foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Aktivistu Brajana Brkovića iz Novog Sada u poslednjih mesec predsednik Aleksandar Vučić pomenuo je više puta opisujući ga kao „ekstremistu“ i „mrzitelja Srba“.
Brković za „Danas“ kaže da nakon poslednjih plotuna koji su ispaljeni u njega, ali i njegovu porodicu koja je takođe pominjana, više ne mora da brine samo o batinašima ili policiji koji ga napadaju kad dobiju naredbu, nego je sada dovoljno da neko ko veruje Vučiću pomisli da je video „stranog agenta“ i „srbomrzca“, te poželi da se obračuna sa njim.
Možete li da pobrojite koliko vas je puta predsednik javno targetirao u poslednjih mesec dana?
U prethodnih mesec dana to je uradio četiri puta, jednom čak i na mitingu u Pančevu. Inače ja sam u tom gradu završio osnovnu i srednju školu, pa me to dodatno motiviše da istrajem u svom aktivizmu. To je već sada klasičan asortiman diskreditacija koji dobijam zbog svog delovanja, a uslovno rečeno i svog nasleđa. Da sam „srbomrzac“, da „cepam srpske zastave“ i tako dalje, što je sve naravno laž. Takvo ponašanje ne dolikuje bilo kojoj osobi na planeti, a kamoli predsedniku jedne države.
Kako se osećate kada predsednik na televiziji kaže da ste čovek „čudnog imena“ ili „antisrpske orijentacije“?
Mislim da to čudnog imena zapravo i namerno radi da ne bi izgovorio moje ime i na taj način mi dao legitimitet, ali na kraju je i „Brajan“ prevalio preko usta. Svaki put se zaprepastim kada tako nešto izgovori. Najveći mi je problem kako se osećaju moji prijatelji i porodica, kojima zaista nije prijatno. Sa jedne strane osećam tu vrstu pritiska šta oni prolaze jer je predsednik takav kakav jeste, najblaže rečeno, nekulturan. Najviše mi se majka zabrine, stalno stižu neke pošiljke na adresu, pozivi za sudove i saslušanja, pa pomisli žena „šta je opet ovo“. Ali i oni su se devedesetih borili protiv određene vrste zla. Mlađe generacije samo nastavljaju.
Poslednjih godina na meti ste režima i njegovih medija, može se pretpostaviti da ste na ovakav pritisak navikli, međutim, on je poslednjih mesec dana jači nego ikad, plašite li se za svoju bezbednost?
Ne plašim se, ali se osećam ugroženo, naročito posle izjava predsednika. Ta kulminacija mog targetiranja korespondira sa početkom protesta „Srbija protiv nasilja“. Diskredituje nas jer Novi Sad, ne želim da nikog uvredim, jeste bio bastion aktivizma u poslednjih nekoliko godina. Žele i da pošalju poruku kako će proći aktivni građani koji se drznu da se organizuju kao mi. Sve se vrti oko toga da on može iz svojih šaržera, preko svih tih medija koje ima, konstantno da drži otvorenu vatru laži, diskreditacija i neistina. Svaki vid odbrane i tužbe za klevetu koje se završavaju novčanim kaznama, posle su kap u moru. Kada se podeli na taj broj ljudi koji su pročitali lažne informacije niti jedna kompenzacija tu ne može da pomogne, niti da se vreme vrati unazad. Meni je fascinantno kako on ne razmišlja koje mogu biti posledice onoga što izgovara, ne samo u mom slučaju. Ponaša se kao da one ne postoje. Eto, to nije njegova odgovornost, nego oni su to zaslužili. To je opasno i može vrlo lako da eskalira.
Koji su razlozi da ste vi Novosađani sada pod pojačanom kampanjom blaćenja i „bacanja pod točkove“?
Intenzitet aktivizma koji smo mi radili i koji je, što se uvek mora naglašavati, nenasilan, pokazao je kako se oni vrlo lako mogu demaskirati. Mi smo to sa svojim akcijama učinili sa vlašću SNS u Novom Sadu i njemu to nikako ne odgovara. Diskreditacija ima za cilj i da nas prikaže kao neke radikalne i ekstremne ljude, da bi neke naše moguće partnere odvratio od zamisli da sa nama sarađuju. Istina je da mi nikada nikom nismo naudili, dapače, mi smo ti koji su bili prebijani i mlaćeni.
Zamislimo, moramo, jer se još nije desilo da predsednik deli studio sa svojim političkim oponentima, kada biste imali priliku da sedite preko puta Vučića dok govori sve ove stvari o vama, šta bi mu replicirali?
Rekao bih mu da voleo bi da živi što je duže moguće da ga sačeka pravda za sve što je uradio i svakog dana bi mu slao pisma u zatvor sa pitanjem da li je dobro.
Ipak, u zatvoru bi mogli da završite vi, imate nekoliko krivičnih prijava i na desetine prekršajnih?
Svaka ta prijava je negde apsurdna na svoj način. Jedna od meni najboljih, koja pokazuje o kakvim se duplim standardima policije i tužilaštva radi, je prekršajna prijava za paljenje baklje na protestu u julu prošle godine u Novom Sadu. Smisao besmisla je da sam dobio prijavu tako što su locirali moj lik u masi od 2.500 ljudi i videli da držim, ne čak ni baklju nego dimnu zavesu. Dva sata pre tog događaja, na praznoj raskrsnici ispred parkinga kod policijske stanice, trojica momaka su lepila plakate na kojima je pisalo da sam „ustaša“, „srbomrzac“ i „nasilnik“ kog treba proterati. Moji saborci su prijavili te ljude, ali ih niko nikad nije pronašao. Dakle, trojicu koji su bili sami i lepili plakate ispred policijske stanice, policija nije u stanju da pronađe, ali zato mene lociraju u masi od 2.500 ljudi. Kada čitate prijavu koji sam dobio prilikom usvajanja GUP-a ispao sam Rambo, terete me za napad na službeno lice u grupi i ako optužnicu usvoje, mogu da dobijem do osam godina zatvora. Jedine institucije u Novom Sadu koje su otvorene za svoje građane su sud i policija, samo sipaju prijave.
Jednom prilikom rekli ste da ste dobili otkaz u kafiću jer se gazda bojao da će mu zbog vas inspekcija dolaziti češće. Znamo i da ste poslednjih godinu dana veliki deo vremena provodili u kampu na Šodrošu. Kako uopšte dolazite do poslova i čime se bavite?
U suštini, susretao sam se sa takvim stvarima i bio mi je problem da se zaposlim, zbog svog lika, dela i načina na koji se bavim aktivizmom. Trenutno montiram i bavim se dizajnom. Zaradim prosečnu platu, što zapravo znači da živim siromašno, jer je plata manja od minimalne potrošačke korpe.
Nakon ispisivanja afera ove vlasti preko trobojki na Limanu koje su tu nafarbane po nalogu SNS-a zbog valjda njihovog gneva jer su izgubili izbore za mesne zajednice, nekako se završila i tvoja karijera u SSP-u. Zbog čega si otišao iz ove stranke?
Nastao je nesporazum i neslaganje u konceptu politike i gledanja na to šta se dogodilo sa tim ispisivanjem. Smatram da je istina najveći patriotizam. Ne treba se brinuti da li ćete završiti u tabloidima i kakav će rejting biti. Ušao sam u politiku da nosim jedan dres, omiljeni sportisti su mi uvek bili oni koji su proveli svo vreme u jednom klubu. U SSP postoji iskrenih boraca i divnih ljudi. Mislio sam da kao mlad čovek mogu da si priuštim da me vodi srce i kada sam izašao iz ove partije smatrao sam da više nema potrebe da ulazim u druge političke organizacije. Odnosno, da želim da delujem samo kroz lokalnu organizaciju koju budem pravio sa svojim prijateljima. Takve organizacije su ključ za decentralizaciju političke moći.
I tako su poznati novosadski aktivisti sada okupljeni oko pokreta „Bravo“. Šta su vam zacrtani ciljevi?
„Bravo“ nastaje prethodnih godinu i po dana još od protesta protiv Rio Tinta u Novom Sadu. Tu su okupljeni aktivisti iz više od deset inicijativa. Mnogo toga smo već zajedno prošli. Najviše smo se homogenizovali kada smo prikupljali primedbe za GUP. Nakon toga je krenuo kamp na Šodrošu. Ima tu pojedinaca iz nevladinih organizacija, novosadskih zelenih inicijativa iz raznih delova grada i ljudi iz slobodnih mesnih zajednica. Uradili smo sve što smo mogli po zakonu, ali odgovor je bio institucionalno nasilje i jedino što nam je ostalo je da uđemo u političku arenu i sada se i tu borimo. Prva stvar koju ćemo da uradimo kada dođemo na vlast je da ukinemo GUP.
Poslednji protesti uzdrmali su režim SNS-a najviše do sada. Odgovor je bio prilično neuspeli pokušaj kontramitinga. Šetnje i blokade se i dalje organizuju, ali svima je jasno da predsednik neće popustiti. Do koje mere je Vučić spreman da ide u toj konfrotaciji sa sopstvenim građanima?
On je već pokazao da je spreman da ide jako daleko. Ipak, protesti su dali novi život i nadu građanima, ali i novu šansu opoziciji, što smatram da je važno. Ne možemo mi pobediti Vučića i skinuti ga ako opozicija nije jaka i organizovana. Moraju se naći kreativne i nove metode, nenasilne, na koje bi on morao da odreaguje. Njegove reakcije su za sada ignorisanje i skretanje fokusa. Sviđa mi se kod organizatora protesta što nikog ne zanima šta Vučić priča, nego traže da se ispune zahtevi. Poenta je da se ljudi pomire sa tim koliko su spremni daleko da idu. Ako treba da se šeta koliko god, ako treba da se mrzne, mrznućemo. Kriminal i zlo ne može da ode sa dva sata šetnje u nedelji. Mi moramo delovati na različite načine, da utičemo na to da on nema izbora, nego da sluša šta mu građani govore, ne samo on, nego čitav sistem, pre svega i premijerka.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
