koji će raditi na razvoju Azure Data servisa.

„Takođe, MDCS je uvek posebno otvoren za naše koleginice inženjerke. Moram da pomenem da su kod nas zaposleni i ljudi izvan Srbije, to je ono što u smislu različitosti prilaska problemu, kulturi donosi samo još jedan viši standard kad se ‘izmeša’ sa našim iskustvima“, napominje naš sagovornik.

Srpska IT industrija je dobro pozicionirana na svetskom tržištu. Kao dokaz tu su neke veoma uspešne kompanije koje se takmiče na globalnoj sceni. Broj ljudi koji rade u IT sektoru raste, i taj trend će se sigurno nastaviti s obzirom na to da dolaze nove generacije dece koje su prilično dobro potkovane.

„Dakle, trend je pozitivan, ali uvek treba raditi na unapređivanju. Moramo iskoristiti niz mogućnosti za bolje delovanje u obrazovnom sektoru, istraživačkom sektoru, ali i daljim podsticajima za startap kompanije. IT industrija se nekako do sada razvijala zasebno od ostalih grana. Ono što je potrebno da razgraničimo, IT tehnologija je alat, za bilo kakvu promenu potreban je čovek. Pojam ‘digitalna transformacija’ nije nov jer smo svi uveliko prihvatili digitalni svet. Da bi se industrije i sektori spojili i počeli da se digitalno u potpunosti transformišu potrebno je vreme i potrebno je da čovek koji donosi tu odluku o promeni, zaista to i uradi, jer se u startu protivi istoj. Čini mi se da ćemo se i pored svih prepreka u narednom periodu pomerati iz ere Clouda u eru sveprisutnog kompjutinga i ambijentalne inteligencije“, zaključuje Cvetković.

Prema procenama koje je nedavno iznela premijerka Ana Brnabić, u Srbiji je u IT zaposleno 43.500 ljudi. Na rast ovog sektora presudno je uticao dolazak nekih velikih kompanija, uglavnom kroz akvizicije domaćih startapova.

Nemački Kontinental je ove godine otvorio fabriku elektronskih komponenti u Novom Sadu u kojoj će delom nastajati i proizvodi osmišljeni u njihovom istraživačkom centru otvorenom 2018. godine, takođe u ovom gradu.

Prošle godine je Komtrejd prodao svoj deo Didžital servisiz (Digital Services) Endavi, a godinu ranije na naše tržište je ušao Epik gejms (Epic games) kupovinom novosadskog startapa 3lateral specijalizovanog za kompjuterski generisane likove.

Godinu dana ranije je američki Nutaniks, inače jedna od najbrže rastućih firmi na svetu, kupio Frejm, američko-srpski startap koji se bavi „klaud kompjutingom“, za 165 miliona dolara.

U oblasti energetike Šnajder elektrik je kupio DMS, IT kompaniju koja pravi softver za upravljanje elektroenergetskim sistemima.

Broj preuzimanja i partnerstava je mnogo duži i samo će se povećavati svake godine, jer je i startap scena u Srbiji sve življa.

Prema rečima Nebojše Bjelotomića, direktora Inicijative Digitalna Srbija, u ovoj godini startapi iz Srbije uspeli su da privuku investicije od preko 35 miliona evra za svoj razvoj. U 2020. godini investicije u naše startapove su iznosile 20 miliona evra.

„Uočavamo i povećanja ukupnog broja startapa. Za njihov dalji razvoj potrebno je da osnivački timovi postanu multidisciplinarni. Trenutno na našoj sceni dominiraju startapi čiji su osnivači isključivo inženjeri i programeri. Potrebno je da u sastavu startapa imamo mnogo više domenskog znanja iz tradicionalnih industrija te ljudi sa iskustvom u biznisu, ekonomiji i finansijama“, smatra Bjelotomić.

On ističe da tražnja za programerima i IT inženjerima na globalnom nivou ne jenjava.

„Prisustvo razvojnih centara samo povećava šanse da ostale vodeće kompanije takođe otvore razvojne centre u Srbiji i pomaže nam da uhvatimo korak sa svetom. Oni koji su već tu podižu infrastrukturu, ne samo u pogledu inženjera, već i drugih profila koji su im potrebni – kao što su menadžeri projekata ili specijalisti za oblast ljudskih resursa. Takvi resursi su veoma na ceni, te i oni podižu atraktivnost našeg tržišta“, ocenjuje Bjelotomić.

Ali pitanje je da li velike kompanije guše frilens i startap scenu. Da li ima dovoljno ljudi da radi i u razvojnim centrima i da u „garaži“ smišlja novi Windows. Bjelotomić smatra da jedno ne isključuje drugo, već naprotiv, velike kompanije pružaju veće mogućnosti startapima.

„Trenutne potrebe i tražnja za IT kadrovima ostavljaju mesta za sve aktere. Prema mom mišljenju, razvojni centri pozitivno utiču na razvoj frilens i startap scene. Oni omogućuju kako kontakt sa najsavremenijim tehnologijma, tako i uvid u potrebe globalnog tržišta na osnovu kojih jedan startap može da prepozna segment tržišta u kome može da nađe svoje polje delovanja ili uoči problem čijim rešavanjem može da postigne komercijalni uspeh. Saradnja koju razvojni centri po pravilu imaju sa drugim internacionalnim tržištima otvara mogućnost da osnivači startapa upoznaju i ostvare saradnju sa potencijalnim suosnivačima ili klijentima. Jedan od takvih je startap Ydrive, koji radi na razvoju mapa za autonomna vozila i upravo je primer startapa sa multinacionalnim osnivačima koji su radili u razvojnim centrima multinacionalnih kompanija gde je jedan od njih iz Srbije. Za potencijalne frilensere oni su izvor kontakata ili stabilnog posla“, kaže naš sagovornik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.