Beograđani radije biraju očuvanje životne sredine nego ekonomsku korist 1Foto: BETAPHOTO/EMIL VAS/EV

Marina Lipovac Tanasković: Ljude možete ubeđivati da lepo žive, ali ne možete da ih ubedite da to što kroz prozor vide nije istina i da više veruju vlastima i njihovim fingiranim istraživanjima nego sebi i svojim čulima Predrag Momčilović: Građani i građanke su svesni toga da od projekta koji narušavaju životnu sredinu ekonomsku korist ima samo manjina povezana sa ljudima iz vlasti dok svi mi zbog toga udišemo vazduh lošeg kvaliteta ili pijemo zagađenu vodu.

Istraživanje Demostata o tome da li bi građani radije dali prednost očuvanju životne sredine ili ekonomskoj koristi pokazalo je da, čak i u tako maloj i siromašnoj zemlji poput Srbije ljudi se u čak 82 odsto opredeljuju za životnu sredinu, dok 11 odsto ispitanih smatra da bi trebalo da se vodimo profitom, a sedam odsto nema stav o ovom pitanju.

Pitanje “šta je bolje za građane Srbije – veća briga za žibotnu sredinu ili za ekonomsku korist” Demostat je postavio u okviru istraživanja pod nazivom “Izborne preferencije Beograđana”, sprovedenog putem telefonske ankete, na uzorku od 1.200 Beograđana.

Navedeni rezultat ispitivanja bi trebalo da bude važan pokazatelj za vlast, ali i za sve aktuelne i potencijalne investitore.

Potreba za razvojem s jedne strane i očuvanje životne sredine su u protivrečnosti. Ekonomija kroz profit često negira životnu sredinu.

Održivi razvoj je razvoj koji je optimalan, odnosno onaj koji ne šteti jednoj dimenziji na račun neke druge. Proizvođači su motivisani profitom, odnosno njegovim uvećanjem.

Svako povećanje troškova, pa i onih koji se obračunavaju u vezi sa zagađenjem životne sredine umanjuje profit, pa preduzeća nastoje da ih izbegnu ili makar snize na minimum.

Verovatno je to snažan motiv za dolazak stranih investitora, koji u Srbiji dobijaju subvencije, jeftinu radnu snagu i mogućnost da posluju bez ekoloških standarda.

Naša zemlja se pretvara u globalnu deponiju zbog toga što aktuelna vlast radije bira kakav takav profit nego očuvanje prirodnih resursa.

Analizirajući rezultate istraživanja Marina Lipovac Tanasković, šefica odborničke grupe Narodne stranke u Skupštini Beograda kaže za Demostat:

– Uzimajući u obzir rezultate istraživanja, jasno je da se većina ispitanika zalaže za zaštitu životne sredine pre nego za ekonomsku, tj. finansijsku korist. Pritom sam apsolutno sigurna da je odgovarajući na ovo pitanje većina ispitanika smatrala da država treba da se brine o životnoj sredini, a ne samo da gleda ekonomsku korist. Stručno gledano, postoji više razloga za ovakve rezultate istraživanja: Pre svega, potpuno odsustvo autoriteta u Ministarstvu životne sredine, dovelo je do toga da se o pristupnom poglavlju 27, koje se tiče stanja životne sredine u Srbiji više ni ne priča. Građani su toga svesni i opravdano su kroz anketu izrazili svoju zabrinutost, navodi naša sagovornica.

Lipovac Tanasković takođe ukazuje da je primetno jačanje i pokreta “zelenih” u EU, “koje se svakako preliva i na nas, naravno sa kašnjenjem kao i sve ostalo ali se taj uticaj oseća. Ove su teme postale zastupljene u medijima značajno više”.

-Možda i najznačajniji razlog je to što se konstantno gura pod tepih stvarno stanje životne sredine je postalo prosto neizdrživo, đubre polako viri sa svih strana “sobe” i ljudi ga vide. Vide vazduh koji udišu, ne treba im niko više da ih ubeđuje da je čist kad oni i sami vide da nije. Voda koju piju je sve češće zamućena, ili je mikrobiološki neispravna. Ljudi se raseljavaju iz Mačve da bi neke inostrane firme raskopale najplodniju zemlju zbog eksploatacije litijuma i sve je to opipljivo, vidljivo na prvi pogled. I na kraju, treba naglasiti da je životna sredina univerzalna tema koja podjednako tangira glasače i opozicije i pozicije, ljude možete ubeđivati da lepo žive, ali ne možete da ih ubedite da to što kroz prozor vide nije istina I da više veruju vlastima i njihovim fingiranim istraživanjima nego sebi I svojim čulima, navodi Marina Lipovac Tanasković.

“Pogled kroz prozor” i “ugrožena čula” su doveli do ekološkog buđenja građana, koji izgleda sve manje veruje u ekonomski procvat kroz privlačenje prljavih investicija.

Briga o okolini je predstavljena kao rezultat dobrog standarda kroz aktivnu partijsku kampanju koja po svemu sudeći nije dala rezultate Pravo na zdravu životnu sredinu ne sme da bude partijsko pitanje, ali sada bez sumnje prerasta u prvorazredno političko pitanje, ali i primetnu promenu svesti gradjana.

Rezultati istraživanja su, po mišljenju Predraga Momčilovića iz pokreta “Ne davimo Beograd”, rezultat zanemarivanja ekoloških problema, koji su sada postali vidljivi, “a NDB je od osnivanja insistirao na njihovom rešavanju”.

– Smatramo da smo doprineli podizanju svesti građana o različitim ekološkim problemima od zagađenja vazduha i vode, deponije u Vinči, uništavanja zelenih površina i seče šuma do gradnje na vodoizvorištima i vodozaštitnim pojasevima. Građani i građanke su takođe vrlo svesni toga da od projekta koji narušavaju životnu sredinu ekonomsku korist ima samo manjina povezana sa ljudima iz vlasti dok svi mi zbog toga udišemo vazduh lošeg kvaliteta ili pijemo zagađenu vodu, smatra Momčilović i zaključuje – Na kraju, izbor između ove dve stvari predstavlja lažnu dihotomiju jer moguće je da građani žive bolje a da istovremeno i životna sredina bude očuvana, a mi iz “Ne davimo Beograd” znamo kako da se izborimo za zeleni, solidaran i pravedan grad za sve njegove stanovnike.