Za novu hidroelektranu potrebno još novca i strani partner 1Foto: FoNet/EPS

Jedna od važnijih stavki u budžetu Srbije za sledeću godinu namenjena je za energetske projekte u okviru kojih je 1,5 milijardi evra predviđeno za izgradnju Reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ na Dunavu.

Reč je o projektu koji bi veoma značio u obezbeđivanju elektroenergetske stabilnosti i bezbednosti zemlje a istovremeno ne bi naišao na protivljenje ekoloških aktivista koji velike hidroelektrane ne smatraju pogubnim po interese prirode kao što je slučaj sa takozvanim malim hidroelektranama.

To što problema sa ekolozima u vezi tog projekta neće biti, ne znači da će proći bez poteškoća u njegovoj realizaciji.

Prva je svakako vezana za finansiranje izgradnje RHE „Đerdap 3“. Bez obzira što je Vlada Srbije obezbedila pozamašnu sumu za realizaciju tog projekta, ranije rađene procene ukazuju da je cifra neophodna za izgradnju „Đerdapa 3“ oko tri milijarde evra.

Dakle, da bi se obezbedila dodatna sredstva, Srbija će za projekat morati da traži strateškog partnera ili će biti prinuđena da se zaduži kako bi posao bio realizovan.

Nekada moćne i u inostranstvu poštovane domaće građevinske industrije više nema, tako da je evidetno da će naša zemlja biti prinuđena da angažuje inostranog izvođača.

Energetske projekte u Srbiji sprovode ruske i kineske kompanije pa je pretpostavka da će među preduzećima iz tih zemalja biti tražen partner i za ovaj projekat.

Ekspert za energetiku Vojislav Vuletić kaže za Danas da je izgradnja RHE „Đerdap 3“ važan i poželjan projekat za Srbiju.

– Srbija je suočena sa stalnim pritiscima da se smanji proizvodnja struje koja se dobija iz uglja. U tom smislu izgradnjom velike hidroelektrane poput „Đerdapa 3“ Srbija bi dobila postrojenje za proizvodnju struje koje ne bi bilo sporno sa ekološke tačke gledišta. Izuzetno je dobro što su u budžetu opredeljena sredstva za taj projekat kao i što se gradi Hidroelektrana „Buk Bijela“. Takvi projekti su korisni jer Srbiji obezbeđuju proizvodnju struje iz domaćih izvora. U tom procesu hidroelektrane imaju značajnu ulogu i pored toga što Srbija najveće količine struje dobija iz termoelektrana – navodi Vuletić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić takođe naglašava značaj izgradnje „Đerdapa 3“ i izražava zadovoljstvo što se krenulo u konkretizaciju tog projekta o kome se kod nas već dugo priča.

– Praksa pokazuje da je nedostatak energenata nešto što muči ceo svet. Shodno tome posedovanje domaćih energetskih postrojenja svakako predstavlja veliku prednost. Sjajno je što su u budžetu predviđena sredstva za izgradnju „Đerdapa 3“. Kada je pak reč o tome ko će je graditi, treba biti realan i reći da naša industrija nije više u stanju da odgovori tom zadatku. Zbog toga će biti nužno naći nekog partnera iz inostranstva. Moguće je da taj partner bude iz Rusije, s obzirom da je kompanija iz te zemlje angažovana na revitalizaciji Hidroelektrane „Đerdap 1“ – navodi Savić.

Snaga „Đerdapa 3“ bila bi 2.400 megavata, što je više nego dovoljno za potrebe Srbije. Izgradnja bi trajala tri do pet godina, radila bi se u četiri faze. „Đerdap 3“ godišnje bi proizvodio oko 7,6 milijardi kilovat-sati električne energije i to isključivo noću. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodu kada je cena najprofitabilnija.

Izgradnju „Đerdapa 3“ u okolini Donjeg Milanovca planirao je Energoprojekt još 1973. godine. Stručnjaci tog preduzeća su uradili idejni projekat kojim bi ta hidroelektrana mogla manje kvalitetnu takozvanu baznu električnu energiju da pretvara u visoko kvalitetnu vršnu energiju.

To praktično znači da bi se struja proizvedena noću, kada je njena potrošnja manja, a samim tim i njena cena niža, koristila za pumpanje vode u reverzibilno jezero, kako bi se ta snaga koristila za proizvodnju struje u dnevnom periodu kada je cena viša.

Iz tri faze

Nakon završetka prve faze postrojenje bi imalo instalisanu snagu od 600 megavata i proizvodnju od dve milijarde kilovat-sati godišnje. U drugoj fazi instalisana snaga bi bila povećana na 1.200 megavata što bi omogućilo proizvodnju oko 3,1 milijardu kilovat-sati električne energije. U trećoj fazi snaga bi bila povećana na 1.800 megavata i proizvodnja struje bi bila 5,2 milijarde kilovat-sati struje. Kada bi bila završena finalna faza, „Đerdap 3“ bi dostigao instalisanu snagu od 2.400 megavata i proizvodio bi 7, 6 milijardi kilovat-sati električne energije godišnje.

U nove hidroelektrane više od 10 milijardi evra

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da će prema investicionom planu u projekte izgradnje novih srednjih i velikih hidroelektrana u Srbiji biti uloženo više od 10 milijardi evra, kako bi se obezbedila energetska bezbednost zemlje i u narednim decenijama.

„Spremili smo novi investicioni plan sa projektima vrednim više od 17 milijardi evra, a više od 10 milijardi će biti za nove srednje i velike hidroelektrane, među kojima su, osim ‘Đerdapa 3’ i ‘Bistrica’, ‘Gornja Drina’, koje su nam potrebne da bismo bili energetski bezbedni i u narednim decenijama. Postoji interesovanje jedne američke kompanije za izgradnju hidroelektrane ‘Đerdap 3’, i o tome će se u narednim mesecima razgovarati“, rekla je ona u Kladovu. Beta

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.