Foto: Shutterstock/Aleksandar TasicProhladno jesenje jutro na regionalnom putu koji od Bujanovca, preko sela Lučane vodi ka administrativnom prelazu Končulj sa KiM. Magla usporava saobraćaj. Pojačano prisustvo srpske policije.
„Posle onoga što se desilo u nedelju u Banjskoj vraća mi slike iz novembra 2000. godine kada su ovde počeli oružani sukobi između srpske vojske, policije i pripadnika Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu (OVPMB). Nisam jedini koji tako razmišlja“, nerado priča novinaru Danasa Ljujzim, koga srećemo u jednoj lokalnoj prodavnici dok kupuje neophodne namirnice.
Vijugavi put do administrativnog prelaza Končulj. Na prelazu bez gužve. Za razgovor i fotografisanje prelaza bila nam je neophodna saglasnost iz MUP-a u Beogradu, koju je u aktuelnoj situaciji bilo nemoguće dobiti. Na to su nas upozorili i u Policijskoj upravi u Vranju. Na prelazu vidimo da policajci normalno rade svoj posao, kontrolišući isprave putnika i pregledavajući unutrašnjost vozila koja izlaze iz Srbije, kao i one koji dolaze iz pravca Gnjilana.
Na jugu Srbije postoji još jedan administrativni prelaz prema KiM. On je kod sela Depce i manje je frekventan od onoga na Končulju koji za odlazak u Prištinu koriste stanovnici Bujanovca i Preševa, ali i Srbi koji žive u Kosovskom pomoravlju.
„Pošao sam na lekarsku kontrolu u Vranje. Sve je prividno normalno, a u vazduhu se oseća strah i nepoverenje. Nisam imao nikakve probleme od strane kosovske policije. Pregladali su kompletno moje vozilo i propustili me. Osećamo se kao da nas je pogodio najrazorniji zemljotres i još uvek kao da se oseća podrhtavanje zemlje“, priča nam Stojan Savić iz okoline Ropotova, sela u Kosovskom pomoravlju.
Kaže da je u njegovom selu mirno, ali da je zavladao strah i neizvesnost, jer kako kaže, „niko ne zna šta donosi noć i naredni dani“.
Prema podacima sa poslednjeg popisa, od 61.000 etničkih Albanaca u opštinama Bujanovac i Preševo živi njih 56.000. Najmanji broj je u opštini Medveđa. Najveće albansko selo je Veliki Trnovac na manje od deset kilometara od Bujanovca. Većina kuća su zatvorene i opasane visokim metalnim i betonskim ogradama. Najveći broj stanovnika živi u zemljama EU, i ovde borave samo tokom letnjih godišnjih odmora.
„Živim u Malom Trnovcu i došao sam ovde da prodam jedan tovar drva, kako bih kupio neophodne namirnice. Primetio sam da je povećan broj vojske, ali nisam imao nikakvih problema“, kaže nam Samir, dok parkira traktor sa prikolicom natovarenom ogrevnim drvetom.
U kafiću u neposrednoj blizini uz jednu od džamija u Velikom Trnovcu grupa starijih Albanaca je u jutarnjem ritualu ispijanja čaja.
Odbijaju da se fotografišu i govore sa imenima za novine. Više zapitkuju novinara Danasa nego što sami govore o onome što se desilo i što ih je uplašilo.
Duž administrativne linije sa KiM na jugu centralne Srbije u opštinama Bujanovac i Preševo ima 28 vojnički rečeno „posednutih objekata“ gde se nalaze pripadnici Četvrte brigade Kopnene vojske Srbije (KOV).
Poslednjih godina nije zabeležen nijedan incident, a pripadnici vojske nisu imali nikakve probleme sa lokalnim stanovništvom, osim sa licima koja su zaticana u ilegalnoj seči šume u zoni njihove odgovornosti. Ovo područje nadgledaju i pripadnici jedinica žandarmerije koji se raspoređeni na dvadesetak lokacija.
Najveći posao za pripadnike državnih snaga bezbednosti ovde predstavljaja krijumčarenje ljudi iz Sirije, Avganistana i Pakistana. Na terenu su i pripadnici pogranične policije MUP-a Srbije, uz asistenciju policajaca iz Mađarske i Austrije.
U Preševu se nalazi prihvatni centar za smeštaj migranata u kome boravi nekoliko stotina lica.
Albanci u Bujanovcu i Preševu sa kojima je razgovarao novinar Danasa govore da strahuju od „novog talasa militarizacije i dolaska vojske i žandarmerije“ posle onoga što se desilo na severu KiM.
Jedan ekstremizam rađa drugi, i mi smo to na našoj koži iskusili pre 23 godine kada se vodio rat između OVPMB i pripadnika policije i vojske. Ginulo se na jednoj i drugoj strani. Sada se plašimo da ne budemo taoci Vučićeve vlasti i da još jednom stradaju nedužni ljudi“, zajednički je stav Albanaca u ove dve opštine.
Narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi uz ocenu da ono što se desilo u Banjskoj predstavlja „teroristički akt“, navodi da „iskustvo iz ratova devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije pokazuje da će poraženi agresor, ako se ne suoči sa odgovornošću i ne distancira od svoje osvajačke politike, svoje susede gledati sa dozom revanšizma, čekajući priliku za novi rat“.
Kamberi je za Danas potvrdio da „postoji opravdani strah kod Albanaca u Preševskoj dolini jer je uočeno povećano prisustvo pripadnika VS na ovom području“.
„Očekujem da se međunarodna zajednica konačno suprostaviti destabilizirajućim podsticajima čiji je centar u Beogradu, inspirisanim „Srpskim svetom“, poručio je Kamberi.
Saša Arsić, regionalni koordinator Narodnog pokreta Srbija (NPS) iz Bujanovca, u svom autorskom tekstu koji je objavio portal Bujanovačke navodi između ostalog: „U svoj mojoj želji da prihvatim demokratsko pravo svakog naroda na ovoj planeti da slobodno živi i da se slobodno izjašnjava o svojoj sudbini nije mi jasno jedno. Kako to, da su za međunarodnu zajednicu pripadnici OVK bili borci za slobodu, a ne teroristi kada su pucali i ubijali pripadnike srpske policije i vojske, ali i u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ako su Srbi na Kosovu teroristi kako to da Albanci nisu bili?
Uočljivo je da se i na poslednjem primeru sa onim što se desilo u Banjskoj na Severu KiM, kosovske refleksije po sistemu spojenih sudova destabilizuju situaciju i u opštinama na jugu centralne Srbije gde žive etnički Albanci.
Konfliktne situacije izazivaju dodatni transfer svih mehanizama mogućeg nasilja, a područje Bujanovca i Preševa koje se pored administrativne linije sa KiM naslanja i na državnu granicu sa Severnom Makedonijom odavno predstavlja regionalni epicentar za različite oblike destabilizacije i pokretanje spirale nasilja što je već viđeno u novembru 2000. godine.
„Sve se dešavalo ne tako davno da bi iskustva bila zaboravljena, jer političari zaduženi za pronalaženje rešenja, ali i međunarodna zajednica o tome moraju da povedu računa“, slažu se sagovornici Danasa iz ovih opština.
„Bure baruta na jugu Srbije dobilo je „novo punjenje“ opasnim elementima posle događaja na severu KiM. To je ono što plaši obične građane Srbe, Albance i Rome koji ovde žive, strahujući od zakasnelog dolaska „deminera“. Dani neizvesnosti su ovde izvesni pred maglovitim jutrima i tamnim noćima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
