Zemlje Zapadnog Balkana spremaju budžete za kriznu 2023, okreću se Svetskoj banci i MMF-u 1Foto: M. Obradović

Kriza je pred nama i ministri finansija zemalja u regionu izgleda da su svesni toga sudeći prema govorima na Samitu ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona koji se održava u Bečićima u organizaciji Saveza ekonomista Srbije.

Kako je najavio predsednik SES-a Aleksandar Vlahović danas smo u drugom poluvremenu krize koja je počela sa pandemijom.

„Danas se suočavamo sa najvećim inflatornim udarom u poslednjih 40 godina, na svetskom nivou Centralne banke vodećih privreda, gotovo istovetno i usklađeno podižu kamatne stope kako bi ublažili nagli rast cena, ali moraju da vode račune da ne ugroze rast i ne gurnu privrede u recesiju“, ocenio je Vlahović, pozivajući ministre finansija da govore o efektima krize na naš region na prvom panelu Samita pod nazivom „Stabilnost javnih finansija u nestabilnim vremenima“.

Na Samitu nisu učestvovali predstavnici Ministarstva finansija Srbije.

Aleksandar Damjanović, ministar finansija Crne Gore koja je juče usvojila rebalans budžeta istakao je da je kriza posledica eksternih šokova, ali su oni razotkrili domaće slabosti.

On je napomenuo da je sada od najveće važnosti saradnja parlamenta i vlade kod donošenja budžeta za sledeću godinu što čeka sve u regionu.

„Potrebno je učešće parlamenta u pravljenju budžeta, da se u parlamentu dođe do preliminarnih projekcija i prioriteta i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Od maja do jula doneto je mnogo zakona, Smanjene su akcize, smanjena je stopa PDV-a na osnovne životne namirnice, uvećane su penzije. Zbog toga je važna saradnja“, ocenio je on.

On je istakao da je uz očuvanje stabilnosti javnih finansija privredni oporavak jedini izlaz i kao izvor sredstava za realni i javni sektor vidi u visokoj likvidnosti bankarskog sektora.

„Cilj je da vidimo kako da se ta likvidnost bankarskog sektora prelije na realni sektor. Tu je ključ da se ne bi svelo samo na zaduživanje budžeta“, rekao je Damjanović.

Prema njegovim rečima, prema rebalansu deficit budžeta za ovu godinu biće 755 miliona evra, a polovina će biti finansirana iz depozita države.

„U ovu godinu ušli smo sa 400 miliona evra depozita i potrebno je zaduženje do 350 miliona evra. Sa rastom referentnih kamatnih stopa uslovi zaduživanja nisu isti i moraćemo da obezedimo sredstva pre svega na domaćem bankarskom tržištu i kroz emisije kratkoročnih hartija od vrednosti“, napominje on dodajući da će u narednoj godini se fokusirati na zaduživanje kod banaka, domaćih i stranih, kao i kod međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke i MMF-a.

„Sa Svetskom bankom pregovaramo o strukturnoj podršci budžetu. Pregovaramo o uslovima i oni su nam za sada prihvatljivi. Iznos je oko 80 miliona evra, a kamate i rok su povoljniji nego na komercijalnom tržištu“, rekao je ministar finansija Crne Gore.

On je poručio i da se opet propustila prilika da se reformiše javni sektor, a pre svega javna preduzeća. Četiri ili pet najvećih u CG pravi „dubiozu od više od 100 miliona evra“.

Albanija je zemlja sa možda i najmanjom inflacijom u regionu, svega 6,1 odsto, a sada ministarka finansija i ekonomije, Delina Ibrahimaj kaže da je prioritet Albanije fiskalna stabilnost i pravljenje rezervi za naredni period.

„Javni dug Albanije je 66 odsto BDP-a, imamo nizak deficit i primarni suficit. Imamo imamo dobru situaciju i pravimo rezerve. Pandemijske 2020. i 2021. smo prošli relativno dobro. Kada smo za 2022. godinu pravili budžet energetska kriza je već počela. Mi smo planirali podršku za energiju, jer smo očekivali više cene, ali ne ovoliki rast cena. Takođe nismo očekivali prekid lanaca snabdevanja hranom. Danas je deo inflacije izazvan povećanjem tražnje iz 2021, ali većinom je uzrok manjak ponude i inflacija je i uglavnom uvozna“, ocenila je Ibrahimaj.

Ona je istakla da je veliki udarac na budžet odluka da se ne menjaju cene energije za domaćinstva i privredu, ali to je delom pokriveno rastom budžetskih prihoda većim od inflacije.

Njena očekivanja za sledeću godinu je usporavanje ekonomske aktivnosti, ali ne i recesija.

Ona kaža da su rebalansom smanjili deficit za 150 miliona evra u ovoj godini, ali i da u oktobru planiraju rast plata u javnom sektoru, drugi put ove godine povećanje minimalaca i drugi put indeksiranje penzija, kao i mere za pomoć domaćinstvima koja ne mogu da podnesu rast cena.

Glavni problem u S. Makedoniji je struja. Prema rečima Filipa Nikoloskog, zamenika ministra finansija S. Makedonije bitno je da se što više proizvede struje i da to što manje košta. S druge strane ekonomija ne sme da stane.

On je istakao da je promenjena tarifna politika, uvedene četiri tarife kako bi se podstakla štednja struje.

„Ograničena je cena struje na 200 evra za mala i srednja preduzeća kako ne bi zaustavila proizvodnju i to će koštati budžet oko 300 miliona evra ili 2,5 odsto BDP-a. Nama su fokus i kapitalne investicije. Prošle godine napravili smo plan da u narednih pet godina investiramo četiri milijarde evra uglavnom u infrastrukturu. Očekujemo da privatni sektor još toliko investira, što bi nam poguralo rast na prosečno pet odsto u narednih pet godina“, rekao je Nikoloski.

Mirjana Vučić, pomoćnica ministra finansija Federacije BiH istakla je da pored zajedničkih problema, inflacije, rasta javnog duga u BiH je i izborna godina što dodatno komplikuje složenu situaciju.

„Federacija BiH je pre pandemije uspela stabilizovati budžete svih nivoa vlasti, a u pandemiji uspeli da zadrže zaposlenost. Vlada i dalje reaguje, prošle godine je dala direktnu pomoć privredi od 100 miliona KM, 230 miliona KM nižim nivoima vlasti, a napravljen je garancijski fond preko Razvojnog fonda preko kog smo uspeli da finansiramo preduzeća koja nisu mogla kod banaka da se zaduže zbog rizika“, rekla je Vučić.

S pozitivne strane, Federacija je ostala na 30 odsto javnog duga u BDP-u i za sada je budžet stabilan

„Pripremamo budžet za narednu godinu i vidimo prostor u investicijama, kako u putnu, železničku infrastrukturu, tako i u energetsku“, zaključila je ona.

Smanjenjem šverca do punijeg budžeta

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan napomenuo je da su akcize na duvanske proizvode važan i stabilan prihod budžeta, a u nekim zemljama regiona zajedno sa PDV na cigarete prelaze 10 odsto budžetskih prihoda.
On je pohvalio što vlade u regiji nisu menjale akcizne kalendare i ukazao na potrebu da se ostvare novi prihodi u budžet vraćanjem potrošnje duvanskih proizvoda u legalne tokove.

Podsetio je da je u Luci Bar koja je bila izvor oko 20 odsto nelegalnih cigareta za šverc zabranjeno skladištenje cigareta i da se tamo nalazilo 1,5 milijardi komada što predstavlja dvogodišnju legalnu prodaju u CG.

Kao posledicu toga legalno tržište cigareta BiH je poraslo za 24 odsto, a CG za 33 odsto.

„U BiH su porasli prihodi od akciza za 70 miliona evra, a u CG za 15 miliona evra“, ocenio je Pekez.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.