Foto: FoNet/EPS Republička direkcija za vode Srbije saopštila je ranije da postoje brojne nedoumice u vezi sa pravnim statusom brana i time ko njima upravlja. Sagovornici Danasa smatraju je takvo priznanje zabrinjavajuće, kao i da je lako utvrditi ko zapravo upravlja kojom branom.
Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić smatra da je situacija po ovom pitanju veoma jednostavna.
„Ako je Elektroprivreda Srbije vlasnik hidroeelektrane, za čije funkcionisanje je neophodno izgraditi i branu, onda je sasvim jasno da je to preduzeće vlasnik i brane. To, između ostalog, znači da njome treba i da upravlja. Ako je za svoje potrebe branu, primera radi, izgradilo neko drugo industrijsko preduzeće, onda je ono vlasnik tog objekta i njime upravlja“, navodi on.
Vuletić dodaje da nema ništa protiv toga što Republička direkcija za vode Srbije želi da raspiše tender za izradu studije u vezi ovog pitanja.
„Međutim, to što će studija biti izrađena istovremeno ne znači da u ovom trenutku postoje nedoumice i nejasnoće u vezi sa pravnim statusom brana u Srbiji niti da se ne zna ko njima upravlja. Te stvari su naprotiv veoma striktno regulisane i definisane odgovarajućim propisima. U tom smislu, studija ne može da donese ništa što je eventualno izostavljeno, ali i pored toga njena izrada za mene nije sporna“, kaže on.
Savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija navodi da ga ovo ne iznenađuje.
„U zemlji u kojoj pečenjar rukovodi strujom, nije ništa čudno što oni koji dobijaju platu u Republičkoj direkciji za vode ne znaju šta im je dužnost. Najmanji problem su velike brane, veći problem su nasipi. Zahvaljujući neznanju kako se nasipi prave i održavaju, mi imamo u sred leta poplave“, naglašava on.
Građevinski inženjer Danijel Dašić samtra da je ovo „zbunjujuće, zabrinjavajuće i opasno“.
„U državi, koju su naprednjaci preuzeli nakon izbora 2012. godine, oduvek se znalo ko održava i upravlja infrastrukturnim objektima, pogotovo onim od velikog značaja, gde svakako spadaju i brane. Postoje javna preduzeća koja upravljaju branama, i mogu se jednostavno pronaći u APR-u. Čak i u 90-tim, kroz inflaciju i ratove, radio je sistem za upravljanje i održavanje, kroz javna preduzeća u okviru lokalnih samouprava i kroz republički sistem JP Srbijavoda (i Vojvodinavode za pokrajinu)“, objašnjava on.
Dašić smatra da je zabrinjavajuće što se mogući nedostatak dela zakonodavstva koji bi uskladio tu temu sa evropskim normativima, tumači kao da ne postoji sistem.
„To je zabrinjavajuće po više aspekata. Jedan je da se pokušava da se omogući hitna i netransparentna promena zakona, koji bi olakšali najavljenu moguću prodaju svih hidro objekata u okviru EPS stranom partneru. Drugi je to da je decenija negativne selekcije u okviru JP Srbijavode dovela do nivoa apsolutnog neznanja, nestručnosti i nesposobnosti u okviru sistema da se efikasno upravlja hidrograđevinskim objektima u Srbiji. Ne znam šta me od ta dva scenarija više zabrinjava. Postoje ljudi koji za svaki problem imaju rešenje, i oni drugi, koji za svako rešenje imaju problem. Šta je ovde slučaj, procenite sami“, kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
