Jak mraz i košava u Beogradu: Kako hladno vreme utiče na zdravlje?

Maksimalni prognozirani udari košave za područje Beograda ovog vikenda, kako je naveo meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Slobodan Sovilj, biće 50 km/h.

„Iako ta vrednost ne dostiže donji prag kriterijuma, koji bi bio neophodan za izdavanje žutog meteoalarma, niti predstavlja vrednost koja bi se mogla klasifikovati i okarakterisati kao “olujni udar vetra”, ta jačina je itekako dovoljno da gotovo dvostruko pojača indeks hladnog stresa, naročito u večernjim, noćnim i jutarnjim satima“, napisao je Sovilj u objavi na društvenoj mreži Linkedin.

U većini regiona u Srbiji, noć između 19. i 20. februara bila je najgladnija do sada ove zime.

„Najhladnije je bilo na glavnoj meteorološkoj stanici Sjenica, gde je zabeleženo minus 22 stepena Celzujusova, a od nižih predela u Dimitrovgradu, gde je bilo minus 16. Upozorenje na jake jutarnje mrazeve ostaje na snazi do ponedeljka 24. februara, a potom se očekuje postepeni porast jutarnjih i dnevnih temperatura”, dodaje meteorolog.

Jaki mrazevi, kako podseća, mogu negativno da utiču na infrastrukturu (oštećenja puteva i stvaranje udarnih rupa, zaleđivanja železničkih skretnica, povećanja rizika od pucanja vodovopdnih cevi), kao i na saobraćaj i poljoprivredu, pogotovo u oblastima bez snežnog pokrivača, gde može doći do oštećenja ozimih useva uz povećanju izloženost stoke i divljih životinja smrzavanju.

Sovilj upozorava da negativan uticaj ima i na zdravlje stanovništva, povećavajući rizik od hipotermije i promrzlina, respiratornih problema, srčanih i moždanih udara.

„Niske temperature, posebno u kombinaciji sa jakim vetrom, povećavaju rizik od brojnih zdravstvenih tegoba među kojima se nalaze i ona stanja koja zahtevaju neodložno zbrinjavanje, kao što su hipotermija, odnosno opšte pothlađivanje organizma, i promrzline, pre svega na najizloženijim delovima tela kao što su prsti šaka i stopala, nos i ušne školjke”, objašnjava za Danas dr Marija Marković iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Ovakva stanja, dodaje ona, češće nastaju kod osoba koje tokom zime rade na otvorenom ili se bave zimskim sportovima, ali mogu pogoditi svakoga ko je neadekvatno zaštićen i izložen hladnoći, a naročito su osetljiva deca i stariji ljudi zbog svojih specifičnih psihofizičkih karakteristika.

„Košava, kao jak i hladan jugoistočni vetar, pojačava osećaj hladnoće. Hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova (vazokonstrikciju), što dovodi do povećanja krvnog pritiska i opterećenja srca. Ovo može povećati rizik od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih problema, posebno kod osoba sa postojećim kardiovaskulanrim oboljenjima. Takođe, udisanje hladnog vazduha može iritirati disajne puteve, što može dovesti do pogoršanja simptoma kod osoba sa astmom, hroničnim bronhitisom ili drugim respiratornim oboljenjima”, objašnjava naša sagovornica.

Osobe sa hroničnim bolestima srca i disajnih puteva mogu, kako dodaje dr Marković, osetiti pogoršanje simptoma tokom ovakvih vremenskih uslova, kao i osobe sa reumatskim tegobama i oboljenjima (reumatoidni artritis i sl.). Takođe, iznenadne promene temperature i jak vetar mogu izazvati glavobolje i migrene kod osetljivih osoba.

Stoga se i preporučuje da se ljudi oblače slojevito, da odeća bude od materijala koji zadržavaju toplotu i štite od vetra, da zaštite izložene delove tela poput glave i ruku, da konzumiraju tople napitke i ograniče boravak na otvorenom tokom najhladnijih perioda dana. A osobe sa hroničnim oboljenjima treba da prate svoje simptome i u slučaju pogoršanja da se obrate svom lekaru.