Mali rekorder po broju mera upozorenja među ministrima

Ministar finansija Siniša Mali dobio je tri mere upozorenja zbog kašnjenja sa slanjem izveštaja, ali i zbog toga što nije prijavio svu imovinu niti je preneo upravljačka prava u tadašnjoj firmi. Mali nije odgovorio na pitanja Centra za istraživačko novinarstvo Srbije do dana objavljivanja ovog teksta.

Baza pokazuje da je Agencija najviše sklona izricanju najblaže mere upozorenja – ukupno 1.839 mera upozorenja su dobili funkcioneri u osmogodišnjem periodu, neki od njih i više puta, na različitim funkcijama, poput ministra finansija Siniše Malog. Najčešći razlog mere upozorenja je kašnjenje sa izveštajima o imovini i prihodima, ali i neprijavljivanje imovine, neprenošenjе upravljačkih prava, sukob interesa i drugo.

„Na individualnom nivou, mera upozorenja može imati nekog efekta ukoliko isti funkcioner ne ponovi taj ili drugi vid kršenja zakona u kasnijem svom radu. Međutim, problem sa izricanjem takvih mera jeste to što one ostaju nepoznate drugim funkcionerima, ne objavljuju se, i samim tim gubi se mogućnost da se i na njih utiče da manje krše zakon”, kaže Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Kašnjenje u slanju izveštaja o imovini, kršenje zabrane vršenja druge funkcije ili neprenošenje upravljačkih prava u firmi, najčešći su osnov prekršajnih prijava koje je Agencija odlučila da podnese u 746 slučajeva.

Za utvrđeni prekršaj funkcioner može biti kažnjen novčanom kaznom od 50 do 150 hiljada dinara, ali podaci pokazuju da se značajan broj postupaka završi novčanim kaznama po zakonskom minimumu, opomenom ili zastarom, između ostalog jer sud nije mogao da pronađe funkcionere i uruči im pozive za ročište.

Zbog nepotpunih podataka koje su novinari CINS-a dobili od Agencije, kao i specifičnog načina pretraživanja podataka u Prekršajnom sudu u Beogradu, ishodi dela prekršajnih postupaka koji se nalaze u bazi CINS-a nisu do kraja poznati.

Stan u Beogradu, šest automobila, oko 1.700 kvadratnih metara nekretnina na teritoriji opštine Brus i nekoliko parcela duplo veće površine, godinama su u vlasništvu naprednjaka Milutina Jeličića, predsednika opštine Brus, i njegove supruge, piše Centar za istraživačko novinarstvo Srbije.

Jeličić je vlasnik i preduzeća Panikop iz Beograda u kome je tek početkom novembra 2018. preneo upravljačka prava, iako je to morao da uradi još 2010. godine – kada je stupio na snagu Zakon o Agenciji.

Agencija za borbu protiv korupcije je protiv njega podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu u maju 2018, jer nije prijavio sve podatke o imovini, iako je po Zakonu o Agenciji bio u obavezi.

Prvi čovek opštine Brus u žižu javnosti je dospeo zbog slučaja „kafana na Pančićevom vrhu“. Prema pisanju BIRN-a, krajem jula Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podnelo je krivičnu prijavu protiv Jeličića zbog sumnje da je u dogovoru sa Snežanom Mitković, investitorkom nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika, posredovao i trgovao svojim uticajem dajući nalog službenom licu da falsifikuje službene isprave.

Jeličić, koji nije želeo da razgovara sa novinarima Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), je jedan od četiri funkcionera protiv kojih je Agencija u prvih 10 meseci ove godine podnela krivične prijave zbog sumnje da su imali nameru da prikriju svoju imovinu.

Prijava je podneta i protiv Dragana Budujkića, zbog sumnje da je kao odbornik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Opštine Kladovo, funkcije na kojoj je bio do 2016, sakrio imovinu.

„Ja ništa nisam stekao, imam dva kredita sa kojima jedva izlazim na kraj. Ni hemijsku nisam kupio sebi dok sam bio u Opštini. Na posao sam išao svojim kolima i nikad nisam zloupotrebljavao službena kola”, rekao je Budujkić za CINS.

Pre ovog postupka, koji je u toku pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Negotinu, Budujkić je od Agencije dobio meru upozorenja i prekršajnu prijavu, koje je u razgovoru sa novinarima objasnio svojim neznanjem, jer je u politiku došao iz zdravstva.

U 2018. krivične prijave podnete su i protiv Gordane Radosavljević, nekadašnje pomoćnice ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i protiv Stevana Dželatovića, bivšeg direktora Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica iz Despotovca. Prijava protiv Dželatovića je odbačena.

Baza „Postupci protiv funkcionera“, koju je CINS objavio, pokazuje da je Agencija od svog postojanja, 2010, do novembra 2018. tužilaštvima širom zemlje uputila krivične prijave protiv 81 funkcionera. Među njima su jedna aktuelna ministarka u Vladi Srbije, nekoliko sadašnjih i bivših narodnih poslanika, gradonačelnici i predsednici opština, ali i sudije i dekani fakulteta.

Krivične prijave su samo deo od ukupno 2.766 postupaka koje je Agencije pokrenula u cilju kontrole imovine i prihoda funkcionera i sprečavanja sukoba interesa.Najčešće najblaže kazneBaza pokazuje da je Agencija najviše sklona izricanju najblaže mere upozorenja – ukupno 1.839 mera upozorenja su dobili funkcioneri u osmogodišnjem periodu, neki od njih i više puta, na različitim funkcijama, poput ministra finansija Siniše Malog. Najčešći razlog mere upozorenja je kašnjenje sa izveštajima o imovini i prihodima, ali i neprijavljivanje imovine, neprenošenjе upravljačkih prava, sukob interesa i drugo.

Baza „Postupci protiv funkcionera“, koju je CINS objavio, pokazuje da je Agencija od svog postojanja, 2010, do novembra 2018. tužilaštvima širom zemlje uputila krivične prijave protiv 81 funkcionera. Među njima su jedna aktuelna ministarka u Vladi Srbije, nekoliko sadašnjih i bivših narodnih poslanika, gradonačelnici i predsednici opština, ali i sudije i dekani fakulteta.

Krivične prijave su samo deo od ukupno 2.766 postupaka koje je Agencije pokrenula u cilju kontrole imovine i prihoda funkcionera i sprečavanja sukoba interesa.

Detaljnije čitajte  na portalu CINS-a.