Dejan Atanacković: Režim ne razume drugi jezik sem jezika otvorenog bunta 1Foto: Danas.rs

Kada je na svom Fejsbuk profilu objavio snimak sa aktivistima predvođenima Aleksandrom Jovanovićem Ćutom kako istovaruju džakove šuta, Dejan Atanacković je između ostalog napisao: „Dvadeset džakova otpada sa deponije kod bare Reva izručili smo danas pred Skupštinom grada Beograda. Danas dvadeset, sledeći put dvesta. Dakle, nastaviće se….“. 

U razgovoru za Danas Atanacković kaže da ima mnogo mesta za vraćanje svakojakog đubreta režimskim trovačima, ali da je u ovom slučaju zdanje gradske uprave tačna adresa. Prema principu – „return to sender“…

* Kršenje zakona, protesti građana, upozorenja struke nisu sprečili aktuelnu gradsku vlast da menja lični opis Beograda, ugrožava zdravlje građana, uskoro će biti dovedeno u pitanje i snabdevanje vodom… Zašto bi se desilo nešto drugačije u odbrani bare Reva?

– Rekao bih da se nešto drugačije već dešava. Reva je primer snažne i dobro organizovane građanske pobune, odbrane grada i gradske okoline, čime se uspostavljaju i neki, za Beograd, novi principi. Aktivisti koji vode pobunu već odavno sprovode slične akcije na mnogim mestima u Srbiji, isuviše daleko od uspavanog Beograda koji trpi i ćuti. Režim ne razume drugi jezik sem jezika otvorenog bunta i otpora. Ljudi su stali pred kamione, i sada i oni koji te kamione šalju, koji od toga imaju materijalnu korist, firme koje režim dovodi da nas tretiraju kao kolonijalni posed, moraju da imaju u vidu da će svoju materijalnu korist teško ostvariti ako im pred kamione staju građani. Vlast se ponaša kao okupaciona sila koja je tu s jednim jedinim razlogom – da sve potroši i opljačka, da sprovede potpunu eksploataciju i verovatno jednog dana napusti devastiranu zemlju u kojoj više neće biti ničeg što će moći da ukradu. Građanska je dužnost danas braniti život od vlasti koja je suprotstavljena životu.

* Sa vašeg Fejsbuk profila je potekla ideja o odnošenju otpada sa deponije u Revi pred Skupštinu grada. Da li ste razmišljali o još nekoj lokaciji, na kojoj biste mogli da istovarite đubre – zgrada Predsedništva, kod spomenika kako vi kažete „lažnom“ Stefanu Nemanji, ili je Skupština grada jedino logično mesto?

– Mislim da takvih mesta za vraćanje svakojakog đubreta režimskim trovačima ima i više nego što bismo mogli da poželimo. Skupština grada je u ovom slučaju najtačnija adresa. Return to sender. Gradskom politikom nastala je deponija na više desetina hektara. Više me zanima adresa gde ćemo jednog dana, kada se uspostavi normalna država i pravosuđe, „istovariti“ one koji trenutno sede u Skupštini grada i mnogim drugim zdanjima vlasti. Ne smemo da zaboravimo nijedan čin korupcije, kriminala, nasilja nad građanima i prirodom, nijedno ubistvo, beskrupulozno izazvane tragedije sa ljudskim žrtvama, nijedan dinar koji su ukrali iz naših džepova i podelili među sobom i svojim firmama.

* Postoji li i u kojoj meri je relevantan politički potencijal ove i sličnih ekoloških akcija i da li bi vam smetalo da vam se priključi opozicija?

– Politički potencijal je ogroman i ja ga pre svega vidim kao faktor ujedinjenja relevantnih ideološki bliskih političkih subjekata u borbi za oslobođenje okupirane zemlje. Građani i udruženja koji brane baru Reva se otvoreno protive uplivu političkih stranaka u njihovu borbu, ljudi su naprosto izgubili poverenje, uostalom već smo videli šta se dešava kada opozicija ukrade građanski protest i masovni bunt. Ja sam, međutim, uveren da je aktuelnu snagu građanskih inicijativa izuzetno važno politički artikulisati, mislim da to nedostaje i da bi građanske inicijative mogle da budu vezivno tkivo jedne dobro promišljene političke borbe u koju bi mogli, i mislim da bi svakako trebalo, da se uključe svi vrednosno i politički bliski akteri opozicione Srbije. Znam i da je u toku formiranje jednog novog pokreta koji bi trebalo da nastane ujedinjavanjem ekoloških inicijativa. To će, verujem, biti vrlo relevantna snaga.

* Nedavno ste podržali ideju predizbora, koja je, međutim, naišla na većinsko neslaganje. Tu je i najava samostalnog izlaska na izbore Ne davimo Beograd, a i predlog Zorana Živkovića o jedinstvenom kandidatu…

– Suština predizbora, po mom shvatanju, jeste upravo ukrupnjavanje opozicionih subjekata srodnih političkih načela i otvaranje mogućnosti da građani izaberu jedinstvenog kandidata. Zato podržavam ideju predizbora, jer mislim da se upravo tim putem – a ako neko zna bolji put, neka ga predloži – može uobličiti i jasna programska koalicija politički i vrednosno srodnih stranaka i pokreta, i izdvojiti jedinstveni kandidat evropske, građanske Srbije.

Za mene su Ne davimo Beograd bili, pa i sada su u nekoj meri, upravo organizacija koja bi mogla da vodi objedinjavanju građanske Srbije, najpre na nivou Beograda, ali oni sada, po mom mišljenju sasvim pogrešno, najavljuju samostalni nastup na beogradskim izborima, hvaleći se nekim smešnim procentom i govoreći pritom o nekakvim programskim kolonama koje ne postoje. Nađite negde tu programsku kolonu na koju se Ne davimo Beograd pozivaju i molim vas obavestite me o tome i obradujte.

Naravno, ne mislim da bi trebalo praviti koalicije koje su iznuđene i neprirodne, i zato vidim problem u predlogu Zorana Živkovića, jer ne vidim prostor za bilo kakvu političku saradnju sa strankama desnice, pa ni sa mnogim drugim koji su prokockali svoj politički potencijal dugogodišnjom pasivnošću i bezidejnim trajanjem na političkoj sceni. Ako bi Živkovićev predlog bio više politički artikulisan, dakle s ciljem da se odredi jedinstveni kandidat građanske i evropske Srbije, apsolutno bih takvu ideju podržao. Pa neka to bude i samo jedna od ideja ujedinjavanja, nedostaju nam pre svega te ideje. Ideja razjedinjenosti imamo napretek.

Voleo bih da se u Srbiji otvori takmičenje ideja o ujedinjavanju, pa neka pobedi najbolja ideja, i neka se ona primeni, ali mislim da je važno da shvatimo da niko od aktuelnih političkih partija i pokreta ne može sam protiv ovog režima.

Najviše nade polažem upravo u ljude koji danas vode ekološke pobune po Srbiji. Verujem da bi upravo jedan snažan ekološki pokret, front ujedinjenih građanskih inicijativa, koji okuplja hiljade ljudi i koji bi s vremenom mogao da okuplja sve više, mogao da ponudi vrlo konkretnu platformu ujedinjenja svega što je politički odgovorno i što nosi viziju zdrave budućnosti.

* Veoma ste se angažovali i pokazali upornost u raskrinkavanju korupcijske pozadine spomenika Stefanu Nemanji, naravno ne zanemarujući ni to da je reč o vajarskom promašaju. Građani u velikoj meri reaguju na vaše inicijative, planirate li da se u budućnosti bavite politikom na formalniji način?

– Svako od nas se bavi politikom i kada ukazuje na idiotske spomenike, na kriminal, na disfunkcionalni grad, na ugroženost staništa ptica i prirode. Ovo društvo je zagađeno lošom politikom, ali istovremeno postoji i velika politička apatija i pogrešan zaključak mnogih da je politika nešto čime se bave probisveti i lažovi. Nažalost, za takvo mišljenje imaju dosta pokrića, ali to samo po sebi nije istina, jer mi smo svi politička bića, živimo u političkom sistemu, naši životi su uobličeni političkim odnosima. Formalno bavljenje politikom, ako pod time podrazumevate angažman u nekoj političkoj stranci, svakako ne planiram, ali nisam planirao ni da se toliko bavim lažnim Nemanjom, pa se to dogodilo. Tako da ne znam, bavim se politikom time što pišem i govorim, i javno podržavam one političke ideje koje smatram dobrim i konstruktivnim, ali svaki dan donosi nešto novo…

Pomahnitala mašina

Pisac ste i vizuelni umetnik, šta vidite u toj slici zatrpavanja života na Revi?

– Vidim pomahnitali um Aleksandra Vučića. Vidim mašine za mlevenje mesa i kostiju i režim koji održava vlast promovisanjem prizora smrti, nasiljem i staljinističkim čistkama. Vidim sabrano sve to čime nas ovaj režim truje, u prirodi i u javnom prostoru. Ne moram da budem ni pisac ni vizuelni umetnik pa da vidim sliku koja je svakom jasna i razumljiva. Vidim naprosto kriminal kome treba stati na put. Vidim sliku društva u celini zatrovanog i zagađenog, koje se svakodnevno pljačka i uništava zarad interesa kriminalaca na vlasti. A kao pisac i vizuelni umetnik sebe vidim samo kao nekog ko sticajem okolnosti ima mogućnost kontakta sa javnošću, i to koristim da kažem ono što svako vidi i razume: država je kidnapovana, moramo se boriti da je otmemo iz ruku organizovane bande.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.