Foto: Fonet/Vlada Srbije/Slobodan MiljevićOd svih preporuka OEBS/ODIHR za poboljšanje izbornog procesa do sada je ostvaren pomak jedino u administrativnim aspektima, dok su preporuke koje se odnose na ključne probleme u izbornom procesu, kao što su pritisci na birače, zloupotreba javnih resursa i funkcija i izveštavanje medija, ostale neispunjene, navodi se u analizi CRTE.
Opozicija čak tvrdi da je ispunjeno nula preporuka i da izbore dočekujemo sa neslobodnim medijima i neravnomerno zastupljenom opozicijom.
Da podsetimo, premijerka Srbije Ana Brnabić ovih dana je, međutim, navela da je u izborni proces implementirano čak 79 odsto preporuka OEBS/ODIHR. Pojasnila je i da je osamnaest od 23 preporuke koje je ODIHR dao sprovedeno u dva izborna ciklusa i da smo po tome prvi u svetu.
Optužila je čak opoziciju da pokušava da odloži prevremene izbore, koje je zahtevala, i u tome traži pomoć međunarodne zajednice i stranih ambasada.
U analizi CRTE, međutim , navodi se da od 15 preporuka, za koje je u ovom trenutku moguće dati ocenu, nijedna nije u potpunosti ispunjena, a od devet prioritetnih, samo jedna je delimično ispunjena, pet je neispunjeno, a za tri nije moguća ocena u ovom trenutku.
Delimično ispunjena prioritetna preporuka odnosi se na uvođenje standardizovane obuke za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora, za koje je nadležna Republička izborna komisija.
Iako je RIK preduzeo neophodne korake, obuke još uvek nisu postale obavezne za članove lokalnih izbornih komisija.
„Pitanje pritiska na birače se u preporukama ODIHR-a nalazi još od 2014. godine, a i dalje ostaje nerešeno jer vlasti nisu uspostavile bilo kakve zakonske i institucionalne mehanizme nadzora kojima bi se sprečilo zastrašivanje i pritisak na birače, posebno kada je reč o zaposlenima u javnim preduzećima i državnim službama. Ni pitanje proaktivnosti nadležnih državnih organa u odnosu na zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa nije rešeno, a neispunjena je i preporuka u vezi s finansiranjem političkih aktivnosti budući da nije razmotreno ograničenje troškova izborne kampanje, a izostala je eksplicitna regulacija kampanje koju sprovode treća lica“, navodi CRTA.
U odnosu na prioritetne preporuke koje se tiču položaja i izveštavanja medija, nije načinjen , takođe, suštinski napredak. Iako je Nacrtom zakona o elektronskim medijma učinjen iskorak u pogledu izuzimanja političkih tela iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a, propušteno je da se obezbedi funkcionalna nezavisnost tog tela.
Pomenutim Nacrtom zakona medijsko izveštavanje o aktivnostima funkcionera tokom izbornih kampanja regulisano je odredbom koja je identična onoj koja se već na izborima 2022. godine pokazala neefikasnom, a koja se odnosi na desetodnevnu zabranu medjskog pokrivanja događaja na kojima se pojavljuju funkcioneri koji su ujedno i kandidati.
Nije urađena ni revizija Jedinstvenog biračkog spiska koju je Misija ODHIR-a preporučila 2020. i 2022. godine, a nastavlja se i praksa države da izabere da odgovori na preporuke koje ne doprinose suštinskom rešavanju problema.
Osim toga, kako CRTA navodi aktivnosti Radne grupe za saradnju sa OEBS/ODIHR, su netransparentne i javnost nije upoznata sa rezultatima rada nakon izbora 2022. godine. Zbog toga konačnu ocenu o ispunjenosti sopstvenih preporuka može dati jedino ODIHR nakon sprovedene misije.
I predstavnici leve i desne opozicije slažu se da ništa od preporuka OEBS/ODIHR nije implementirano u poboljšanje izbornih uslova.
„Dovoljno je da neko samo pogleda televizijski program u Srbiji ili prelista štampu i uveriće se da, kada govori o dobrim izbornim uslovima, premijerka ima tendenciju da nadmaši braću Grim. Mi imamo čitave specijalne emisije u kojoj se naše izjave interpretiraju bez našeg prisustva. Nije tu reč o napadu na političke protivnike, jer se u javnom prostoru ne polemiše o našim stavovima, ovde je po sredi dehumanizacija i satanizacija svakog ko misli drugačije“, ocenjuje za Danas Milica Đurđević Stamenkovski, predsednika stranke Zavetnici.
Zato, kako kaže, kad premijerka kaže da su uvažili sve predloge za bolje uslove i više sloboda, možemo samo da se zapitamo: a šta bi bilo da nisu?!
Tatjana Manojlović, potpredsednica i poslanica Demokratske stranke, čak tvrdi da su se izborni uslovi pogoršali u odnosu na prošli izborni ciklus , jer je vlast još brutalnija u svojim pritiscima na birače, medije i opoziciju.
„Aktivisti SNS ovih dana zvone na vrata svake porodice u Srbiji, bukvalno na svaka vrata, sa biračkim spiskom i tačno po imenu i prezimenu traže i prozivaju osobe koje su upisane u birački spisak na toj adresi. Otkud njima birački spisak i kako oni znaju ko je sve prijavljen da živi u mom ili vašem stanu? To je teško narušavanje integriteta i regularnosti izbornog procesa pre nego što su izbori raspisani“, ističe sagovornica Danasa.
Posebna priča su, kako kaže, spiskovi takozvanih kapilarnih glasova koji uveliko kruže svim državnim institucijama, ustanovama i preduzećima, zatim spiskovi za kupovinu glasova i svemu ostalom o čemu može posvedočiti svaki čovek u Srbiji.
„Šta da radi zaposleni u nekom javnom preduzeću kad mu njegov šef poturi spisak „svojih“ sigurnih glasova i kaže mu da se upiše?! A izbori, ponavljam, još nisu ni raspisani. O stanju u medijima ne vredi ni trošiti reči“, navodi Manojlovićeva.
Miloš Parandilović, lider i poslanik stranke Novo lice Srbije, smatra da je Srbija potpuno privatizovana država, stavljena u službu vlasti SNS i Aleksandra Vučića.
„I sami izbori i kampanja održavaju se pod represijom režima gde se od građana očekuje da na izborni dan samo potvrde Vučićevu neprikosnovenu vladavinu i ništa više. Srpski narod doveden je na ivicu prosjačkog štapa i onda se pred izbore deli nekakva pomoć mladima i penzionerima, krstare džipovi, lokalni šerifi koji vrše ogroman pritisak, zastrašuju građane, posebno po ruralnim područijima, bitno je samo da se glasa za Vučića. Sredstva kako do toga da dođu odavno nisu bitna. Plašim se da međunarodna zajednica sve to vrlo dobro zna, ali da ne mari previše dok god im Vučić ispunjava obaveze koje su njima bitne, posebno u vezi sa Kosovom“, navodi Parandilović.
Komentarišući izjavu premijerke o ispunjenosti većine preporuka OEBS-a, sagovornik Danasa kaže da je to još jedna budalaština koja je premijerki u trenutku pala na pamet.
„Njene izjave odavno ne zaslužuju ozbiljan komentar. Živimo u zemlji u kojoj premijer nema ni procenat podrške građana, i jedini njen kvalitet je potpuni vazalni odnos prema Vučiću, zato se i nalazi na tom mestu“, navodi Parandilović.
I Biljana Đorđević, poslanica Zeleno-levog fronta NDBG, premijerkinu tvrdnju naziva budalaštinom.
„Imam utisak da je premijerka provela par sekundi razmišljajući koju bi cifru mogla da iznese kao postotak navodne implementacije preporuka među kojima je, podsetiću, i jačanje nezavisnosti REM-a. Dakle, njenom logikom, zašto ne reći 107 odsto? Nema veze što je Srbija već godinama klasifikovana kao hibridni režim“, kaže Đorđević, dok Nebojša Zelenović, poslanik i kopredsednik stranke Zajedno, primećuje da premijerka istinu ne može da kaže čak ni slučajno.
„Evo, pozivam kobajagi premijerku da javno kaže ko to iz opozicije pokušava preko stranaca da odloži izbore. Moja poruka je jasna – ne izmotavajte se i raspišite izbore za 17. decembar. Vreme je da zaustavimo raspad Srbije“, poručuje Zelenović.
I predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas reagovao je na izjavu premijerke Srbije i funkcionerke Srpske napredne stranke Ane Brnabić da je sprovedeno 79 odsto preporuka ODIHR misije za izbore. Đilas je ovo ocenio kao neistinu i dodao da je ispunjenost pomenutih preporuka – „nula“.
„Laž, nepovezane misli, potpuno neznanje. To pomislimo svaki put kad pročitamo ili čujemo Anu Brnabić. Kad god mislimo da ne može da izgovori nešto besmislenije od onoga što je već rekla, ona nas demantuje“, ocenio je Đilas u pisanoj izjavi.
On dodaje da je premijerka Srbije „bez imalo sramote“ izjavila da je sprovedeno čak 79 odsto preporuka i nalaza OEBS – ODIHR misije za izbore u Srbiji.
„Osamnaest od 23 preporuke koje je ODIHR dao su, po rečima Ane Brnabić, sprovedene. To bi značilo da su u Srbiji mediji slobodni i vlast i opozicija su ravnopravno zastupljeni. Značilo bi da nema pritisaka na birače, da su napravljeni mehanizmi koji sprečavaju kupovinu glasova, da nema funkcionerske kampanje, da je ograničen iznos sredstava koje neko može da potroši u kampanji, da je REM postao nezavisniji i ojačana mu je uloga, da je izvršena provera biračkih spiskova u prisustvu opozicije i tako dalje… Ništa od ovoga nije tačno“, zaključuje lider SSP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
