Balkan ostaje u senci Bregzita i reforme EU

Naši sagovornici napominju da je neophodno sačekati i videti kome će pripasti sektor proširenja i susedske politike, odnosno da li će Johanes Han zadržati taj resor, te u kojoj meri će se Balkanom baviti novi šef diplomatije EU Žozep Borelj.

Erki Bahovski, bivši zvaničnik Evropske komisije i spoljnopolitički novinar iz Estonije, kaže da je u ovom trenutku teško prognozirati kakva će biti politika novih zvaničnika EU prema ovom regionu, ali da se stiče utisak da treba biti „oprezno optimističan“, naročito kada je reč o proširenju.

– Junker, odlazeći predsednik EK, zapravo je stavio proširenje „na čekanje“ i sada prolazi taj petogodišnji period, pa će Ursula fon der Lajen morati da se time pozabavi. Budući da je ona iz Nemačke, treba se setiti da je Nemačka podržavala proširenje na istok, jer je želela stabilnost na istočnoj granici. Zapadni Balkan se ne graniči direktno sa Nemačkom, ali verujem da je Nemačka zainteresovana i za proširenje na jug, kako bi bila osigurana južna granica EU. S druge strane, proces proširenja gubi jednog od svojih najvećih zagovornika, Veliku Britaniju. Novo rukovodstvo EK će, nedvosmisleno, morati da se suoči sa Bregzitom, i tu će vodeću reč imati lideri Francuske i Nemačke. Istovremeno, EU treba da postane snažnija, što znači unutrašnju konsolidaciju i jačanje saradnje. Stoga, ostaje pitanje koliko pažnje Unija može da pokloni proširenju, ističe naš sagovornik.

Bahovski naglašava da je drugo pitanje ko će se najviše baviti Zapadnim Balkanom. On smatra da postoji mogućnost da će takav zadatak pripasti Borelju, dosadašnjem šefu španske diplomatije. „Kao što znamo, Španija odbija da prizna nezavisnost Kosova i moguće je da će se takav stav odraziti i na spoljnu politiku EU. Ipak, Zapadni Balkan je, pre svega, nadležnost komesara za proširenje, i ako on dobije jasan mandat, situacija će biti bolja. Ipak, još uvek ne znamo ko će to biti. Dakle, najpre je potrebno da se neke stvari razjasne, pa da uočimo obrise politike EK. I, na kraju, mnogo toga će zavisiti od samog Zapadnog Balkana“, zaključuje sagovornik Danasa.

Franc-Lotar Altman, nemački politikolog i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, kaže za naš list da nova predsednica EK nema mnogo ličnog iskustva u vezi sa Balkanom i da je potrebno da je o ovom regionu detaljno informišu ljudi poput dosadašnjeg komesara za susedsku politiku i proširenje Johanesa Hana, koji će, možda, zadržati taj resor.

– Do sada je EK bila pozitivnija kada je reč o politici prema Zapadnom Balkanu od pojedinih država članica, ali moguće je da će Ursula fon der Lajen voditi jasniju i transparentniju politiku od Junkera, ozbiljnije uzimajući u obzir primedbe zemalja EU. To ne znači da će ona biti „negativnija“, već da je potrebno razmotriti zamerke mnogih u Uniji, koji žele da se EU jasnije odredi prema pojavama poput „stabilokratije“ – stava da je stabilnost važnija od reformi i demokratske vladavine. Ukoliko predsednica EK uspe da se predstavi na navedeni način, to bi moglo da dovede do pozitivnih pomaka u državama Zapadnog Balkana, uključujući jačanje civilnog društva, i nadajmo se, voljnosti političara da se uhvate ukoštac sa problemima navedenim u izveštajima EK, poput korupcije, uspostavljanja vladavine prava, slobode medija, dobrosusedskih odnosa, konstatuje Altman.

„Mini-turneja“

Nova predsednica EK nalazi se na mini-turneji. Ona je prošle sedmice posetila Pariz i Varšavu, a sutra će boraviti u Zagrebu. Kako je najavljeno, Ursula fon der Lajen će sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem razgovarati o prioritetima hrvatskog predsedavanja EU.