Građani Ušća odlučno protiv MHE na Studenici: Šta je poručeno na narodnom zboru?

Kako navode iz inicijative Pravo na vodu, ovim potezima, građani Ušća pokazali su visok nivo svesti o značaju očuvanja reka i kulturno-prirodne baštine, jasno poručujući da je voda zajedničko dobro koje ne sme biti žrtvovano zarad kratkoročnog profita.

“Zbor u Ušću još jednom je pokazao snagu lokalne zajednice kada je reč o odbrani javnog interesa – borba za reku Studenicu traje, i ovaj dan će ostati upisan kao važna tačka u toj borbi. Kada smo planirali prvi zbor za zaštitu reke Studenice, nismo ni sanjali da će se zborovi građana proširiti čitavom Srbijom. Zato svim meštanima Ušća, ali i drugim mestima koja slede ovaj primer, želimo da istraju u donošenju odluka u interesu ljudi i prirode. Snaga je u zajedništvu”, poručili su u objavi na Instagramu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Pravo na vodu (@pravonavodu)

Građani Ušća traže zabranu gradnje mini-hidroelektrane „Gradina S4” i brisanje svih lokacija na slivu Studenice koje su prostornim planom Kraljeva predviđene za izgradnju mini-hidroelektrana.

„Reka pripada svima nama i ne možemo dozvoliti pojedincima da je uzurpiraju radi vlastitih profitnih interesa. Svedoci smo da su mnoge reke u našem kraju nakon izgradnje mini-hidroelektrana nestale iz svojih rečnih korita“, upozorila je Snežana Ruštić Garić iz Ušća, prenosi RTS.

Sandra Petrović poručuje da želi da Studenica ostane u stanju u kakvom je sada i da je, kako kaže, kao takvu pamte i njena deca.

Zbor je sazvan jer je, prema informacijama koje je prenela inicijativa „Spasimo Studenicu“, Republička reviziona komisija odbila sve primedbe upućene na javnoj prezentaciji urbanističkog projekta i sada je, kažu, investitor na korak od građevinske dozvole.

Podsećaju da je 2021. predsednik države meštanima poručio da će nadležni razgovarati sa investitorom kako bi obustavio gradnju i da ne treba da brinu jer će država sačuvati reke.

Iscrpljena sva domaća pravna sredstva

Protivnici gradnje tvrde da su iscrpljena sva domaća pravna sredstva. Zato su se obratili, između ostalih, Sekretarijatu Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa.

Kao argument navode da, iako bi se hidroelektrana nalazila izvan Rezervata biosfere Golija–Studenica koji je zaštitio Unesko, planirana brana široka 100 metara i visoka 30 metara ugrozila bi autohtone vrste u reci Studenici u celom slivu, a stradala bi i staništa na obalama.

„Tražili smo od Stalnog komiteta Bernske konvencije da otvori naš slučaj, da zatraži od vlasti Republike Srbije da zaustave ovaj projekat, da zaštite staništa i vrste koje podležu zaštiti po osnovu konvencije i terensku posetu nezavisnog tima stručnjaka“, navodi Strahinja Macić, pravnik u organizaciji „Polekol“.

Goran Nikolić iz inicijative „Spasimo Studenicu“ tvrdi da neki državni službenici nisu spremni da odbrane zakone Srbije i prostorni plan za reku Studenicu, gde je, kako ukazuje, predviđena treća zona zaštite celog sliva te reke.

„Ostalo je da se još nadamo da će nam možda pomoći neke evropske institucije i zadnja nada je narod“, ističe Nikolić.

Nedavno je više od 200 naučnika izrazilo zabrinutost i protivljenje gradnji mini-hidroelektrane na Studenici i podržalo zahtev građana i organizacija da se zaštiti ceo tok reke.