Brisel zaboravio srpske policajce u KPS

EU je juče pozvala kosovske vlasti da „odmah obustave sva dalja rušenja, prinudna uklanjanja objekata i preuzimanje imovine na području Gazivoda dok se ne razreše pitanja poštovanja pravne procedure, pravne svojine, ljudskih prava delotvornim pravnim sredstvima“. U Briselu žale što je „rušenje kuća u utorak sprovedeno, iako su njihovi vlasnici pokrenuli sudske postupke u roku predviđenom u obaveštenjima Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac““.

„EU je zabrinuta zbog nedostatka poštovanja pravne procedure u ovom, kao i u nekoliko drugih nedavnih slučajeva na severu Kosova od februara ove godine. Zbog toga poziva na trenutnu obustavu svih daljih rušenja, prinudnih uklanjanja objekata ili preuzimanja imovine“ dok se problemi ne reše pravnom procedurom.

„Nepovratne mere izvršenja u kontekstu postupaka koji su u toku i spornih imovinskih zahteva izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu vladavine prava“, ukazuju u administraciji u Briselu.

U EU ističu i da uloga KPS „u ovakvim operacijama mora da ostane strogo u okviru njenog zakonskog mandata, zasnovana na jasnim zahtevima ili odlukama nadležnih organa i propisno dokumentovana“.

Iako bespravno rušenja kuća u vlasništvu Srba na severu KiM traje nekoliko godina unazad, EU je juče reagovala tek pošto su bageri, pod zaštitom KPS sa dugim cevima i blindiranim vozilima, uništili 11 srpskih vikendica, čiji vlasnici imaju ugovore sa „Srbija šumama“, zaključene na 99 godina, i koji su u propisanom roku pokrenuli sudske postupke radi zaštite svojih prava.

Direktor firme „Ibar-Lepenac“ Faruk Mujka saopštio je da je akcija sprovedena pošto vlasnici nisu postupili po nalozima da do 17. jula isprazne objekte, navodeći da su oni bespravno podignuti na zemljištu ovog javnog preduzeća, a da akciju rušenja sprovodi Inspektorat Ministarstva životne sredine. Kompanija je juče dostavila vlasnicima kuća u selu Rezala zahtev za dokaz o vlasništvu nad nepokretnostima i zemljištem u roku od sedam dana.

Pre oglašavanja povodom rušenja na obalama jezera Gazivode, EU je prvi put javno dovela u pitanje zakonitost odluka kosovskih institucija i zbog zaustavljanja procesa povratka srpskih sudija i tužilaca u pravosuđe. Samo nekoliko sati pošto je v.d. predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju potpisala odluku Kosovskog tužilačkog saveta (KTS) kojom je odbijen zahtev pet tužilaca i 15 članova pomoćnog osoblja srpske zajednice iz Osnovnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici za povlačenje ostavki koje su podneli krajem 2022, juče se oglasila EU ocenom da je to „nespojivo sa zakonom, pravilnim postupkom i ukupnim zahtevima vladavine prava na Kosovu“.

Na stav Hadžiju da „kosovska država funkcioniše na principima ustavnog poretka i vladavine prava“ i da „niko ne može da drži institucije kao taoce niti da stvara pravnu nesigurnost kroz nedovršene procese“, Brisel je odgovorio pozivom svim nadležnim institucijama da se „uzdrže od poteza koji bi sprečili reintegraciju srpskih sudija, tužilaca i pravosudnog osoblja“.

„Prema Ustavu, Kosovo je multietničko društvo zasnovano na vladavini prava, a njegov pravosudni sistem mora odražavati etničku raznolikost Kosova“, navodi se u saopštenju portparola Evropske službe za spoljne poslove uz napomenu da je „EU dosledno pozivala Kosovo da omogući reintegraciju pravosudnog osoblja iz redova kosovskih Srba, u skladu sa kosovskim zakonodavstvom i sporazumima postignutim u dijalogu“.

Brisel podržava odluku srpskih sudija, tužilaca i pratećeg osoblja od 15. jula da povuku ostavke koje su podneli još u novembru 2022. Srpski mediji na KiM koji tvrde da je reč o procesu na kome je EU sa drugim zapadnim saradnicima radila zajedno sa Beogradom i Prištinom. Kako prenosi portal kosesev.info, „najpre je 17. jula potvrđeno da je više od 20 pripadnika srpske zajednice zaposlenih u Osnovnom sudu i Osnovnom tužilaštvu u Severnoj Mitrovici zatražilo povlačenje ostavki podnetih 2022, a istog dana izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Dušan Radaković izjavio je da očekuje da bi reintegracija mogla da počne već 1. septembra“. Istovremeno mediji u Prištini objavili su da međunarodna zajednica, pre svega EU, insistira da se Srbima koji su 2022. napustili institucije omogući povratak.

Iako je hitro reagovala u slučaju rušenja na Gazivodama i zbog zabrane povratka Srba u kosovsko pravosuđe, EU još ćuti o prvoj zabrani iz Prištine – nema povraka u KPS Srbima koji su 2022. skinuli uniforme.

Uz blagoslov režima u Beogradu, odluku o kolektivnom izlasku Srba iz kosovskih institucija na severu KiM 2022. donela je Srpska lista. Zvanično razlog je bila odluka Vlade Kosova o preregistraciji vozila sa srpskim registarskim tablicama, koja je na kraju, takođe uz aminovanje zvaničnog Beograda, sprovedena. Posle izlaska policije usledile su ostavke sudija, tužilaca i administrativnog osoblja, čime je pravosudni sistem na severu praktično ostao bez gotovo svih pripadnika srpske zajednice. Integracija srpskih sudija i tužilaca izvršena je 2017. na osnovu Briselskog sporazuma.

SNV: Promena etničke slike na severu KiM

„Rušenje skoro dvadeset vikendica na jezeru Gazivode u vlasništvu Srba ima za cilj promenu etničke slike na ovom iskonskom srpskom prostoru. Već sada se čuje da će hidrosistem Ibar-Lepenac placeve srpskih srušenih kuća dodeliti Albancima uz povoljan kredit za izgradnju. Vikendice se ruše bez sudskog naloga i mimo odluke građevinske inspekcije Zubin Potok. Policija je i sudski organ i građevinska inspekcija i sila bezbednosti koja gazi ljudska prava Srba na ovom prostoru. Uz krivotvorene podatke vlada samoproglašene republike Kosovo pod upravom Aljbina Kurtija, i opet bez odluke suda, uzurpirala je fabriku Nada Tomić u vlasništvu Miloja Aksentijevića i na tom objektu navodno izgradila spasilački centar za sopstvene potrebe. Srušila je i porodičnu kuću 85-godišnjem Jovanu Prodanoviću izgrađenu pre 60 godina, otela je i osnovnu školu u vlasništvu opštine Zubin Potok sve sa ciljem da bi se promenila etnička struktura stanovništva“, saopštilo je juče Srpsko nacionalno veće KiM, koji ističe da je „rušenje srpskih vikendica odrađeno u prisustvu britanskog Kfora i Euleks policije, a uz blagoslov zemalja Kvinte“. U saopštenju se podeća da je „kredit za izgradnju kao i sve obaveze prema Londonskom i Pariskom klubu isplatila Srbija, koja je i vlasnik hidrosistema Ibar-Lepenac i jezera Gazivode“.

Spor oko murala se nastavlja

Na negativan odgovor kosovskog Ministarstva administracije lokalne samouprave na zahtev Opštine Severna Mitrovica za ponovno oslikavanje murala sa likom pokojnog patrijarha Pavla, uprava ove većinski srpske opštine na severu KiM juče je odgovorila da „centralne vlasti nemaju zakonsko ovlašćenje da ospore njenu odluku“. Opštinska vlast, koju drži Srpska lista, pozvala se na Ustav Kosova, Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda Kosova i Venecijanske komisije, ističući da centralne vlasti nemaju zakonsko ovlašćenje da ospore njenu odluku. Spor je počeo 24. juna, kada je KPS privela četvoricu mladića koji su u Sutjeskoj ulici pripremali zid za oslikavanje novog murala na mestu gde se do avgusta 2025. nalazio mural sa likovima patrijarha Pavla i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Iz KPS je saopšteno da za radove ne postoji odobrenje Ministarstva administracije lokalne samouprave, a protiv umetnika Stefana Stojanovića podneta je krivična prijava za vandalizam, iako je Opština Severna Mitrovica izdala administrativnu saglasnost.