Rastuća globalna pretnja: Samo prošle godine stvorili smo više od 400 miliona tona plastičnog otpada

Od sredine prošlog veka čovečanstvo je proizvelo više od devet milijardi tona plastičnih materijala, a od toga je sedam milijardi tona postalo otpad koji je završio u zemljištu, rekama, okeanima. Procenjuje se da svaka osoba na planeti konzumira više od 50.000 plastičnih čestica godišnje, a mnogo više ako se uzme u obzir udisanje. Neka istraživanja sugerišu da nanoplastika manja od jednog mikrometra može da prođe kroz kožu. Kako piše Balkan Green Energy News, godišnji društveni i ekološki troškovi zagađenja plastikom kreću se između 300 i 600 milijardi američkih dolara.

Haštag #BeatPlasticPollution deo je globalne kampanje Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), koja ima za cilj da mobiliše zajednice širom sveta na sprovođenje rešenja. Zemlja domaćin obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana zaštite životne sredine bila je Južna Koreja. Antonio Gutereš, generalni sekretar UN u poruci je naveo da plastični otpad začepljuje reke, zagađuje okean i ugrožava divlje životinje.

„Kako se raspada na sve manje delove plastični otpad prodire u svaki kutak Zemlje, od vrha Mont Everesta do dubina okeana, od ljuskog mozga do majčinog mleka. Ipak postoje akcije za hitne promene, svedoci smo sve većeg angažovanja javnosti. Ponovna upotreba, smanjenje plastike za jednokratnu upotrebu i poboljšanje upravljanja otpadom samo su neki od koraka, ali moramo ići još brže“, poručio je Gutereš.

U okviru Evropske zelene nedelje 2025, Ministarstvo zaštite životne sredine, Delegacija Evropske unije u Srbiji i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) obeležili su Svetski dan zaštite životne sredine u Evropskoj kući.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva je istakla da je zagađenje mikroplastikom, koja se danas nalazi u hrani, vodi i vazduhu, predstavlja ozbiljnu pretnju ekosistemima i dobrobiti ljudi širom sveta.

„Evropska unija igra ključnu ulogu u globalnim pregovorima o novom međunarodnom sporazumu za okončanje zagađenja plastikom. Zagovaramo sveobuhvatan pristup koji obuhvata celokupan životni ciklus plastike – od proizvodnje i dizajna do odlaganja, sa posebnim fokusom na pažljivo praćenje nivoa proizvodnje, ne samo upravljanje otpadom“, rekla je Halačeva.

Ona je dodala da je EU je najveći donator Srbije u ekološkom sektoru, sa više od 600 miliona evra bespovratnih sredstava u prethodnim godinama, što je privuklo dodatnih 300 miliona evra kroz sufinansiranje.

„Kroz Okvir za investicije na Zapadnom Balkanu i inicijative poput EU za Zelenu agendu u Srbiji, Evropska unija pomaže javnom i privatnom sektoru u smanjenju emisija, poboljšanju cirkularnosti i zaštiti biodiverziteta. Ove inicijative donose konkretne koristi zajednicama u Srbiji – čistiji vazduh, bezbedniju vodu i zelena radna mesta“, pojasnila je zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Matilde Mort podsetila je da će se za dve meseca zemlje ponovo sastati da raspravljaju o novom obavezujućem ugovoru, koji će se baviti pitanjem zagađenja plastikom i koji će biti ambiciozan, inkulzivan i, pre svega, primenjiv.

„Zagađenost plastikom guši našu planetu, ugrožava biodiverzitet i zdravlje ljudi i ubrzava klimatsku krizu. Od Mont Everesta do dubina okeana – mikroplastika je svuda. To je globalna kriza i potreban je kolektivni odgovor. Zagađenje plastikom više nije samo ono što vidimo – to je ono što udišemo, pijemo i jedemo. Suočavanje sa tim problemom zahteva smele, koordinisane akcije na svim nivoima. Ujedinjene nacije su posvećene podršci Srbiji u izgradnji čistijih, otpornijih zajednica – kroz bolje politike, jače institucije i inovacije na terenu“, navela je Matilde Mort.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je ovom prilikom posvećenost Srbije stvaranju regulatornih preduslova za smanjenje plastičnog otpada, kao i realizaciji projekata za upravljanje svim vrstama otpada po savremenim svetskim standardima.

„Srbija je prva zemlja u regionu koja je izradila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju za period 2022 – 2024. godina, koja je usklađena sa evropskim direktivama, i sa ciljem da do 2030. godine pređemo na cirkularni model privrede. U pripremi je i novi program za cirkularnu ekonomiju za period 2025-2030, koji će se uskoro naći na javnoj raspravi. Paralelno sa unapređenjem regulative, sprovodimo kapitalne projekte izgradnje regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, gde će se otpad tretirati po evropskim standardima“, dodala je ministarka Pavkov.

Stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji Jakup Beriš naveo je da se mikroplastika nalazi i u proizvodima koje svakodnevno konzumiramo – soli, šećeru, medu, flaširanoj vodi i mleku, te da se ovaj otpad vremenom samo nagomilava u prirodi, pogoršavajući već akutnu ekološku krizu. On je istakao da je podrška inovacijama u oblasti cirkularne ekonomije ključna za smanjenje plastičnog i drugog otpada.

„Uz podršku međunarodnih partnera i nadležnog ministarstva, UNDP je samo u poslednje tri godine pomogao da u Srbiji zaživi više od 80 cirkularnih inovacija. Mnoge su nastale u saradnji nauke i privrede, a doprinose uštedi prirodnih resursa, smanjenju otpada i zagađenja i otvaranju novih radnih mesta, čime podstiču ekonomski rast“, pojasnio je Beriš.

Kao primere naveo je farmu larvi insekata koji jedu plastiku, uklanjajući sve štetne materije, kao i kompanije koje testiraju ponovnu upotrebu plastike i organskog otpada kako bi proizvele vredne biotehnološke materijale, ili prave izolacioni materijal za zgrade od plastičnog tekstilnog otpada.

Specijalna gošća iz Danske, ambasadorka Evropskog klimatskog pakta Gitemeri Johansen, poručila je da je u borbi protiv zagađenja plastikom važna uloga svakog pojedinca.

„Kada počnemo da posmatramo sebe kao stablo u velikoj šumi, a ne kao ostrvo – tada se menja i naše ponašanje“, kaže Johansen.

Paralelno sa glavnim programom održana je kreativna radionica za učenike nižih razreda osnovnih škola o životnom ciklusu plastike u prirodi i alternativama za njenu upotrebu. Takođe, predstavljena su pobednička rešenja za smanjenje plastičnog otpada i uštedu resursa koja su osmislili timovi srednjoškolaca iz Pirota i Smederevske Palanke u okviru STE(A)M izazova – prerada plastičnih flaša u materijal za 3D štampu i pametna kanta za pravilno odlaganje otpada.

Ovaj događaj je održan u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, koju uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije, sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna sredstva koje su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.