Posle 12 godina završen stečaj Agrobanke, za podelu akcionarima ostalo 1,64 milijarde dinara

Država je potrošila oko 370 miliona evra u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da „kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju“, kako je tada obrazložila Narodna banka Srbije (NBS).

Centralna banka uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine, a stečaj je završen početkom ovog meseca.

U zgradi Agrobanke u samom centru Beograda, u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove, već su smešteni neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu i biće uknjižena na državu Srbiju.

Država je u deobi viška stečajne mase „dobila“ ukupno 321,5 milion dinara, odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanja iz svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.

Ostali akcionari imaju pravo na deobu 80 odsto viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.

Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke, nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 običnih akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka.

Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine.

NBS je slučaj Agrobanke pre dve godine nazvala „primerom najvećeg bankrotstva u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine“, koji je poreskim obveznicima i institucijama Srbije naneo trošak u visini od oko 370 miliona evra, što je tada iznosilo 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.

Agrobanka je, kako se sumnja, jer su još u toku krivični procesi u vezi s ovim slučajem, odobravala kredite bez odgovarajućih garancija i omogućavala da se nove pozajmice finansiraju starim.

Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011. godine, a ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 miliona evra ili 29,7 milijardi dinara.

Osnivanje Nove Agrobanke, u koju su prebačeni depoziti građana i privrede kao i „dobri“ krediti bilo je, kako je ocenila NBS, nepotpuno i polovično rešenje, koje je zahtevalo finansijsku pomoć države od 85 miliona evra u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita.

Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila „banka za specijalne namene“ još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik za banke između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.

Propast Agrobanke i Nove Agrobanke bile su vrh ledenog brega u krizi koja je potom sa tržišta u narednih nekoliko godina izbrisala i Privrednu banku Beograd, Razvojnu banku Vojvodine i Univerzal banku.