Za izvoz oko milion tona hlebnog žita

Prema njegovim rečima biće požnjeveno oko 20 odsto više pšenice nego lane, što znači da će biti viškova za izvoz. Prostran procenjuje da bi Srbija na inostrana tržišta mogla da plasira između 800.000 do milion tona pšenice. Ono što zasad ostaje otvoreno pitanje jeste kolika će biti otkupna cena, odnosno kakva će se cena formirati na tržištu.

– Prema onome što se sada može čuti mlinari su spremni da za otkup pšenice ponude između 16 do 18 dinara po kilogramu, što je, ipak, niska cena. Ja se nadam da će otkupna cena dostići bar optimalnih 20 dinara po kilogramu. Treba sačekati i videti koju će otkupnu cenu ponuditi država, što će svakako uticati na to kakva će biti cena pšenice na tržištu. Smatram da otkupna cena ne bi smela da bude niža od 20 dinara po kilogramu zbog toga što bi poljoprivrednike trebalo motivisati da se bave proizvodnjom pšenice i naredne godine. A otkupna cena je najbolji motivacioni faktor. Ono što je najvažnije, takva otkupna cena pšenice ne bi izazvala rast cena hleba – naglašava naš sagovornik.

Inače ekstremno visoke temperature koje su u Srbiji zabeležene pre dve sedmice snizile su naglo vlažnost zrna tako da je žetva ranih sorti na pojedinim parcelama u Banatu, Bačkoj i još nekim područjima počela desetak dana ranije nego što je očekivano.

Niški atar: Dobar kvalitet zrna

Žetva pšenice u niškom ataru počeće ove sedmice a očekuje se prinos od tri do četiri tone po hektaru, što je malo više nego prošle godine. Prema rečima Igora Đorđevića, pomoćnika načelnika niške Uprave za poljoprivredu i razvoj sela, u toku je žetva ječma, i to u ravničarskim krajevima, i u manjem procentu, ali su kombajneri spremni da za koji dan, odnosno čim to vremenski uslovi dozvole, uđu i u polja pod pšenicom.

– Prema našim saznanjima, poljoprivrednici su preduzeli sve potrebne agrotehničke mere, a nije bilo ni štete od oluje i grada, pošto su na vreme delovale protivgradne rakete. Nevreme je u izvesnoj meri uticalo na rod ječma u zabačenim selima, kao i na voćarske kulture a kad je reč o pšenici ona se za sada dobro drži i odličnog je kvaliteta. Registrovano je samo poleganje na pojedinim mestima, ali ni to nije problematično – izjavio je za Biznis Đorđević i procenio da bi ovogodišnja žetva trebalo da protekne bez većih problema.

On dodaje da nema problema ni u organizaciji žetve, uprkos tome što je Zakon o žetvi „pao“ na Ustavnom sudu, pa u Srbiji sada „niko nije nadležan“ za to. Nekada su za žetvu bile zadužene zadruge, a danas o ovom važnom poslu brinu lokalne samouprave, u saradnji sa seoskim mesnim zajednicama i kombajnerima. Za grad Niš organizacija žetve je tradicionalan i dobro poznat posao.

– Kombajnerima je preporučena i cena žetve koja se kreće od 10.000 do 12.000 dinara po hektaru. Oni bi trebalo da naplaćuju 10.000 ukoliko pšenicu žanju bez vezivanja, a 2.000 više ukoliko to rade sa vezivanjem. Naravno, nikada nismo sigurni da će preporučena cena biti takva i na terenu ili će kombajneri i poljoprivrednici dogovoriti neku drugu – komentariše Đorđević.

U ataru Niša pod strnim žitima (pšenica, ječam, ovas i krmno bilje), nalazi se 8.000 hektara. Najviše oranica zasejano je pšenicom – 6.000 hektara.

Zorica Miladinović

Šumadija: Prinos od četiri do šest tona po hektaru

U Šumadiji je minule sedmice počela žetva strnih žita, odnosno ječma, dok će početkom ove nedelje, ukoliko se vremenske prilike stabilizuju, startovati žetva pšenice, tritikalea i ovsa. Prema informacijama iz kragujevačke Poljoprivredne stanice, u Šumadiji je pšenicom zasejano 22.000 hektara, dok je oko 10.000 oranica pod tritikaleom, ovsom i ječmom. Ovogodišnji prinos pšenice će, zbog stresa uzrokovanog toplotnim udarom sredinom juna, najverovatnije biti za deset do 20 odsto niži od očekivanog.

– Prema našim procenama biće požnjeveno u proseku četiri tone po hektaru, mada će sa pojedinih parcela biti skinuto i do šest tona po hektaru. Očekujemo da će ove godine u Šumadiji biti požnjeveno oko 100.000 tona hlebnog zrna što je za 30 odsto više u odnosu na prošlogodišnji rod. treba naglasiti da je i kvalitet zrna dobar – kaže za Danas Dobrivoje Popović, savetnik u kragujevačkoj Poljoprivrednoj stanici.

I ječam, čija je žetva u punom jeku, beleži znatno bolji prinos nego prethodnih godina – na pojedinim parcelama prinosi se kreću od šest tona po hektaru. U Poljoprivrednoj stanici ne žele da špekulišu i licitiraju sa mogućom otkupnom cenom pšenice, navodeći da o tome odlučuje država. Ističu, međutim, da će hlebnog zrna biti dovoljno, i to ne samo za domaće potrebe, nego i za izvoz. Pojedini stručnjaci procenjuju da bi do kraja godine, zbog dobrog roda pšenice, možda moglo da se očekuje i pojeftinjenje hleba.

Zoran Radovanović

Vojvodina: Ratari traže 20 dinara za kilogram

Žetva pšenice na području Vojvodine počela je desetak dana pre roka koji su predvideli stručnjaci. Prvi otkosi visokorodnih sorti požnjeveni su još 20. juna u okolini Pančeva, Kovina, Novog Sada i u Mačvi. Rod je dobar, ali ne i rekordan – kreće se oko četiri tone po hektaru, a razlog za to treba tražiti u činjenici da je jesenju setvu pšenice pratila blaga zima, a potom i vlažno proleće. Glavne karakteristike useva su polegla stabla pa se procenjuje da će zbog toga gubitak iznositi i do 6.000 hektara u odnosu na ukupno zasejanih oko 600.000 hektara. Iako pšenica ima kondiciju za prinose iznad prosečnih, zbog vremenskih uslova koji su pratili vegetaciju, a sada prate završnu fazu nalivanja zrna, stručnjaci ističu da je teško prognozirati koliki će biti ovogodišnji rod.

– Tokom vegetacije pšenice uslovi za njen razvoj bili su povoljni, ali je bilo momenata koji su uticali da rod ne bude rekordan. Zima je bila blaga, što je uslovilo intenzivno bokorenje, pa je već u proleće bilo dosta gustih useva. To je bilo praćeno lošom navikom proizvođača da seju više semena od propisanog agrotehničkim merama, pa su usevi na mnogim parcelama gusti. Osim toga, prolećni period obeležile su obilne padavine a manje sunčanih intervala, pa se pšenica izdužila u potrazi za suncem, što je za posledicu imalo poleganje biljaka u fazi klasanja. To sve je pogodovalo bolesti pšenice. Na kraju vegetacije pšenice usledile su visoke temperature, koje su skratile period nalivanja zrna, što će se naročito odraziti na kasni rod i kasnu setvu – objašnjava za Danas Novica Mladenov, naučni savetnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, i procenjuje da će prinosi premašiti četiri tone po hektaru.

Kada je reč o otkupnoj ceni pšenice, ratari zahtevaju da ona ne bude niža od 20 dinara. Članovi Odbora za agrar i Saveta grupacije registrovanih porodičnih gazdinstava Sremske privredne komore predložili su Vladi Srbije da obaveže Republičku direkciju za robne rezerve da na tržištu do septembra kupi najmanje 150.000 tona pšenice, po ceni od najmanje 20 dinara za kilogram bez PDV-a. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Srbije Miroslav Kiš smatra da bi ovogodišnja otkupna cena pšenice trebalo da bude od 22 do 25 dinara, što bi zavisilo od njenog kvaliteta.

– Ako je tržište sve donedavno apsorbovalo staru pšenicu i to lošeg kvaliteta, po ceni od 30 dinara za kilogram, onda nema nijednog razloga da ovogodišnje hlebno žito ne bude plaćeno minimum 22 dinara po kilogramu. Procene su da je ovogodišnji rod kvalitetniji, pa će mu i pekarska svojstva biti znatno bolja – smatra Kiš.

Reagovalo je i Udruženje mlinara i pekara Žitovojvodina, koje je kritikovalo procene da je realna cena pšenice ovogodišnjeg roda 20 dinara. Oni poručuju da će realnu cenu moći da formira jedino tržište. U saopštenju Žitovojvodine ističe se, između ostalog, da će ovogodišnji rod pšenice biti znatno veći od prošlogodišnjeg i ta ocena se odnosi ne samo na Srbiju, već i na zemlje u okruženju, ali i na velike izvoznike, što znači da će svi raspolagati viškovima za izvoz. U Udruženju ukazuju i na to da domaće izvozne kuće, limitirane cenom pšenice iz tržišnog okruženja Srbije, maksimalno mogu da ponude proizvođačima oko 16 dinara za kilogram pšenice bez PDV-a. Ovo udruženje predlaže resornim ministarstvima da se za ovogodišnji rod pšenice industrijskim mlinovima daju beneficirani krediti kako bi mogli da otkupe veće količine pšenice neposredno posle žetve, što bi bila i direktna pomoć primarnom agraru.

U Srbiji je posejano i 72.000 hektara ječma, od toga u Vojvodini 35.500 hektara. Prinosi se kreću od šest do 1,5 tona po hektaru (na njivama gde je usev desetkovan zbog grada). Ratari koji u osigurali useve žale se da im osiguravajuće kuće priznaju samo simboličnu štetu. Tako, na primer, poljoprivredniku koji je u polisi naveo i osigurao prinos od tri tone ječma po hektaru, osiguravajuća kuća priznaje štetu od 800 kilograma. Otkupna cena ječma, koja je oko 24 dinara, biće poznata kada počne otkup pšenice.

Miroslava Pudar

Preporuka stručnjaka

– Naši stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta utvrdili su da je u 17 silosa primećeno prisustvo štetnih gljivica. To praktično znači da je neophodno da se detaljno očiste sva skladišta u kojima je bio smešten kukuruz zaražen aflatoksinom. Ukoliko se to ne uradi pre nego što se pšenica uskladišti, nećemo imati zdravo hlebno žito, niti šansu za izvoz. Preporuka je, dakle, da se pšenica lageruje u improvizovana skladišta i da se ne unosi u silose dok se ne uradi kompletna zaštita od zaraznih gljivica – upozorava Stevan Maširević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.