Foto: EPA-EFE/ANDREJ CUKICŠvedska je od 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom Evropske unije, a kada je reč o očekivanjima koja će biti u prvom planu, kada je reč o ovoj državi u odnosu na Srbiju, sagovornici Danasa ističu usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, odnosno insistiranje na uvođenju sankcija Rusiji.
Prema rečima Gorana Miletića, direktora organizacije Civil rajt difenders, u kontekstu rata u Ukrajini, usklađivanje spoljne politike jeste veliki prioritet EU i to će biti vidljivo narednih meseci.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji, ni ove godine neće otvoriti nijedan klaster u procesu pridruživanja EU.
– Prioriteti švedskog predsedavanje EU se najviše tiču rata u Ukrajini, klimatskih promena, migracija, obnovljivih prirodnih izvora, dok je u poslednjem trenutku dodata u stavka koja se tiče takmičenja sa američkom ekonomijom – ističe Goran Miletić za Danas.
Dakle, dodaje on, region Balkana nije prioritet, pa samim tim ni Srbija.
– Međutim, u kontekstu rata u Ukrajini usklaživanje spoljne politike jeste veliki prioritet EU i to će biti vidljivo narednih meseci. Tek posle ovih prioriteta na red idu evropske integracije, koje jesu bitnije za Srbiju, ali je usklađivanje spoljne politike nešto na šta vlasti u Srbiji moraju da obrate pažnju – zaključuje sagovornik Danasa.
Suzana Grubješić naznačava u izjavi za Danas da je neusklađivanje sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom dovelo je do zastoja u procesu pristupanja Srbije EU jer prošle godine nismo otvorili nijedan klaster (poglavlje), a po svemu sudeći, napominje, to se neće desiti ni ove godine ukoliko se ne promeni odluka o neuvođenju sankcija Ruskoj Federaciji.
– S druge strane, pojačani su i napori i pritisci da se reši kosovsko pitanje, a pridruživanje sankcijama pominje tek poneki evropski ambasador ili zvaničnik. Od svih razloga koji se pominju u odbranu neuvođenja sankcija Rusiji najubedljiviji je onaj o većinskom proputinovskom javnom mnjenju koje je kreirano i koje se hrani anti-zapadnom ozlojeđenošću i dezinformacijama o ratu u Ukrajini, a najmanje ubedljiva je tzv. principijelna politika protiv sankcija jer se Srbija pridružila sankcijama EU prema Belorusiji, Siriji, Gvineji… – smatra ona.
Kako dodaje, za oslobađanje od energetske zavisnosti od Rusije već se preduzimaju konkretni koraci, a rusko korišćenje kosovskog presedana za sopstvene interese dodatno otežava poziciju Srbije.
Švedsko predsedavanje Evropskom unijom vodiće se agendom „EU napred, za zeleniju, sigurniju i slobodniju Evropu“, izjavio je premijer Švedske Ulf Kristerson, a prenela švedska ambasada u Beogradu.
– Neopravdani rat Rusije protiv Ukrajine, druge po veličini zemlje u Evropi, definisaće naše predsedavanje – rekao je švedski premijer čijoj zemlji je ovo treće predsedavanje EU.
Švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstorm rekao je da rat podseća na to da se „sloboda i demokratija ne smeju uzimati zdravo za gotovo“.
– Rat Vladimira Putina je takođe rat protiv naših vrednosti, našeg sistema upravljanja i normi međunarodne saradnje. Njegov ishod će oblikovati budućnost Evrope – rekao je švedski šef diplomatije.
Ambasadorka Švedske u Srbiji i Crnoj Gori Anika Ben David izjavila je da će ključna tema švedskog predsedavanja u oblasti spoljne i bezbednosne politike biti da doprinese ujedinjenoj, angažovanoj i bezbednoj EU – kojoj Zapadni Balkan i Srbija veoma pripadaju.
Ambasadorka Ben David je, govoreći o proširenju, rekla da je na samitu u Tirani, prvom ikada održanom van EU, poruka Unije bila jasnija nego ikada a to je da je ona čvrsto posvećena dobrodošlici zemljama Zapadnog Balkana u porodicu EU, navodi se u saopštenju.
– Čvrsto verujemo da bi zemlje van EU, koje žele da uđu, trebalo da imaju velike mogućnosti za to. Međutim, postoje podjednako jaki razlozi zašto bi oni koji se pridružuju trebalo da budu sposobni da ispune stroge kriterijume za članstvo. Biće potrebna posvećenost zemalja Zapadnog Balkana da pokažu da su spremne da se pridruže EU – rekla je Ben David.
Dugogodišnja posvećenost Švedske evropskom putu zapadnog Balkana reflektuje se kroz razvojnu saradnju sa većinom zemalja u regionu. U Srbiji, Švedska je treći najveći donator i najveći donator u oblasti životne sredine.
– Sada je vreme da se ubrzaju reforme, usaglase politike i preduzmu nove odlučne mere za geostratešku orijentaciju Srbije i celog regiona – rekla je ambasadorka Ben David.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
