Dan žrtava klimatske krize: Samo od posledica vrućina godišnje život izgubi oko pola miliona ljudi

Datum je odabran jer je 15. jula bio vrhunac katastrofalnih poplava koje su 2021. godine pogodile centralnu i zapadnu Evropu, sa ukupno preko 200 žrtava u Nemačkoj i Belgiji.

Međutim, iako je datum odabran radi obeležavanja poginulih tokom poplava, ubedljivo najveći broj žrtava klimatske krize zapravo su žrtve ekstremnih letnjih vrućina, prenosi Klima101.

Kako piše Svetska zdravstvena organizacija, za period od 2000. do 2019. godine, prosečno je svake godine od posledica vrućina umiralo 489.000 ljudi.

U pitanju je brojka koja se odnosi na ceo svet, ali mortalitet nije ravnomerno raspoređen: najveći broj ukupnih žrtava je u Aziji (45%) i u Evropi (čak 32% ukupnih svetskih žrtava vrućina).

U Srbiji, još uvek nedostaju lokalna istraživanja koja bi procenila broj smrti koje se mogu pripisati ekstremnim vrućinama.

Međutim, jedno istraživanje, koje je objavio Institut za globalno zdravlje u Barseloni, navodi da je u Srbiji samo tokom 2022, 2023. i 2024. godine ukupno od posledica vrućina nastradalo preko 4300 ljudi.

Štaviše, po procenama ovog instituta, Srbija je 2024. imala jednu od najvećih stopa smrtnosti od vrućina u Evropi, posle Grčke i Bugarske.

Nije neobično što postoji takva procena: kako je nedavno pisala prim. dr Elizabet Paunović, stanovništvo Srbije je posebno ranjivo na vrućine, koje su nedovoljno prepoznate kao zdravstveni rizik.

Razlog toj ranjivosti nije samo vreme, odnosno sve češći i intenzivniji toplotni talasi, već i društveni faktori, kao što su nedostatak politika prilagođavanja i veliki udeo radnika na otvorenom.

Beograd je tu posebno važan, kao grad u kojem velikom brzinom raste broj tropskih noći.

Rešenje postoji – jedini način da zaštitimo naše najranjivije sugrađane, stare, hronično bolesne, ali i decu i radnike na otvorenom, su klimatski odgovorne politike.

Širom Evrope, ovakve politike se uveliko sprovode: prave se i šire „klimatska skloništa”, proširuju se zelene površine, koje istovremeno nude spas od vrućina i smanjuju efekat urbanog ostrva toplote, ali i uvode se specifične mere kao što je zabrana rada na otvorenom u ranim popodnevnim časovima.

U Srbiji, ovakve politike za sada u velikoj meri izostaju. Pošto će letnji toplotni talasi nastaviti da budu sve češći i intenzivniji, ukoliko se ne budemo prilagodili na nove uslove, umrle tokom toplotnih talasa ćemo nastaviti da brojimo u hiljadama.