Vlada hoće ekonomske reforme, a nudi uravnilovku

Prvo je Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije od Vlade zatražio da se uveća masa zarada za 2010. godinu za 20 odsto, isplatu toplog obroka od 5.000 dinara, isplatu regresa u visini jedne prosečne zarade u EPS-u, kao i da se pretplata za Radio-televiziju Srbije izbaci sa računa za struju.

Zahtevano je i potpisivanje kolektivnih ugovora na osnovu predloga koji je napravio sindikat, njihovo aktivno učešće u reorganizaciji kompanije i analizi opravdanosti izdvajanja iz EPS-a delatnosti koje nisu vezane za osnovno poslovanje.

Prema rečima Milana Đorđevića, predsednika Sindikata radnika EPS-a, na pregovorima u Ministarstvu rudarstva i energetike dogovoreno je da se iz dobiti za prošlu i ovu godinu obezbedi 3,7 milijardi dinara, koji će se tokom 2010. linearno isplaćivati zaposlenima. On je istakao da je Vlada pristala da zaposlenima u EPS-u odobri povećanje plata za 4,7 odsto i isplati regres u visini od 4.000 dinara mesečno. Dato je i obećanje da če Sindikat radnika EPS-a aktivno učestvovati u reorganizaciji preduzeća.

Međutim, dogovorom nisu bili zadovoljni članovi Sindikata TE Nikola Tesla u Obrenovcu, koji su se zbog toga odlučili na organizovanje štrajka upozorenja. Cilj protesta bio je povećanje plata za 8,5 odsto, zbog usklađivanja sa rastom troškova života, plaćanje smenskog rada u skladu sa zakonom i nabavku zaštine opreme, koja nije obnovljena dve godine. Štrajk je počeo 11. januara, protest je organizovan i sutradan smanjenjem proizvodnje za 10 odsto, ali su istog dana pregovarački tim Sindikata Termoelektrane postigao sporazum sa predstavnicima Vlade Srbije i EPS-a nakon čega je štrajk zaustavljen. Saopšteno je da će radnicima u EPS-u neće biti povećana plata, već da će dobiti bonus iz predviđene dobiti preduzeća za 2010. godinu.

Zbog toga što Vlada Srbije nije prihvatila povećanje zarada zaposlenima u Telekomu za šest odsto reprezentativni sindikati u tom preduzeću čiji je većinski vlasnik država odlučili su se da stupe u štrajk. Formiran je zajednički Štrajkački odbor koji sačinjavaju predstavnici Sindikata Telekoma i Jedinstvenog sindikata Telekoma i ukoliko se ne uvaže njihovi zahtevi štrajkačke aktivnosti će započeti u ponedeljak, 1. februara. Jedan od zahteva zaposlenih u Telekomu je učešće radnika u dobiti za 2009. godinu.

U ostalim javnim i državnim preduzećima sindikalci sa nestrpljenjem iščekuju da li će Vlada zaposlenima u EPS-u i Telekomu odobriti povećanje zarada i u slučaju da se to desi, povišice bi mogli da traže i zaposleni u Poštama Srbije, Jat ervejzu, Jat tehnici i Železnicama Srbije.

Da bi sprečila talas nezadovoljstva radnika u javnim preduzećima državni vrh Srbije je reagovao i nakon sastanka predsednika Republike Borisa Tadića sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, ministarkom finansija Dianom Dragutinović i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, saopšteno je da povećanje plata nije u skladu sa ekonomskom politikom, ali da bi se u slučaju da se situacija poboljša, najranije u aprilu moglo razgovarati o zahtevima radnika za višim primanjima.

Odluka vlasti da se ne povećavaju zarade u javnom sektoru izazvala je oštre reakcije Konfederacije slobodnih sindikata koja u svojim redovima okuplja sindikalne organizacije javnih preduzeća u Srbiji (uključujući i sindikate EPS-a i Telekoma). Generalni sekretar KSS Dragan Marjanović tvrdi za Forum da su takvi stavovi Vlade veoma štetni i neprihvatljivi za sindikalni pokret.

– Dužnost sindikata je da se bore za adekvatnu zaradu i bolje uslove rada. To upravo i čine sindikati javnih preduzeća. Primera radi, radnici u EPS-u i Telekoma traže samo ono što su zaradili i ne postoji nijedan opravdan razlog da oni to i ne dobiju. Vlada promoviše kampanju o uravnilovci, koja je opasnost za ceo sindikalni pokret u Srbiji. Zna se da je uravnilovka produkt socijalističkog društvenog uređenja, pa je kontradiktorno da je danas u Srbiji propagira Vlada koja sprovodi tranziciju i reforme, napominje Marjanović

On ističe i da je veoma važno naglasiti da javnim preduzećima u Srbiji upravlja država, odnosno stranke na vlasti i ona su često u funkciji određene politike. Odluke koje se donose često imaju negativne ekonomske efekte na javna preduzeća, a u njihovom donošenju ne učestvuju radnici. Pri tom, novčane mase za zarade zaposlenih u velikim državnim sistemima i javnom sektoru utvrđuje Vlada, bez predstavnika reprezentativnih sindikata, podseća sekretar KSS

– U njima se po pravilu nalaze i menadžerske plate koje, uz uključivanje dodataka, naknada i drugih primanja, daju lažnu sliku o visokim prosečnim zaradama i ceni rada. Sa druge strane svim zaposlenima se ne isplaćuju Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima garantovani dodaci i naknade za prekovremeni rad, rad na državne praznike, terenski dodatak, topli obrok i regres, ističe Marjanović.

Naš sagovornik smatra i da će poslovodstvo Telekoma Srbije izaći u susret zahtevima reprezentativnih sindikata, a ukoliko to ne bude slučaj zaposleni u tim preduzećima su spremni da od ponedeljka utanače na koji način će se izboriti za svoja prava. Generalni sekretar KSS smatra da i pored obaveza koje je preuzela prema MMF-u da neće odmrzavati zarade u javnom sektoru Vlada Srbije ima prostora da sprovođenjem adekvatnih mera uštede izađe u susret zahtevima sindikalaca. Njegovo mišljenje deli i Milovan Despotović, predsednik Sindikata TENT-a.

– Smatram da Vlada Srbije neće prekršiti sporazum koji su njeni predstavnici potpisali sa Sindikatom TENT-a. Očekujem da će nam novac od dobiti EPS-a biti isplaćen između 10. do 15 februara. Ne odustajemo od onog što je postignuto, a naša reakcija biće uslovljena odlukom Vlade, zaključuje Despotović.

Platni razredi za „čvršću“ kulu karata

Učestali štrajkovi i sve radikalniji protesti otvorili su niz aktuelnih pitanja u domaćoj regulativi, a ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić tvrdi da će bar deo odgovora pružiti tri nova zakona čije usvajanje je Vlada najavila u prvoj polovini godine.

– Zakonom o štrajku biće utvrđeno šta je protest, a šta štrajk, dok će zakonom o platama u javnom sektoru biti uvedeni platni razredi, pa će za iste grupe poslova postojati fiksni deo, i deo koji zavisi od rezultata rada, odgovornosti, znanja i doprinosa. Takođe, sa socijalnim partnerima tražićemo konsenzus za izmene i dopune sadašnjeg Zakona o radu. Predložićemo uvođenje nekih fleksibilnih oblika rada da bi se smanjio rad na crno, neke izmene vezane su za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, za zaštitu materinstva, a postoje i izmene koje diktiraju iskustva iz dosadašnje primene ovog zakona, objasnio je Ljajić.

On je dodao da štrajkovi u javnom sektoru mogu da ugroze ekonomsku stabilnost i da, iako Vlada neće ignorisati zahteve zaposlenih, ulazak u razgovor o tim temama ne znači da će se popustiti pred zahtevom za većom zaradom.

– Najgore što može da se dogodi je da se otvori Pandorina kutija, da budemo zatrpani zahtevima za povećanje plata, posebno u javnom sektoru, što bi moglo da naruši ekonomsku politiku vlade i da se ceo sistem uruši kao kula od karata. Odgovor je, zato, jedinstven – ako rast bruto društvenog proizvoda bude veći od projektovanog, može se razmišljati o povećanju plata. Svako pojedinačno povećanje bi nas dovelo da potpunog pada kredibiliteta ekonomske politike, narušavanja dogovora sa MMF-om i to Vlada ne bi smela da dozvoli, tvrdi ministar.

Manje para za više posla

Dragan Marjanović ističe da se i pored značajnog smanjenja broja zaposlenih u velikim državnim sistemima i uvećanog obima posla po raznim osnovama, iz ostvarenih ušteda ne izdvajaju dodatna sredstva za uvećanje plata. Ova državna preduzeća i dalje rade, iz godine u godinu premašuju proizvodne i poslovne rezultate, drže srpsku privredu i pune državnu kasu, dok zaposleni u njima realno dobijaju sve manje plate, tvrdi Marjanović i ističe da je cena rada u Srbiji izuzetno niska i neprimerena uloženom radu, a posledica je pre svega velike nezaposlenosti i vođenja loše ekonomske politike.