Foto: Beogradski vodovodZa prethodnih deset godina javne česme, u sedam analiziranih medija, bile su tema u proseku za 17, 3 naslova po godini, a samo tokom poslednje dve godine objavljeno je 30 odsto svih tekstova na ovu temu. Najviše o javnim česmama izveštavalo se 2024. kada je objavljeno više od petine ukupnog broja tekstova.
Neispravna voda i institucionalni propusti bili su načešća tema, a mediji su navjiše pisali o javnim česmama u Beogradu (35,9 odsto svih tekstova) i Kragujevcu (18,8 odsto), pokazuje analiza Centra za kreiranje politika i strategija koja obuhvata desetogodišnji period, od 2015. do 2025. godine. Analiza ukazuje na potrebu za većim brojem tekstova, ravnomernijom regionalnom zastupljenošću i uključivanjem stručnih mišljenja.
Kako ocenjuju, blagi rast broja tekstova poslednjih godina daje nadu da se javne česme polako prepoznaju zbog svoje korisnosti za društvo i rizika koje nosi korišćenje vode kada je neispravna.
“Javne česme Beograda i Kragujevca najčešće su obrađivane, u 53,76% analiziranih tekstova. Kroz analizu obrađeni su tekstovi koji su navodili javne česme u skoro 30 gradova i opština u Srbiji. Trenutna sporadičnost u obrađivanju stanja sa javnim česama u drugim sredinama, pokazuje da postoji prostor za većim izveštavanjem o ovim objektima”, navode u analizi.
Analiza pokazuje da su dominirali tekstovi posvećeni slučajevima kada voda sa javnih česmi nije bezbedna za piće, kao i pitanjima nadležnosti za njihovo održavanje i kontrolu kvaliteta vode. Građanski aktivizam poput peticija, akcija čišćenja i foto‐konkursi prisutni su u manjem broju tekstova, ali sa pozitivnim tonom.
Javne česme kroz kritički ton ili servisne informacije
Analiza koja je sprovedena u februaru ove godine obuhvatila je 173 teksta sa sedam internet portala (Politika, Danas, Večernje novosti, N1, Blic, Nova S i Kurir) predstavilja način na koji su mediji pratili ovu temu od značaja za građane, javno zdravlje i kulturno nasleđe.
“Uočene su razlike u tonu izveštavanja: istraživački i društveno‐kritički tekstovi koji ukazuju na sistemske propuste češće se pojavljuju na portalima Danas, N1 i Nova S, dok na Blicu, Kuriru i Večernjim novostima dominiraju servisne informacije. Politika se izdvojila kombinovanjem institucionalnih tema sa kulturno‐istorijskim značajem javnih česmi. Najveći broj tekstova objavljen je na portalu Blica (36,42 odsto), dok su Politika i Nova S imale najmanju zastupljenost” ističu iz Centra za kreiranje politika i strategija.
Nenad Spasojević, koordinator istraživačkog tima CKPS ističe da javne česme nisu samo deo infrastrukture.
„One su i deo kulturnog identiteta gradova, ali i privremeno rešenje u procesu prilagođavanja građana na klimatske promene. Naša analiza pokazuje da mediji mogu dati daleko veći doprinos sa rastom informisanja javnosti o stanju i značaju javnih česmi”, navodi on u saopštenju.
Analiza o izveštavanju medija o javnim česmama u Srbiji objavljena je u nedelji kada se obeležava Međunarodni dan voda.
Javne česme u medijima – preporuke
Na osnovu dobijenih rezultata u ovoj analizi, Centar za kreiranje politika i strategija uputio je preporuke menijima:
– da povećaju broj tekstova o stanju javnih česmi i kvalitetu vode za piće,
– da stave veći fokus na značaju javnih česmi kao privremnih rešenja u procesu adapatacije na klimatske promene,
– da razviju regionalnu zastupljenost kroz saradnju sa lokalnim medijima i institutima,
– da prave jasnu razliku između izvorske česme od onih na sistemu gradskog vodovoda,
– da uključe mišljenja stručnjaka iz oblasti javnog zdravlja i civilnog sektora
– da razvijaju dodatne formate poput mapa funkcionalnosti česmi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
