U makazama cena: EPS izgubio 619 miliona evra u 2022. godini

Dimenzija katastrofe se može izraziti jednim brojem – 72,6 milijardi dinara ili 619 miliona evra. Toliko je EPS napravio gubitak u prošloj godini i to nakon izgubljenih 15 milijardi (128 miliona evra) u 2021. godini, ili bolje reći u poslednja tri meseca prošle godine.

Nakon gubitka od 79,6 milijardi dinara (678 miliona evra) za prvih devet meseci delovalo je da bi minus mogao da dobaci do neverovatnih milijardu evra, ali je kombinacija blage zime i pada cene struje na tržištu dovela do toga da za poslednja tri meseca EPS zapravo zabeleži profit od oko 50 miliona evra (5,8 milijardi dinara).

Zahvaljujući poskupljenju struje prihodi EPS-a u prošloj godini porasli su za 12 odsto. Međutim, poslovni rashodi su povećani za 27 odsto, pa je zabeležen gubitak iz poslovanja od 61,5 milijarde dinara ili 524 miliona evra.

Gledajući 12 meseci od oktobra 2021. do oktobra 2022. godine EPS je zabeležio gubitak od 103 milijarde dinara.

Najveći deo gubitka posledica je troškova uvoza električne energije po izuzetno visokim cenama. EPS je prošle godine prosečno plaćao megavatsat struje 247,76 evra i za to potrošio 90,3 milijarde dinara (770 miliona evra). Prema njihovoj računici, da je struja koštala 60 evra po megavatsatu kolika je cena bila na budimpeštanskoj berzi struje pre energetske krize, uvoz bi ih koštao 22,5 milijarde dinara (192 miliona evra).
Podsećanja radi, EPS je 2020. godine uvozio struju po prosečnoj ceni od 45 evra po kilovatsatu.

Međutim, nije samo astronomska cena struje koju smo uvozili razlog finansijskog kolapsa EPS-a već i usedmostručena količina uvezene struje u prošloj u odnosu na 2020. godinu.

Prošle godine je uvezeno 3.102 gigavatsata struje. Prethodne, 2021. godine, uvezeno je 1.413 gigavatsati struje, ali treba podsetiti da je u prvoj polovini te godine EPS izvozio struju i da je pravio profit, sve do kolapsa u trećem tromesečju, ispadanja blokova u TENT-u, loženja blata umesto uglja i drugih havarija koje su otkrile katastrofalno upravljanje kompanijom prethodnih godina.

Tokom cele prošle godine proizvedeno je osam odsto ili oko 2.706 gigavatsati manje struje nego 2021. godine.

Na probleme sa nedostatkom kvalitetnog uglja nadovezala se suša koja je smanjila proizvodnju hidroelektrana na Drini i Dunavu i to za 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Istovremeno, termoelektrane su ostvarile proizvodnju na nivou one iz 2021. godine.

Rast cena struje na tržištu i istovremeno politika zamrzavanja cena struje za stanovništvo, ali i privredu gurnula je EPS u cenovne makaze.
Tako je ova kompanija uvozila struju za prosečno 247,76 evra po megavatsatu, a na slobodnom tržištu prodavala za prosečno 71,5 evra po megavatsatu.
Prosečna cena za stanovništvo prošle godine iznosila je oko 31,7 evra po megavatsatu.

Pored udvostručenih troškova za uvoz struje, EPS je prošle godine za nabavku uglja potrošio 16,2 milijarde dinara naspram 1,7 miljarde prethodne godine.

Uporedo sa gubitkom EPS je povećao i zaduženost. Finansijski dug je povećan sa 147,1 milijarde dinara na kraju 2021. na 166,3 milijardi dinara na kraju 2022. godine.

Kada se oduzme gotovina na računu poslednjeg dana 2022. od 10 milijardi dinara, neto zaduženost kompanije iznosila je 156,2 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra.
Kada se neto dug uporedi sa kapitalom dobija se racio zaduženosti od 0,3 što je povećanje sa 0,22 s kraja 2021. godine.

Pozitivno poslovanje u poslednjem kvartalu prošle godine nastavljeno je u prva tri meseca 2023. kada je EPS ostvario dobit od 34,5 milijardi dinara ili blizu 300 miliona evra.

Blaga zima i dobra hidrologija čak su omogućili EPS-u da izvozi struju. Tako je u prva tri meseca povećana proizvodnja u odnosu na isti period prošle godine za 17 odsto.
Poslovni rashodi kompanije u istom periodu manji su za 17 odsto.

I pored ovih rezultata ovih dana ministarka energetike ocenila je da EPS lošije posluje nego što bi trebalo, a uskoro će biti izabran novi Nadzorni odbor kompanije koji će odlučivati o novom menadžmentu.