Vlasnik Alta menjačnica zaokružuje zemljište oko IMT-a 1Foto: FoNet Zoran Mrdja

Početkom sledeće nedelje trebalo bi da se zna da li će više objekata Nove livnice sa zemljištem od 7,4 hektara na Novom Beogradu zaokružiti blok sa ranije kupljenim parcelama na više nego atraktivnoj lokaciji a sve u rukama jednog vlasnika, Davora Macure, odnosno njegove mikro firme ABL Solvent.

Reč je o području gde je, prema planu detaljne regulacije koji je bio na javnom uvidu u oktobru prošle godine, predviđena gradnja stambeno-poslovnog kompleksa sa više od 5.000 stanova i oko 150.000 kvadrata komercijalnog sadržaja, o čemu je pisao Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Zemljište koje predstavlja treću, završnu etapu u sticanju vlasništva nad vrednim površinama, oglasila je za prodaju Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik Beobanke kojoj su objekti i parcele preneti jer je nad njima hipotekom obezbedila svoja potraživanja. Licitacija je zakazana za 1. avgust sa početnom cenom od 26 miliona evra za imovinu procenjenu na 29,9 miliona.

Parcela pod objektima koja je sada na tržištu naslanja se na kompleks koji je nekada pripadao IMT-u a već se, kroz dva dobro organizovana koraka, nalazi u vlasništvu ABL Solventa, firme sa pet zaposlenih (prema podacima za 2020. godinu, kada je bila gotovo bez ikakvih prihoda i poslovala sa gubitkom).

Prvo je u aprilu prošle godine AOD za 13 milijardi dinara (odnosno 110 miliona evra) prodao veliki paket navodno teško naplativih potraživanja banaka u stečaju, u kome je više od polovine pripadalo Beobanci, odnosno objektima i zemljištu na Novom Beogradu nekadašnjeg IMT-a a nad kojim je imala obezbeđenu hipoteku. Prema nekim procenama, na potraživanje Beobanke iz tog paketa odnosilo se više od 50 miliona evra, dok je zemljište, sudeći po cenama okolnih parcela, vredno bar tri puta više.

Taj pazar kasnije je, u novembru prošle godine, poslužio istoj toj firmi, ABL Solventu, da dobije kredit od AIK banke kako bi kupila i paket koji je ovoga puta na tržište iznela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), koja upravlja stečajnom masom IMT-a. Ona je prodala 35 hektara zemljišta i objekata u sastavu bloka koji je upravo u to vreme dobio već pomenuti plan regulacije. Za zemljište procenjeno na 250, plaćeno je oko 60 miliona, a jedina ponuda stigla je iz ABL Solventa.

Zapravo, u prvoj licitaciji učestvovao je i Alta Pay Group, ali se povukla tokom licitiranja pa je ABL dobio sve po početnoj ceni. Možda je značajno napomenuti da je vlasnik „konkurencije“, Alta Pay Group, upravo Davor Macura, koji je vlasnik i ABL Solventa, kao i još šest firmi ne računajući u to Alta Banku (bivša Jubmes), gde ima udeo od 82,83 odsto.

Zanimljivo bi bilo da se sazna zbog čega je AIK banka Miodraga Kostića kreditirala te transakcije kada vlasnik u konačnom ishodu ima svoju banku. To smo pokušali da saznamo od Macure, poslali smo pitanja mejlom preko adrese banke, dobili potvrdu da su stigla i da je „nadređenima preneto“ da smo tražili kontakt sa njim, ali za dalje informacije službenica koja se javila na telefon „nije nadležna“. Za sada nemamo Macurin komentar o transakcijama iz kojih je postao vlasnik vrednog zemljišta, ni odgovora na pitanja zašto je podigao kredit kod AIK-a ako već poseduje svoju banku, kao ni da li će učestvovati preko neke od svojih firmi na aukciji za zemljište Nove livnice.

Ono što takođe pada u oči jeste usaglašeno delovanje dve agencije, AOD i ALSU. To nije prvi slučaj saradnje dva državna organa. Savet za borbu protiv korupcije od početka svog rada isticao je da se u predmetima koje obrađuje uvek javlja neverovatno sinhronizovan rad institucija koje jedna drugu pokrivaju prilikom povlačenja nelogičnih poteza. U ovom slučaju nema razumnog objašnjenja za to što je AOD u „teško naplativo potraživanje“ svrstao atraktivno zemljište pod hipotekom Beobanke, baš na lokaciji uz koju je nekoliko meseci kasnije, iz vlasništva IMT-a zemljište ponudila i ALSU, kao stečajni upravnik tog preduzeća. Da ABL Solvent nije otkupila to bankarsko potraživanje, kredit AIK banke za kupovinu dodatnih 35 hektara od ALSU ne bi mogla da dobije, jer ne bi imala čime da garantuje.

Bez odgovora
Od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika nismo dobili informaciju o prodaji imovine IMT-a iz stečaja. Interesovala nas je cena po kojoj je prodat deo pod objektima na zemljištu od 35 hektara na Novom Beogradu, po kojoj ceni i koliko je učesnika bilo na tom nadmetanju, a takođe i kolika su bila ukupna potraživanja poverilaca IMT-a, koliko je namireno iz te prodaje i kakav je status potraživanja bivših radnika.

Omča oko vrata
IMT je u stečaju od septembra 2015. godine, a već u decembru iste godine odlučeno je da se taj postupak okonča bankrotom, rasprodajom imovine. Vlast tada nije uvažila stav stručnjaka da je bolje nagomilana dugovanja izmiriti kroz reorganizaciju, jer je fabrika imala i proizvod i tržište. Praktično, IMT-u je omču oko vrata stavila upravo vredna imovina, zemljište na poželjnoj lokaciji. Prva značajnija prodaja obavljena je po početnoj ceni od oko 560.000 evra, u aprilu 2018. kada je preduzeće kao pravno lice kupio indijski TAFE.

Javnosti je tada saopšteno kako se veruje da će čuvena fabrika povratiti bar deo stare slave, ali još nema naznaka da će se to i desiti. Glavno, Tafe je dobio firmu ali ne i zemljište na Novom Beogradu, delimično pod hipotekom Beobanke. Ono je ostalo u stečajnoj masi kojom upravlja ALSU.

AOD: Ponuda ABL Solventa bila najpovoljnija
Agencija za osiguranje depozita primila je pet ponuda, a najpovoljniju od 51 milion evra dostavio je ABL Solvent, navodi AOD u odgovorima Danasu. Od toga se na banke u stečaju odnosi 46,6 miliona evra, a ostatak na državu. Navedena ponuda je prihvaćena od strane odbora poverilaca svih banaka u stečaju koje su učestvovale u transakciji, kao i nadležnih organa, kažu u AOD-u.

Kako dodaju, naknada za ustupanje potraživanja Beobanke iznosila je nešto više od 27 miliona evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.