Foto: B. C.Nedavnom uredbom Vlade Srbije nekadašnji auto-put kroz Beograd, od Petlje Bubanj potok do Petlje Beograd, je prekategorisan i sada je zvanično moto-put. Ovo je pokrenulo brojne nesuglasice oko toga da li će ovakav potez da smanji ili poveća gužve u saobraćaju, kao i pitanje da li je ovo izgovor za otvaranje mogućnosti gradnje na prethodno zaštićenom prostoru oko puta.
Međutim, pored toga, prekategorizacija u moto-put nosi i određene druge promene propisane Zakonom o putevima.
Naime, sada se sužava zaštitni pojas oko ovog puta, jer umesto do sadašnjih 40, sada je dovoljno da bude 20 metara, na šta je juče ukazao i predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno Đorđe Miketić.
On smatra da se ovim potezom podilazi investitorima, koji bi mogli ovaj novonastali prostor da iskoriste i da investiraju u projekte uz ovaj put, a na prostoru koji više nije deo zaštitnog pojasa.
Naime, prema gorepomenutom Zakonu, propisana je zabrana gradnje u zaštitnom pojasu.
„U zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, zabranjena je izgradnja građevinskih ili drugih objekata, kao i građenje i postavljanje postrojenja, uređaja i instalacija, osim izgradnje saobraćajnih površina pratećih, funkcionalnih, sadržaja javnog puta, kao i postrojenja, uređaja i instalacija koji služe potrebama javnog puta i saobraćaja na javnom putu“, navodi se u ovom aktu.
Što se tiče širina zaštitnog pojasa, on mora sa svake strane javnog puta, van naselja, da ima određenu širinu. Pa tako za auto-puteve, ta širina mora da bude 40 metara.
Međutim, prema ovom Zakonu, za ostale državne puteve I reda, gde sapda i moto-put, ta širina je dovoljno da bude 20 metara.
Zatim za državne puteve II reda je dovoljno 10 metara, dok je za opštinske puteve propisano bar pet metara.
U Zakonu je, takođe, objašnjeno da se propisana širina zaštitnog pojasa primenjuju i u naseljima, osim ako to nije drugačije određeno planskim dokumentom.
Građevinski inženjer Danijel Dašić navodi da je, nažalost, pravno-formalno sve ovo tačno i da suština ovog jeste upravo ukidanju zaštitnog pojasa oko auto-puta.
Dašić naglašava da se sa promenom statusa menjaju i ostali parametri koji prate put.
„Da li je logično – jeste. Da li je bilo neophodno da se zvanično menja status i sužava zaštitni pojas – nije, jer je u praksi auto-put kroz Beograd od početka i funkcionisao u svemu kao moto-put, ukoliko se pogleda maksimalna brzina, zaustavne trake, priključne saobraćajnice…“, objašnjava on.
On smatra da je jedina promena ta da se ukida deo zaštitnog pojasa.
„Posmatrajući ovo, jedino mi pada na pamet ona stara uzrečica: „ako izgleda kao patka, ako hoda kao patka, zvuči kao patka, onda je patka““, smatra Dašić.
On dodaje, da se zbog svega toga, naslućuje da ukoliko je to jedina promena, da je ona bila ta zbog koje je promena i doneta.
„Ako je jedina razlika u faktičkom stanju puta kroz Beograd nakon promene statusa, mogućnost izgradnje u prethodno zaštićenom pojasu, onda je razlog promene upravo mogućnost izgradnje u zaštićenom pojasu“, naglašava naš sagovornik.
Arhitekta i savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija za Danas kaže da ne zna zašto je došlo do ove promene i da ne razume šta sa tim treba da se postigne.
„Besmislen je i sam naziv toga, da se to zove moto-put. Moto-put ne postoji nigde u civilizovanim zeljmlja, to bi doslovno značilo da je to put samo za motore“, navodi on.
Bušatlija ističe da se u razvijenim zemljama tačno zna kategorizacija i zašto je to tako.
„U Evropi imate auto-puteve i imate ostale puteve, koji imaju određenu kategorizaciju – da li su brzi putevi, da li su regionalni, lokalni… tu se prave razlike“, objašnajva naš sagovornik.
Bušatlija navodi da nema jasnog razloga za ovaj potez.
„Ne znam šta hoće da postignu sa ovim promenama, ali kada ste isključeni 30 godina iz sveta, onda prosto izmišljate stvari“, ukazuje on.
Kako dodaje, sve to su posledice „neznanja i zloupotreba“.
„Zato što smo bez jasne definicije, a koju smo pre 30 godina imali i koja je bila usaglašena sa evropskim normama, mi sada izmišljamo nešto, kao što izmišljamo i sve ostalo, posebno u urbanizmu“, navodi on.
Bivši direktor JKP „Beograd put“ Milan Savić objašnjava da su se izgradnjom obilaznice oko Beograda stekli uslovi da deo auto-puta, koji prolazi kroz Beograd, izgubi taj status i postane moto-put.
„Ovakvom kategorizacijom dobijamo umesto zaustavne, još jednu traku. Ona bi mogla da postane žuta i bude namenjena javnom prevozu, taksi vozilima, vozilima posebne namene (MUP, Hitna pomoć i vozilima pod pratnjom). Takođe, dobićemo i ubrzanje saobraćaja i dva nova bulevara“, navodi naš sagovornik.
Što se tiče urbanizma i gradnje, Savić smatra da se tu neće ništa promeniti jer već postoje pojedini objekti koji su izgrađeni uz sam put.
„Broj objekata koji su izgrađeni na putnom pojasu kroz Beograd su brojni. Pogotovo u delu Bulevara Stevana Prvovenčanog, tu su BIP, Hitna pomoć, Dušanovačka pijaca, brojni ugostiteljski objekti pa i zgrade MUP Voždovac i stanica saobraćajne policije. Sve su izgrađene na pet ili 10 metara od auto-puta, na tzv. putnom pojasu“, ukazuje on.
Savić veruje da ovi bulevari mogu da budu od koristi Beograđanima, ukoliko budemo imali odgovornu i stručnu vlast.
„Ono što je dobro, to je da sada kada građani izađu na blokadu ovih bulevara neće biti u prekršaju, jer to nije više međunarodni put već gradska saobraćajnica“, navodi on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
