Zabrana uvoza ruske nafte neće dići cene benzina, ali jedna svetska okolnost bi mogla imati enormne posledice u Srbiji

Odluka članica organizacije proizvođača nafte OPEK+ da smanje svoju proizvodnju kao i one Evropske unije da se zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini ograniči maksimalna cena ruske nafte i zabrani njeno trgovanje ako se transportuje morskim putem i činjenicu da i pored globalne energetske krize ne pada potražnja za gorivom, stvara bojazan u javnosti da će u narednim mesecima na pumpama doći do enormnog povećanja cena goriva i pored toga što Vlada Srbije ograničava njegove maksimalne cene.

Jedan od razloga za brigu vozača je i taj što nakon 5. decembra zbog sankcija Evropske unije Naftna industrija Srbije više neće moći da uvozi rusku naftu. NIS se trenutno naftom iz Rusije snabdeva preko naftovoda JANAF iz pravca Hrvatske.

Struka pak tvrdi da nestašica “crnog zlata” u Srbiji sigurno neće biti, jer će trgovci moći da kupuju naftu od drugih snabdevača a da li će se beležiti c.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da je jučerašnje poskupljenje dizela i benzina BMB 95 direktna posledica rasta referentnih veleprodajnih cena naftnih derivata na berzi.

– Teško je u ovom trenutku reći šta će se dešavati na tom planu u narednom periodu. Da li će biti zabeležen rast cena u maloprodaji zavisiće između ostalog i od toga kolika će biti potražnja u uslovima smanjene proizvodnje. Može da se desi, primera radi, da države smanje akcizno zahvatanje u ceni goriva, što bi omogućilo da do rasta ne dođe. U slučaju da se potražnja ne smanji logično je pretpostaviti da bi to u uslovima porasta rafinerijskih troškova u proizvodnji derivata uticalo i na rast cena goriva – navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ono što je specifično u odnosu na druge energetske krize u prošlosti je to da je kod aktuelne prisutan trend rasta potrošnje goriva i pored nestabilne situacije na naftnom tržištu.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica Milan Rakić takođe kaže da nestašica goriva u Srbiji neće biti a da li će biti značajnijeg povećanja cena zavisi od toga da li će sirova nafta poskupeti i koštati više od 100 dolara po barelu na Londonskoj berzi.

– To što NIS više neće moći da uvozi jeftiniju rusku naftu neće dovesti do povećanja cena na pumpama. Naime, maloprodajne cene se ne menjaju na osnovu kretanja cene nafte već prema kretanju cena naftnih derivata na tržištu. U slučaju pak da nafta počne naglo da skače na Londonskoj berzi to će uticati i na formiranje cena naftnih derivata što bi dovelo i do povećanja cena goriva na pumpama u Srbiji – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, do rasta cena goriva u Srbiji može da dođe tek od 5. decembra, ako se tada na svetskim berzama promene cene nafte usled nastupanja novih EU sankcija prema ruskom naftnom sektoru.

Da li će zabrana uvoza “crnog zlata” iz te zemlje preko teritorije Evropske unije važiti za Srbiju ili će naša država ipak biti izuzeta od toga, kao što se spekuliše u pojedinim srpskim medijima, možda neće biti poznato sve do 5. decembra kada sankcije stupe na snagu.

Podsećanja radi, organizacija zemalja izvoznica nafte OPEK+ koja uključuje i Rusiju odlučila je da značajno smanji proizvodnju nafte da bi podstakla rast cena “crnog zlata” na tržištu. Ministri energetike zemalja članica OPEK+ odlučili su da proizvodnju smanje za dva miliona barela nafte dnevno uz obrazloženje da je odluka zasnovana na „neizvesnim izgledima za globalnu ekonomiju i tržište nafte“.

Paralelno sa tim, Evropska unija radi na uvođenju osmog paketa sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini koji predviđa zabranu trgovanja i prenosa ruske nafte kroz teritoriju Evropske unije.

Zabrana se odnosi na svu rusku naftu koja se do krajnjih kupaca transportuje morskim putem. Baš na taj način u Srbiju stiže “crno zlato” iz Ruske Federacije. Ta nafta se naime prvo tankerima dovozi do luke Omišalj u Hrvatskoj a potom Jadranskim naftovodom putuje do rafinerije Naftne industrije Srbije u Pančevu gde se prerađuje. Sankcije Evropske unije će sprečiti da se to i dalje dešava a Srbija će ostati bez ruske nafte koja je kupovana po ceni 30 odsto nižoj od onih koje su formirali drugi snabdevači naše zemlje “crnim zlatom”. Iako je NIS u većinskom ruskom vlasništvu zanimljivo je da je ta kompanija do pre nekoliko meseci kupovala svega 16 odsto ruske nafte dok je najveće količine pribavljala iz Iraka, 47 odsto.

Ostatak je dobijan u Srbiji gde NIS proizvodi oko 20 odsto nafte a iz Kazahstana se uvozi oko 10 odsto i Norveške oko jedan odsto. Međutim, situacija se promenila jer je Rusija nakon sankcija pod kojima se našla od strane zemalja EU smanjila cenu svoje nafte za 30 odsto. To je motivisalo da se uvoz u Srbiju sa prošlogodišnjih 16 odsto poveća na čak 60 odsto kada je reč o ruskoj sirovoj nafti.