Zašto banatskim poljoprivrednicima nisu isplaćene subvencije za suncokret 1Foto: M.P.

Nijedan od navodno postignutih dogovora Vlade Srbije i poljoprivrednika da se isplate subvencije za suncokret i odlože krediti na godinu dana nisu do sada ispunjeni, upozorio je Savez udruženja poljoprivrednika Banata.

Kako kažu, Vlada Srbije u avgustu je postigla dogovor sa poljoprivrednicima da konačna cena suncokreta iznosi 73 dinara po kilogramu, odnosno 620 evra po toni, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine.

Takođe, podsećaju da su Ministarstvo poljoprivrede i NBS najavili da će poljoprivrednicima u Srbiji biti omogućeno da odlože otplatu kredita za 12 meseci, a da je Narodna banka Srbije usvojila odluku kojom im se to omogućava.

Ipak, u praksi, to se nije desilo. Banatski ratari svoje kreditne obaveze prema komercijalnim bankama, kako su nam objasnili, moraju da izmire bez obzira na Uredbu Vlade Srbije da se omogući mirovanje od godinu dana.

„Da li je reč o tome da Vlada Srbije uredbu nije usaglasila sa bankama ili je reč o nečemu drugom, tek ja sam svoju ratu kredita, koja nije mala, morao da izmirim. Šta se tu desilo, ne znam, ali vidim da ni to malo što je navodno ispregovarano prilikom poslednjih protesta, nije ispoštovano“, objašnjava poljoprivrednik iz Botoša i član Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dalibor Paskulov.

Za ratarsku proizvodnju kojom se bavi koristio je kredit za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Slično je i sa predsednikom Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Draganom Kleutom, koji kaže da nije bilo nikakvog odlaganja kreditne rate, iako je država obećala.

„Nijedan od naših zahteva Vlada Srbije nije ispoštovala niti usvojila. Mi smo tražili trajno povećanje subvencija na 300 evra po hektaru, što bi omogućilo opstanak u poljoprivredi, a završilo se kasnije nekakvim obećanjem za sucokret, pa ni to nije isplaćeno. Nisu ni krediti obustavljeni, svi krediti dolaze na naplatu i ni jedna od obećanih mera nije prema srpskom seljaku ispoštovana“, objašnjava Kleut.

U komercijalnim bankama nismo uspeli da dobijemo zvaničan odgovor na pitanje gde je zapelo sa odlaganjem kredita za poljoprivredu, iako nam je nezvanično rečeno da postoje dugovanja za kredite i da država još nije pokrila reprograme iz perioda moratorijuma tokom kovida.

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banta kažu da su poljoprivrednici izmanipulisani i sa cenom suncokreta, iako to nije bio glavni zahtev većine poljoprivrednika.

„Nismo zadovoljni kako je to sve teklo kada smo proletos pregovarali sa Vladom Srbije ali je, na kraju intreventno i jednokratno povećana subvencija po hektaru za ovu godinu sa 4.000 dinara na 8.000. U tom momentu nismo imali podršku onih koji su kasnije protestovali, ali sada se vidi da je država vešto izmanipulisala taj protest. Subvencija za suncokret je razvučena, pa umesto da se obračuna isplata po predatom sucokretu došli smo do pomeranja rokova i ništa do sada nije urađeno da ratari dobiju subvenciju“, objašnjava Dalibor Paskulov.

Uredba o subvenciji za suncokret, tačnije njena primena, pomerana je više puta.

„Prvo je prikupljanje komplikovane dokumentacije pomereno za mesec dana, pa posle obrada za još jedan, pa sad još jedan mesec isplata. Niko ne zna, niti spominje kada će ta subvencija uopšte biti isplaćena“, kaže Dragan Kleut.

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da ne znaju da je iko od poljoprivrednika, koji su predali zahteve za subvencije za suncokret, dobio dinar od države.

„Imali smo zabranu izvoza svojih proizvoda, spuštanje cene poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu i omogućavanje malom broju ljudi i izvoznika da ostvare ekstra profit, imali smo i pregovore poljoprivrednika koji su bez ovlašćenja prihvatili zahteve koji su Vlada Srbije i ministarstvo poljoprivrede sami nametnuli iako je na tržištu bila mnogo bolja ponuda od 90 dinara italijanskih kupaca za suncokret. Ipak, prihvaćena je ponuda države od 73 dinara, gde država treba da učestvuje sa sedam dinara, ali vidimo da do sada nismo dobili ništa“, kaže Kleut.

On ukazuje da subvencije u poljoprivredi i za oblast stočarstva kasne, u nekim regionima i po tri godine.

„Vidimo da se poslednjih dana spominju subvencije za proizvodnju šećerne repe od 35.000 dinara. To je kultura koju su poljoprivrednici napustili jer im vlasnici šećerana i otkupljivači na ime nečistoće obaraju cenu za 50 i 70 odsto. Zato će repu proizvoditi samo vlasnici šećerana, a mi ćemo iz agrarnog budžeta finansirati sve te ljude, zahvaljujući kojima smo izgubili kvote za izvoz šećera u Evropu i koji su uništili proizvodnju repe“, navodi Kleut.

Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.