Zatvaranje Ormuskog moreuza ponovo na stolu: Hoće li Srbija ostati bez iračke nafte koju najviše uvozi?

Ukoliko bi do zatvaranja zaista došlo, bio bi to prvi takav slučaj u istoriji i jedan od najdramatičnijih geopolitičkih poteza u savremenoj energetskoj politici.

Sagovornici lista Danas ukazuju da je Ormuski moreuz strateški ključan prolaz kroz koji se transportuje oko 20 odsto svetske nafte i čak 33 odsto tečnog prirodnog gasa (LNG), te da bi svaka blokada značajno uticala na rast cena energenata, podstakla inflaciju i imala negativne posledice po globalnu ekonomiju.

Kroz Ormuski moreuz prolazi nafta poreklom iz Saudijske Arabije, Irana, Iraka, Kuvajta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prema podacima Agencije za energetiku, Srbija je 2021. godine uvezla čak 64 odsto nafte iz Iraka, dok je 2022. godine taj udeo iznosio 52 odsto.

Za 2023. i 2024. godinu podaci o udelu nafte po zemljama porekla nisu dostupni, jer ih Agencija više ne objavljuje.

Ipak, na osnovu dostupnih informacija može se utvrditi da je zaključno sa 2022. godinom Srbija, tačnije Naftna industrija Srbije (NIS), uvozila iračku naftu tipa Kirkuk. U 2023. i 2024. godini, NIS je prešao na uvoz iračke nafte tipa Basrah Medium.

Dok se nafta tipa Kirkuk uglavnom transportuje naftovodom preko Turske, Basrah Medium se izvozi upravo kroz Ormuski moreuz.

Zatvaranje tog prolaza moglo bi, stoga, da ugrozi snabdevanje Srbije naftom koju je u poslednje dve godine najviše koristila.

Šta su alternative?

Podaci Agencije za energetiku pokazuju da je Srbija prošle godine osim iračke nafte (Basrah Medium) uvozila i naftu iz Azerbejdžana (Azeri), Kazahstana (CPC, KEBCO), Norveške (Johan Sverdrup), Nigerije (Bonga, Bonny light), Egipta (Qarun), kao i Libije (Al Jurf i Es Sider). Srbija od 2023. godine ne uvozi rusku naftu zbog evropskih sankcija.

Sekretar Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić objasnio je za Danas da Srbija, tačnije NIS, kupuje naftu na otvorenom tržištu, uglavnom na Mediteranu, te da ukoliko dođe do zatvaranja Ormuskog moreuza i prekida isporuke iračke nafte postoji na tržištu i niz drugih potencijalnih dobavljača.

Prema njegovim rečima, Srbija bi u tom slučaju mogla da poveća uvoz nafte iz Libije i Norveške. Zatim, kako je dodao, u igri je i nafta iz drugih afričkih zemalja, pa čak i američka i južnoamerička nafta.

„Trgovci su ti koji sada stupaju na scenu, ali sve će zavisiti od raspoloživosti nafte, slobodnih količina i transportnih kapaciteta“, ukazao je Savić.

Naglasio je da bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza svakako imalo posledice na globalno tržište energenata.

„Svaki takav potez, bez obzira da li je kratkoročan ili dugoročan, nosi potencijalnu opasnost – od prekida isporuke, usporenog transporta, pa sve do poremećaja u snabdevanju“, rekao je Savić.

On podseća da svet već ima iskustva sa sličnim scenarijima.

„Setimo se situacije sa Sueckim kanalom pre nekoliko godina – transport se tada nastavio alternativnim, znatno dužim rutama oko Rta Dobre nade. Slična situacija mogla bi da se dogodi i sada, što automatski znači više cene, kašnjenja, ali i pitanje da li raspoloživa flota tankera može da odgovori na potrebe tržišta“, objasnio je Savić.

Kada je reč o Srbiji, Savić je istakao da država trenutno ima rezerve sirove nafte i derivata koje, prema nezvaničnim informacijama, mogu da zadovolje potrebe za oko tri meseca.

Podseća da je Srbija još ranije obezbedila rezerve, ne zbog akutelne situacije, već zbog američkih pretnji uvođenja sankcija NIS-u.

Zatvaranje Ormuskog moreuza podiglo bi cenu nafte od 50 do 100 odsto

Energetski stručnjak Miloš Zdravković ukazao je da bi zatvaranje Ormuskog moreuza imalo ozbiljne posledice po svetsko tržište energenata, s obzirom na to da tim pravcem prolazi veliki deo globalnog izvoza nafte i gasa.

„Kroz Ormuski moreuz prolazi oko 20 odsto svetske nafte i 33 odsto globalnog LNG-ja. To bi bio problem za čitav svet, ne samo za Srbiju“, rekao je Zdravković za Danas.

On je objasnio da bi zatvaranje tog strateškog prolaza posebno pogodilo tržišta Azije i Evrope.

„Nestašica tako velike količine nafte sigurno bi podigla cene sirove nafte, goriva i gasa, pre svega na evropskom tržištu. Severna Amerika bi, zahvaljujući svojim kapacitetima, to manje osetila – SAD uvek mogu da povećaju proizvodnju ili aktiviraju strateške rezerve“, izjavio je Zdravković.

Govoreći o konkretnom uticaju na Srbiju, on je naglasio da bi globalni poremećaji nesumnjivo uticali i na domaće cene goriva.

„Ako sa svetskog tržišta nestane 20 odsto nafte, iskustva govore da bi to moglo da izazove rast cene nafte između 50 i 100 odsto“, ukazao je naš sagovornik, dodajući da bi to dalje svakako uticalo i na rast cena goriva u državama.

Dodao je da cena goriva u mnogim zemljama, pa i Srbiji, zavisi od dva faktora – kompanijske i državne cene.

Zdravković je objasnio da kompanijska cena uključuje cenu sirove nafte na globalnim berzama, poput Brent i WTI, kao i troškove transporta, distribucije i prerade, dok se državna cena odnosi na poreze i akcize. Ukazao je da je Srbija jedna od zemalja sa najvišim državnim nametima na gorivo.

Na pitanje da li bi država mogla da interveniše smanjenjem akciza i poreza ukoliko bi cena nafte i goriva drastično porasla, Zdravković odgovara:

„Moguće je da bi država pokušala da ublaži udar na građane, ali to zavisi od stanja javnih finansija. Potrebno je zaštititi građane, privredu, ali i samu državu, pa je manevarski prostor veoma ograničen.“

Cena goriva u Srbiji mogla bi da poraste i do 240 dinara po litru

Vladan Pavlović iz Ipopema Securities smatra da bi u slučaju zatvaranja Ormuskog moreuza cena nafte na svetskoj berzi mogla da dostigne opseg od 100 do 150 dolara po barelu.

„Ipak, bez obzira na ovu odluku iranskog parlamenta ostaje pitanje da li će se to desiti, s obzirom na to da bi najveći udarac pretrela Kina i zalivske zemlje, pa i sam Iran, a ne SAD i Izrael. Ako dođe do blokade, najverovatnije će uslediti intervencija za deblokadu i napad na iransku mornaricu i obalske sisteme“, ukazao je Pavlović za Danas.

Prema njegovim rečima, postoje naznake da se Iran priprema za eventualnu blokadu tako što premešta svoja plutajuća skladišta puna sirove nafte bliže Kini i van samog moreuza.

„To ukazuje na strategiju nastavka snabdevanja kineskog tržišta čak i u slučaju kratkotrajnog prekida saobraćaja kroz Ormus“, rekao je naš sagovornik.

Pavlović je dodao da bi u slučaju zatvaranja moreza i Srbija bila u problemu, navodeći da bi u tom slučaju alternative iračkoj nafti bile nafte iz Kazahstana, Libije, Norveške, ali, naravno, po neuporedivo većim cenama.

„Promena cene derivata u Srbiji zavisiće od kotacijskih cena dizela i benzina na berzi. Skok cene nafte iznad 100 dolara po barelu vodio bi skoku dizela na preko 1.200 dolara po toni, shodno formuli po kojoj se uredbom u Srbiji obračunava cena derivarta, dizel bi u tom slučaju najverovatnije koštao između 230 i 240 dinara po litru osim ako ne dođe do smanjenje akciza, redukcije maloprodajne marže ili PDV-a“, ukazao je Pavlović.

Da li bi zatvaranje Ormuskog moreuza vratilo u fokus rusku naftu?

Na pitanje da li bi ovakav razvoj događaja mogao da vrati u fokus rusku naftu i dovede u Evropskoj uniji (EU) do preispitivanja zabrane njenog uvoza, Zdravković odgovara da je EU u prethodnom periodu donela niz odluka koje joj ne idu u korist, posebno kada je reč o energentima – gasu, nafti, uglju, pa čak i uranijumu, te da bi trebalo da preispita te odluke iz ekonomskog ugla.

Podseća i na činjenicu da su, dok je EU planirala diversifikaciju snabdevanja, Rusi paralelno radili na diversifikaciji izvoza.

„Usmerili su se ka tržištima poput Kine, koja danas pokazuje najmanju zabrinutost povodom mogućeg zatvaranja Ormuskog moreuza. Kina je nekada bila najveći kupac iranske i saudijske nafte, ali sada ima snažne veze s Rusijom, i zatvaranje Ormuskog moreuza ne pominje. I Indija, koja je postala drugi najveći kupac ruske nafte, menja dinamiku svetskog tržišta“, navodi Zdravković.

Ukazuje da bi Evropa, ukoliko želi da ekonomski preživi, morala da preispita svoje političke odluke.

Pavlović smatra da bi ruska nafta svakako u tom slučaju bila izuzetno dragocena, dodajući da, u najgorem slučaju, predloženi gornji prag od 45 dolara po barelu za ruski Ural ne bi funkcionisao.

„U najgorem slučaju, gornji limit (cap) na cenu ruske nafte tipa Ural, koji je trenutno postavljen na 45 dolara po barelu, više ne bi imao efekta. Trenutno se Ural već prodaje po ceni od oko 70 dolara. Da li bi EU formalno ukinula zabranu i počela direktno da kupuje ostaje neizvesno, iako je i do sada deo ruske nafte dolazio posredno na evropsko tržište. Kina bi sigurno dodatno povećala uvoz“, ocenio je naš sagovornik.

Savić je istakao da ukoliko bi EU odlučila da ublaži sankcije i dopusti ruskim brodovima pristup lukama, to bi svakako unelo određenu stabilnost i na globalno tržište, pa i kod nas.

Dodaje da Srbija ima i tehničku mogućnost uvoza ruske nafte preko južnog kraka naftovoda Družba koji ide ka Hrvatskoj, ali ističe da bi u tom slučaju ključno bilo pitanje da li postoji slobodan kapacitet.