Prosečan Evropljanin godišnje kupi 19 kilograma odeće i obuće: Gde završava tekstilni otpad?

U izveštaju stoji da je prosečan građanin EU u 2022. godini kupio 19 kilograma odeće, obuće i tekstila za domaćinstvo, što je dva kilograma više u poređenju sa 2019. godinom. To je dovoljno za jedan veliki kofer. Osam kilograma činila je odeća, sedam kilograma tekstil za domaćinstvo i četiri obuća.

“Kombinacija povećane onlajn kupovine, uticajnih društvenih medija i jeftinih troškova proizvodnje sintetičkog tekstila bila je ključna za rast brze mode. Ovo je omogućilo prodavcima da ponude potrošačima nove stilove po niskim cenama”, naglašavaju u izveštaju.

Napominje se da digitalne tehnologije poput 3D štampanja mogu smanjiti otpad u proizvodnji i da se mogu koristiti za smanjenje ekoloških i klimatskih pritisaka od tekstila poboljšanjem efikasnosti. Međutim, oni takođe razlikuju povećanje potrošnje omogućavajući jeftinije troškove proizvodnje i niže cene.

“Ekološki i klimatski pritisci od proizvodnje i potrošnje tekstila u EU i dalje su visoki. Od 12 kategorija evropske potrošnje domaćinstva, kao što su hrana, mobilnost, stanovanje, zdravstvo i obrazovanje, potrošnje tekstila je, u proseku, peta po veličini kada su u pitanju negativni uticaji na životnu sredinu i klimu”, dodaje se u izveštaju.

Evropska agencija za životnu sredinu je merila ove uticaje kroz potrošnju sirovina, emisiju gasova staklene bašte, upotrebu vode i zemljišta.

Osim toga, tekstilna industrija ima i druge uticaje na životnu sredinu, uključujući zahađenje vazduha, upotrebu i zagađenje hemikalijama, zagađenje mikroplastikom tokom proizvodnje i pranja tekstila, kao i probleme sa odlaganjem otpada.

Ažurirani podaci o potrošnji ističu potrebu da kreatori politika, industrija i potrošači preduzimaju odgovornost i pomognu Evropi da se udalji od trenda brze mode. Naglašavaju da je potrebno krenuti ka proizvodnji kvalitetnijih i dugotrajnijih tekstilnih proizvoda koji mogu ponovo da se koriste, popravljaju i recikliraju.

Tekstilni otpad i izvoz

Države članice EU su u 2022. proizvele oko 6,94 miliona tona tekstilnog otpada, što iznosi 16 kg po osobi. Ukupna količina proizvedenog tekstilnog otpada ostala je relativno stabilna od 2016. godine.

Prposečna stopa sakupljanja tekstilnog otpada u EU polako raste, povećavši se za 4,3 odsto od 2016. Ali, ukupna stopa prikupljanja otpada i dalje je niska.

“U 2022. godini, 85 odsto celokupnog teksilnog otpada iz domaćinstva nije prkupljeno odvojeno, već je dospeo u mešani komunalni otpad iz domaćinstva, koji je na kraju završio na deponijama ili spaljen, čime je onemogućeno njegovo dalje korišćenje ili recikliranje. Očekuje se da će primena zakonodavstva EU o odvojenom prikupljanju tekstilnog otpada, počevši od 2025. značajno povećati stopu sakupljanja tekstila iz domaćinstva”, ističe se u izveštaju.

Kada je reč o količini i udelu tekstilnog otpada koji se šalje na deponije smanjen je sa 21 odsto u 2010. godini na 12 odsto u 2022. Sa druge strane, količina tekstilnog otpada koja se šalje na spaljivanje je posarla sa 10 odsto 2010. godine na 14 odsto 2022.

Prema podacima koje iznosi Evropska agencija za životnu sredinu, od 2000. godine izvoz korišćenog tekstila se skoro utrostručio pa je tako sa nešto više od 550.000 tona u 2.000 godini porastao na 1, 4 miliona tona u 2019.

Dok je izvoz korišćenog tekstila iz EU namenjen za poslovnu ponudu ili reciklažu studije pokazuju da često završava na divljim deponijama uglavnom u azijskim i afričkim državama.

Jedan od najvećih tekstilnih centara u Srbiji godišnje proizvede 60 tona tekstilnog otpada

Novi Pazar je jedan od najvećih tekstilnih centara u našoj zemlji, koji danas ima oko 80 registrovanih proizvođača. U ovom gradu godišnje se proizvede oko 60 tona tekstilnog otpada. Zbog nagomilavanja tekstilnog otpada pokrenuta je inicijativa za njegovo prikupljanje od lokalnih proizvođača tekstila, kao i transport, skladišenje i dalju distribuciju. Gradsku upravu i i JKP Gradska čistoća u tome je podržao Globalni fond za životnu sredinu (GEF) koji je donirao deo sredstava za nabavku specijalizovanog vozila za prikupljanje tekstilnog otpada, dok je ostatak obezbedio Grad Novi Pazar.

Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) podseća da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača životne sredine, a negativan uticaj je posledica velike potrošnje energije, vode i hemikalija u proizvodnji, sve većeg gomilanja tekstilnog otpada uzrokovanog “brzom modom“, dok pranjem odeće velika količina mikroplastike završi u morima i okeanima.