VESTI IZ SVETA

Članovi sindikata radnika kompanije KIA Motors u petak su izglasali prihvatanje novog sporazum o platama i time okončali seriju štrajkova. Radnici su prihvatili povišicu osnovne plate za ovu godinu od 5,2 odsto, specijalni bonus jednak dvomesečnoj zaradi i jednokratnu isplatu od milion vona (782 evra). Za sporazum je glasalo 58 odsto od 27.163 člana sindikata. Radnici KIA Motorsa štrajkovali su od 28. juna do 20. jula i tražili povišicu osnovne plate od 8,9 odsto. Do dogovora je došlo u prošli četvrtak. KIA je u vlasništvu Hjundai Motorsa, šestog po veličini proizvođača automobila u svetu. Radnički sindikati u dve kompanije poznati su po svojoj ratobornosti. Sindikat u Hjundai Motorsu osnovan je 1987. i od tada samo jedne godine nije organizovao štrajkove.
London – EMI grupa, najveći britanski izdavač muzike i na čijoj su lisit imena kao što su Bitlsi i Koldplej, najavila je da će delisitrati svoje akcije 18. septembra nakon što je za 2,4 milijardi funti preuzeta od strane privatne investicione grupe Tera Firm Kepital Partners. Od prošlog četvrtka Tera, koju vodi finansijer Gaj Hends, vlasnik je 94 odsto kompanije EMI. Muzičke kompanije dugo pokušavaju da se konsoliduju jer tržište kompakt diskova brzo opada. EMI je imao najviše problema i pogotovo razočaravajuća bila je prodaja u Severnoj Americi. Analitičari procenjuju da problemi u celokupnoj muzičkoj industriji ne objašnjavaju u potpunosti učinak kompanije EMI, naglašavajući da su Vorner i Juniverzal bolje podneli oluju. Oni podsećaju na konstantne slabosti EMI na tržištu SAD, nedostatak obećavajuće nove muzike i probleme u unutrašnjoj kontroli.
Aman – Egipatska telekomunikaciona kompanija Oraskom Telekom nije obnovila dozvolu za rad u Iraku na aukciji vrednoj 3,75 milijardi dolara, saopštio je portparol iračke vlade. Na aukciji za licence takmičilo se pet kompanija, a nove ugovore dobili su Atir (koji je u vlasništvu kuvajtske kompanije MTS) EJŽASEL, (konzorcijum nekoliko kompanija iz Persijskog zaliva) i Korek Telekom, operater na kurdskom severu, rekao je Ali al-Dabag. On je dodao da se Oraskom povukao u 18 rundi kada je iznos dostigao 1,25 milijardi dolara po licenci jer ne bi mogao da plati toliku sumu. Al-Dabag nije mogao da kaže šta će se dogoditi sa Oraskomovom mrežom, koja je prošle godine imala 2,5 miliona korisnika, ali je istakao da će biti omogućen prelazni period u toku kojeg će ili prodati infrastrukturu ili se pridružiti drugoj firmi. Drugi operater koji nije dobio dozvolu na aukciji koja je održana u jordanskoj prestonici Aman bio je turski TURKSEL. Dozvole važe u narednih 15 godina, a oni koji su stekli licence 18 odsto svojih godišnjih prihoda davaće iračkoj vladi. Upotreba mobilnih telefona, koja nije postojala u vreme Sadama Huseina, porasla je na devet miliona korisnika. Firme koje su do sada radile u Iraku imale su privremene dozvole od 2003. godine.
Kuala Lumpur – Najviši zvaničnik Svetske trgovinske organizacije procenio je da će siromašne nacije dobiti zadovoljavajuće ustupke od strane bogatih na kraju razgovora o novom sporazumu o globalnoj trgovini. „Moj osećaj je da će zemlje u razvoju na kraju dobiti veliki deo onoga što su tražili u pregovorima“, izjavio je generalni direktor STO Paskal Lami na konferenciji za novinare u Maleziji. Runda pregovora koja je u toku, poznatija kao Doha runda, nalazi se u zastoju zbog neslaganja SAD, Evropske unije, Brazila i Indije oko eliminisanja barijera za trgovinu poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Lami je ocenio da će zemlje u razvoju verovatno dobiti „barem veliki stepen zadovoljstva u oblasti kao što je poljoprivreda“ i dodao da se još može doći do dogovora. „Završetak runde pregovora iz Dohe nije samo tehnički moguće već je i politički imperativ“, rekao je Lami i pozvao pregovarače da pokažu više poverenja i kompromisa. Lami je naglasio da Vašington mora da smanji subvencije poljoprivredi, dok EU treba da olakša ulazak na poljoprivredno tržište. On je pozvao i Brazil i Indiju da ponude veće smanjenje tarifa na uvoz industrijskih proizvoda. Podele među četiri najveće sile u STO doprineo je neuspehu pregovora u junu u Nemačkoj.
Peking – Vlada Kine oštro je kritikovala proizvođače instant testenina tvrdeći da su krivi za skok inflacije i da su se nezakonito dogovorili da podignu cene za 40 odsto zbog čega se u javnosti podigla velika bura. Izveštaj vlade objavljen je povodom istrage o fiksiranju cena koja je pokazala da su krivi za rast cena hrane od 15,4 odsto u julu u odnosu na isti mesec prošle godine. Vlada je optužila proizvođače da su ugrozili socijalnu stabilnost. Inspektori su utvrdili da su se menadžeri najvećih proizvođača testenina sastali tri puta tokom decembra kako bi nelegalno dogovorili cene, saopštila je Komisija za nacionalni razvoj i reforme. Oni nisu precizirali o kojim proizvođačima je reč i s kakvim kaznama bi mogli da se suoče. Kineski zakon omogućava kažnjavanje i do petostrukog iznosa u odnosu na sumu koja je zarađena zahvaljujući fiksiranju cena, a u težim slučajevima moguće je i konfiskovanje dozvole za rad. Udruženje proizvođača brani podizanje cena višim cenama sirovina. Kada je reč o drugoj hrani, cena svinjetine u Kini skočila je za 86 odsto u julu, a krivica je svaljena na smanjeno uzgajanje svinja zbog niskih cena mesa. Cena jaja porasla je za 30,6 odsto, a jestivog ulja za 30,1 odsto. Komisija će istražiti i zašto su naglo porasle cene žita, ulja, svinjetine, govedine, ovčetine i živine.
Dalas – Zvaničnici kompanije Del konačno su završili jednogodišnju internu istragu o problemima sa računovodstvom u kompaniji i greške koje su otkrili mogle bi da koštaju i do 150 miliona dolara. „Ovo nije srećna priča za Del niti smo njome ponosni“, izjavio je prošle nedelje glavni finansijski direktor Don Karti nakon što je Del najavio da će smanjiti iznos prihoda u poslednje četiri godine jer je obmanuo revizore i manipulisao rezultatima kako bi ispunio zacrtane ciljeve. Kompanija je saopštila da će neto prihod za period od početka 2003. do prvog kvartala ove godine biti smanjen između 50 miliona i 150 miliona dolara ili od dva do sedam centi po akciji. Inspekcija koja je počela u avgustu 2006. i obuhvatila pet miliona dokumenata pokazala je da je „pronađen dokaz da su određena prilagođavanja bila motivisana namerom da se postignu finansijski ciljevi“. U istrazi Karti je rekao da su oni zvaničnici, koji su znali za menjanje rezultata, otišli iz kompanije.
San Hoze – Zarada Hjulit-Pakard u trećem kvartalu fiskalne godine nadmašila je procene Vol strita jer je ovaj proizvođač nastavio da profitira od dobre prodaje laptop računara i tonera za štampače. Profit HP u prethodna tri meseca iznosio je 1,78 milijardi dolara što predstavlja rast od 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine kada je ostvarena zarada od 1,38 milijardi dolara. Prodaja u istom periodu iznosila je 25,38 milijardi dolara ili 16 odsto više u odnosu na isti period u 2006. To je i za oko milijardu dolara više nego što su analitičari predviđali. Najveći rast prodaje ostvario je sektor za personalne sisteme, a u koji spadaju desktop i laptop računari i taj sektor je najveći izvor prihoda za HP. Rast prodaje laptopova iznosio je 54 odsto. Prošle jeseni, uprkos skandala sa špijuniranjem članova borda direktora, kompanija je povratila prvo mesto na svetu po prodaji računara od rivala Dela jer je bila prisutnija u trgovinskim lancima, ali i zahvaljujući sve većem okretanju potrošača ka laptopovima. HP sada drži 19 odsto svetskog tržišta dok Del zauzima 16 odsto tržišta.
Stokholm – Berza Dubai uputila je u petak ponudu za preuzimanje na adresu berze OMX AB, a ponudila je iznos od 2,95 milijardi evra i tako postala konkurent američkoj berzi Nasdak koja je svoju ponudu već dostavila. Vlasnik Berze Dubai nudi 24,5 evra po akciji. To je za oko 14 odsto bolja ponuda u odnosu na ponudu Nasdaka, koji je imao problema da stekne uporište u Evropi pre nego što je u maju objavio nameru da kupi OMX. Spekulacije o mogućem ratu ponudama za OMX pojačane su krajem pretprošle nedelje, kada je Berza Dubai saopštila da je već kupila 4,9 odsto nordijske berze i da planira da kupi više od 25 odsto akcija. Bivši generalni direktor berze OMX Per Larson, koji je sada generalni direktor Berze Dubai, izjavio je da bi dve berze bile „pobednička kombinacija“. On je rekao da Dubai želi da stvori grupu berzi koja bi se širila na tržištima u razvoju, sa fokusom na Bliski Istok, Severnu Afriku i Aziju.
Meksiko Siti – Privreda Meksika zabeležila je rast u drugom kvartalu nakon slabog starta na početku godine, ali su rezultati i dalje ispod prošlogodišnjih, saopštila je vlada. Bruto domaći proizvod porastao je za 2,8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2006, a 1,29 odsto u odnosu na prvi kvartal ove godine. Rezultat pokazuje da „ekonomska aktivnost napreduje sporije i sa više teškoća nego što smo očekivali. Ipak, sektor usluga pokazuje trend rasta koji bi omogućio da se ova situacija kompenzuje“, rekao je ekonomista Ikse banke Luis Flores. Industrijska proizvodnja veća je za 0,8 odsto, a građevinarstvo za 1,2 odsto. Usluge su porasle za 3,7 odsto, a prednjačile su komunikacije i transport sa rastom od 7,1 odsto.Izveštaj o rastu BDP usledio je uprkos novoj rundi prodaje na lokalnim berzama povezanoj sa neizvesnošću ishoda globalnih problema sa kreditima. Odeljenje za privredu Meksika procenjuje da će ove godine privredni rast iznositi oko 3,3 odsto, dok je prošle godine iznosio 4,8 odsto. Centralna banka očekuje rast od tri do 3,5 odsto.