Čime se političari bave kada se odmaraju od politike?

I nemoj slučajno da ste naseli na pitanja novinara o vašem hobiju, jer oni samo znaju da me kritikuju, kao da je lider naprednjaka i mandatar za sastav nove vlade Aleksandar Vučić poručio svojim partijskim kolegama i članovima tehničke vlade. Zato verovatno, nijedan ministar u tehničkoj vladi nema svoj hobi ili je odlučio da prećuti odgovor na naša pitanja.

Ovu praksu izgleda sledi i većina funkcionera socijalista, ali jedan od njih se ipak “odao” i podelio sa nama svoju strast za lovom. Opozicionari na ovaj ili onaj način ipak nađu način da se odmaknu od politike. Neki vole baštu, a neki pecanja, dok je većina ipak naklonjena sportu.

Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS, za naš list navodi da ima dva hobija baštovanstvo i kuvanje.

– Svekar i svekrva imaju bašticu blizu manastira Velika Remeta na Fruškoj gori. Kad god imam vremena odem tamo i užvam u bašti. Iskreno rečeno ove godine bašta je propala jer su se baštenski radovi poklopili sa izbornom kampanjom pa nisma imala puno vremena da idem na Frušku goru – kaže Rašković Ivić. Kako opisuje, u bašti izgleda kao prava zemljoradnica, u klompama, pantalonama, košulji i sa rukavicama.

Naša sagovornica voli i da kuva i to joj je, kako kaže, i hobi i obaveza. Voli da priprema kolače i oprobava se u komplikovanim i zahtevnim jelima.

– Gojim i sebe i prijatelje – kaže ona kroz smeh.

Zamenica predsendka DS Gordana Čomić voli da peca.

– Od kad znam za sebe idem na pecanje, jer je jutro na reci leti uz bucove i babuške ili stajaćoj vodi zimi na štučijem štapu uz tišinu, duvan i bliske ljude ili samoću, najbolje vreme za mene – objašnjava Čomić.

Ištvan Pastor, lider SVM, voli konje.

– Blizu 20 godina ih imam. Počeo sam sa jednim, a sad ih ima šest. To su američki kasači, koji se uprežu u mala kola. Dok se nisam ovim tempom bavio politikom trenirao sam ih i bavio sam se trkama. Od kad se na ovaj način bavim politikom, nema više toliko vremena jer je za trening konja potrebno bar sat ili sat i po vremena po konju. Trenutno nema ni jednog konja na trkačkoj stazi, ali nadam se da ću ga imati jer imam jedno ždrebe koje treba da uđe u trkački pogon. Tokom ovih 20 godina imao sam četiri ždrebaca. Pre više od 50 godina sam naučio da jašem i ranije sam stalno jahao – kaže Pastor.

Ako ne u vladi, a ono u lovu našli su se socijalista i naprednjak. Naime, Dušan Bajatović, visoki funkcioner SPS i Dragan Šormaz, poslanik naprednjaka, su lovci.

Bajatović kaže da knjige skoro da i ne čita. Uglavnom čita ugovore, stručne članke i globalne geopolitičke analize.

– U pozorište ne idem, ponekad noću gledam filmove, sve što mislim ili sam čuo da vredi pogledati. Od hobija mi je ostao lov, kao velika strast. Ali nemam mnogo vremena i idem kad god mogu. To je i najčešći oblik druženja sa prijateljima. Sport je na žalost nestao iz mog zivota – navodi Bajatović za Danas. U poslednjem lovu, ulovio je divljeg vepra.

Šormaz, osim što je lovac, pasionirani je poklonik hard roka i hevi metala.

– Kada sam 2000. postao poslanik izgubilo se društvo za basket i ostale sportske aktivnosti. Pre nešto manje od deset godina drugari su me ubedili da pođem sa njima u lov. Meni se to dopalo i evo na kraj su me izabrali za predsednika lovaca. Najviše volim lov na ptice. Prvi put ove godine idem u lov na šumsku šljuku, a lovim sve od tetreba na KiM, preko fazana, jarebica i ostalih ptica po našim šumama kada je sezona. Osim ptica, lovim i štetočine, lisice i šakale, ali se ulovi i po neki zec – kaže Šormaz.

Interesovanje za muziku se, kako kaže, javilo od trećeg razreda osnovne škole. Do sada imama oko 8.000 albuma, i na pločama i na CD-ovima, od Elvisa Prislija do muzike koja se sada sluša. Ipak najviše voli hard rok i hevi metal.

– Za razliku od većine koji su uvek voleli evropske bendove, ja volim američki zvuk i više sam voleo Kiss, Van Helen, Journey, Styx. Na koncerte idem kad kod imam vremena i kad se ukaže prilika – navodi Šormaz.

Našim političarima ni fudbal nije stran. Neki ga redovno igraju, a neki skupljaju sličice i vode decu na utakmice.

Vladimir Đukanović, funkcioner SNS, kaže da mu je hobi neograničeno praćenje sportskih zbivanja, pogotovo utakmica Crvene zvezde i obilazak manastira po Srbiji.

– Nikada ne propuštam odlazak sa porodicom nedeljom na liturgiju. Ponekad i na klavijaturi za svoju dušu odsviram – kaže on i dodaje da starijeg sina vodi na sever Zvedinog stadiona, a uskoro će i mlađeg.

Goran Ješić, potpredsednik DS, navodi da voli da igra i gleda fudbal.

– Igram dva puta nedeljno a gledam svaki dan. I sakupljam sličice Panini pred svako Evropsko ili Svetsko prvenstvo u fudbalu. Imama album iz 1974. Otac ih je sakupljao za mene dok sam se baškari u plodovoj vodi. Jedni album koji mi fali je Italija 1980. – kaže Ješić.

Tu su i lokalni lideri koji ne odolevaju fudbalu. Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i funkcioner Zajedno za Srbiju, za naš list kaže da je ranije aktivno i ozbiljno igrao fudbal, ali da se time u tolikoj meri ne bavi od kad je postao gradonačelnik Šapca i da mu žao zbog toga. Sada vozi bicikl kad kod je moguće jer su mu važni zdravlje i odlazak u prirodu. Njegov kolega, Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice, takođe igra fudbal tri do četri puta nedeljno.

Aleksandar Senić, funkcioner SDS, bavi se ronjenjem.

– Ronjenjem sam počeo da se bavim od 2002. Posle pet godina, stekao sam zvanje “divemaster” i tada postao član svetske profesionalne asocijacije instruktora ronjenja PADI. Imam ukupno 17 ronilačkih licenci, od kojih bih istakao licencu za noćno ronjenje, ronjenje u brodskim olupinama, kao i za ronjenje uz korišćenje vazduha obogaćenog kiseonikom -NITROX. Takođe, imam i licencu ronioca-spasioca, kao i licencu za tzv. podvodni skuter. Što se lokacija tiče, pre nego što sam ušao u politiku, ronio sam na mnogim lokalitetima širom sveta, od Kariba do Južne Australije. Sada, zbog velikih porodičnih i profesionalnih obaveza, ne ronim toliko često i ne odlazim van Mediterana – kaže Senić.

Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, je sudija u banatskim šorama. U najkarćem, šore su igra koju igraju dve ekipe sa po 10 igrača. Rekviziti potrebni za igru su palica i loptica. Palica može biti bejzbol ili ručno rađena, maksimalne dužine 104 centimetara, maksimalnog prečnika sedam centimetara i pravilnog kružnog profila celom svojom dužinom. Loptica je krpena, ručno rađena, crvene boje. Vreme predviđeno za igru je 60 minuta. Igra se sastoji u tome da devet igrača ekipe A stoji raspoređeno u polju (keči) i hvata (keča) loptu koju igraci ekipe B redom udaraju (šoraju), a deseti igrač ekipe A je podbacuje igračima ekipe B. Svaki igrač koji udara ima pravo na tri udarca, gde se svaki pun zamah palicom računa kao udarac, bez obzira da li je igrač pogodio loptu ili ne. Poen se ostvaruje tako što svaki igrač ekipe koja udara, nakon odigranog bar jednog od tri udarca, treba da pretrči rastojanje od BAZE 1 do BAZE 2 i nazad. Jedan igrač – 1 poen.

– To je stara banatska igra koja se igra i u delu Rumunije. U Tomaševcu su naše dede i pradede igrali tu igru oduvek. Nekoliko nas je 2000. odlučilo da napravimo prvenstvo u Banatskim šorama, a pošto mi volimo da budemo svetski u svemu, a igra se igra samo kod nas, onda smo to nazvali svetskim prvenstvom – objašnjava Kostreš za naš list. Kako kaže, ove godine će svetsko prvenstvo biti 24. juna. Pre više godina se povredio, pa je počeo da sudi.

Naprednjak i demokrata, tenis i muzika

Dragan Šutanovac, funkcioner DS, se oprobao i kao DJ. On kaže da voli da sluša muziku i da ima lepu kolekciju orijentalne muzike.

– Nekada sam povremeno puštao muziku u jednom lokalu. Takođe, sin mi igra košarku tako da ne propuštam njegove utakmice – kaže Šutanovac.

Goran Knežević, funkcioner SNS i bivši, možda i budući ministar, kaže da je njegov hobi i najveća ljubav sport.

– Skladno godinama to je bila košarka, pa posle mali fudbal, pa odbojka i sada je to tenis. Suparnici i učesnici su moji generacijski drugari i kolege – navodi on.