Za 12 meseci EPS izgubio više od 680 miliona evra 1FOTO MIROSLAV DRAGOJEVIĆ Danas

Za prvih devet meseci ove godine JP EPS je izgubio 79,5 milijardi dinara, što je za 2,9 milijardi dinara više od plana. To je neto gubitak od 676,6 miliona evra za devet meseci.

Kada se tome doda katastrofalno poslednje tromesečje prošle godine kada je napravljen gubitak od 22 milijarde dinara odnosno 187 miliona evra, to znači da je EPS za poslednjih 12 meseci, od septembra do septembra izgubio 863,3 miliona evra.

U prvih devet meseci ove godine potrošnja struje u Srbiji smanjena je za četiri odsto. Od ukupno isporučenih 26.643 gigavatsati struje, EPS je proizveo 22.525 gigavat sati što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

Da bi se nadomestio gubitak u proizvodnji spolja je nabavljeno 4.118 gigavatsati električne energije, od čega 1,179 gigavatsati od povlašćenih proizvođača električne energije iz OIE, 2.017 gigavat sati na tržištu od trgovaca i 922 gigavat sati na ostale načine, pre svega na berzi i od Republike Srpske.

Termoelektrane su proizvele 15.798 gigavatsati struje što je za četiri odsto manje od prošlogodišnje proizvodnje.

Termoelektrane i dalje se suočavaju sa neadekvatnim kvalitetom i nedovoljnim količinama uglja iz Kolubare pa je za devet meseci potrošeno 7,1 milijardi dinara za uvoz uglja.

Kako se navodi u izveštaju o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja JP EPS za period 1.januara do 30. septembra 2022. ideja je da se uvozni ugalj boljeg kvaliteta meša sa lignitom iz kolubarskog basena i tako proizvodi struja u termoelektranama, umesto da se uvozi.

Hidroelektrane su proizvele 6.719 gigavat sati što je za 28 odsto manje nego lane, pre svega zbog suše i slabe hidrologije u slivovima Drine i Dunava. Na sve probleme sa ugljem, nadovezala se suša u kojoj su prosečni dnevni dotoci na Dunavu bili manji od prošlogodišnjih za 30 odsto, a na Drini za čak 37 odsto nego prošle godine.
Proizvodnja iz OIE je sa sedam gigavatsati bila manja za 18 odsto od planirane.

Od januara do septembra 2022. godine nastavljen je uvoz struje, ukupno 2.907 gigavat sati po prosečnoj ceni 254,36 evra po megavatsatu, što je blizu 740 miliona evra.

U poslednjem kvartalu 2021. godine EPS je na tržištu kupio 1.244 gigavat sati po 232,8 evra po megavatsatu, što je ukupno koštalo 289,7 miliona evra.

U septembru je EPS kupovao struju po prosečnoj ceni od čak 391,35 evra po megavat satu. Istovremeno je prodavao po 78,25 evra po megavatsatu.

U avgustu, pre poskupljenja struje, razlika je bila još veća, struja je nabavljana po 495,29 evra, a prodavana po 68,2 evra po megavatsatu.

Poređenja radi u istom mesecu prošle godine na berzi je megavatsat struje koštao tri puta manje.

U izveštaju EPS-a žale se da su zbog procenta naplate takse za javne medijske servise od 91,76 odsto akumuliran gubitak od 4,9 milijardi dinara, zaključno sa naplatom do 10. oktobra. Oni se žale i da je prema poslednjim raspoloživim podacima Eurostata cena struje bez taksi i poreza sa 5,89 evrocenti po kilovatsatu najniža u regionu.

Takođe tvrde da su na ime taksi za obnovljive izvore energije zaključno sa julom akumulirali gubitak od 25,31 milijardi dinarra, ili oko 200 miliona evra, pre nego što im je država od avgusta odobrila povećanje takse za povlašćene proizvođače struje sa 0,437 dinara na 0,801 dinara po kilovatsatu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.