Brnabić najavila da piše ekspoze: Javnost će biti obaveštena nakon glasanja u SNS-u

Dodala je da SNS treba da izglasa njen predlog i da će potom sve predstaviti javnosti u Skupštini Srbije.

Nakon što je sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom prisustvovala početku radova na sanaciji klizišta na arheološkom nalazišu Vinča Belo brdo, Ana Brnabić je upitana o konkretnim rešenjima, rekla da će prvo predlog predstaviti poslanicima u Skupštini, a ne pojedinačnim medijima.

Brnabić nije želela da komentariše izveštaj Evropske komisije, navodeći da će o tome danas govoriti predsednik Srbije, a ona u narednim danima.

Govoreći o sankcijama Rusiji, Brnabić je rekla da smatra da Srbija jeste u specifičnoj poziciji, da narod nije za to jer je trpeo sankcije.

„Srbija nije neutralna, mi smo se jasno odredili prema agresiji i rekli da je to eklatantan primer kršenja međunarodnog prava“, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da se Srbija pridružila svim rezolucijama koje osuđuju napad Rusije na Ukrajinu i rekla da neće priznati rezultate referenduma u četiri oblasti u Ukrajini, jedino što nije uvela sankcije, navodeći da su Srbiju njeni sadašnji zapadni partneri bombardovali, izvršili agresiju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, a potom priznali nezavisnost Kosova i time ugrozili teritorijalni integritet Srbije.

„Mislim da minimum razumevanja za Republiku Srbiju mora da postoji i moram da kažem da za sada imaju razumevanje, uz sve pritiske nemamo konsekvence“, rekla je Brnabić.

Na pitanje o tome da li će Srbija snositi posledice zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Hil je rekao da ne zna za takav plan i da je pozicija SAD jasna da svi treba da osude akcije Rusije i podrže sankcije.

Upitana o tome što se u poslednje vreme govori o „brzom rešavanju pitanja Kosova“, Brnabić je rekla da je to deo pritisaka, a da je Srbija uvek spremna da razgovara na „hrabar i odgovoran način“.

„Za taj dogovor je potrebno dvoje i dve strane koje su spremne da govore o kompromisu. Mi to nemamo u ovom trenutku. Ja bih volela da se to rešenje nađe bolje pre nego kasnije“, rekla je Brnabić.

„U tom smislu će se povećavati pritisci, jer određeni međunarodni faktori žele da vide rešavanje tog otvorenog pitanja i da više ne bude na agendi“, rekla je ona novinarima u Vladi Srbije.

Po njenim rečima, zvanični Beograd nikada nije bežao od nalaženja kompromisnog rešenja koje bi bilo dugoročno i obezbedilo trajnu mir i stabilnost.

Podsetila je da je Zajednica srpskih opština predviđena Briselskim sporazumom, ali da još uvek nije formirana i dodala da je „Beograd ispunio sve, a Priština ništa iz Briselskog sporazuma“.

U aprilu će biti 10 godina od Briselskog sporazuma, a Zajednica srpskih opština nije formirana, podsetila je Brnabić i upitala kako kad se to ne sprovodi Srbija može da ide ka finalnom dogovoru.

Na pitanje o jučerašnjem razgovoru predsednika Srbije Aleksandr Vučića i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena koji je ukazao na neophodnost brzog rešenja i šta za SAD znači brzo, Hil je rekao da to ne zna u ovom trenutku.

„Svi želimo da vidimo vreme kada ćemo se baviti širim i važnim pitanjima u saradnji“, rekao je Hil i dodao i da SAD podržavaju evropsku inicijativu.