Dojče vele piše kada se kradu izbori u Srbiji: Pretprodukcija podrške

Kolone autobusa su prošle subote zakrčile novobeogradske bulevare. U Areni se održavao veliki skup Srpske napredne stranke (SNS) s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kao glavnom zvezdom.

No, oko dvorane su se hiljade ljudi iz autobusa razmilele u „pogrešnim“ pravcima, da nešto pojedu ili malo procunjaju Beogradom.

„Bežim, brate, šta da radim“, rekao je jedan mladić reporteru DW. Naveo je da je iz malog mesta, da je zaposlen u lokalnoj bolnici, i da je silom stavljen na spisak za miting. Sada s kolegama dezertira sa skupa. Drugi su ispričali slične priče.

Ciniku bi napamet pala rečenica koja se pripisuje Marku Tvenu: „Da se na izborima nešto menja, ne bi nas pustili da glasamo.“

Pretprodukcija

Ako se izbori zamisle kao snimanje filma, onda se mogu podeliti na pretprodukciju – sve što se dešava pre izbora, na produkciju, to jest izborni dan, i na postprodukciju, što obuhvata brojanje glasova i potonje igrice.

Vlasti u Srbiji najpredanije manipulišu u fazi pretprodukcije, tvrde sagovornici DW.

„U pretprodukciji se najveći pritisak vrši kroz medije“, kaže pravnica Sofija Mandić, članica beogradske izborne komisije ispred liste „Srbija protiv nasilja“.

„Kada ljude ubedite da nema politički bolje opcije, oni neće rizikovati posao i egzistenciju zarad promene koja je neizvesna i koja će, kako to mediji tvrde, dovesti na vlast stari korumpirani režim. Onda su kupovina glasa ili pritisak na poslu samo završavanje tog posla. Ljudi kažu – pa dobro, zašto da makar ne uzmem paket ili 2.000 dinara. Bolje da iz ovih izbora izađem s time, nego ni sa čim“, kaže Mandić za DW.

Na te dve stvari – medije i pritisak na birače – ukazuje i advokat Slobodan Doklestić, šef izvršnog odbora Narodne stranke. „Pola Srbije vidi samo jednu političku opciju, vladajuću. Oni imaju medijski monopol u tom svetu.“

„Ako materijalna egzistencija zavisi od toga da li neko glasa za SNS, tu nema govora o demokratiji. Nažalost, to je teško kontrolisati“, navodi Doklestić za DW.

Kaže, tu i tamo se pojave dokazi i snimci, ali teško da opozicija može dokazati obim kompletne igre s kupljenim i iznuđenim glasovima.

A ako bi i dokazala, tužilaštvo na to može samo da odmahne rukom. Upravo tako se desilo kad je nedavno novinarka CINS-a u kol-centru Srpske napredne stranke snimila spiskove s podacima građana i dokazala da se tamo ljudi isplaćuju na ruke.

Isto se dogodilo i kad su na nizu izbornih lista otkriveni fantomski potpisi podrške. Prema Sofiji Mandić i njenim kolegama, potpisi su masovno ispisivani inicijalima, istim rukopisom, pa overavani.

„U Gradskoj izbornoj komisiji ostavljamo jasan trag o onome što se događa – bilo da je to u zapisnicima, preko naših obraćanja sudu ili preko medija. Da opozicionih članova nema u GIK-u, sednice bi trajale tri minuta, svi bi podigli ruke i razišli se kućama“, kaže Mandić.

Produkcija

Sam izborni dan verovatno će obeležiti celodnevno zivkanje birača i obilaženje stanova. Ranije je bilo govora i o tzv. „bugarskim vozovima“, metodu kad se sa izbornog mesta prošvercuje prazan listić, pa se popuni „kako treba“ i dâ biraču da ga ubaci. A ovaj onda ima obavezu da iznese svoj prazan listić za idućeg birača.

„Dokazi se pojave s vremena na vreme, poneki snimak kako se ljudi sprovode ili poučavaju kako da glasaju iza paravana. Ali, da dokažete obim toga? To je jako teško“, objašnjava Doklestić.

On kaže da je domaći zadatak opozicije da kontroliše biračka mesta i otkriva da Narodna stranka računa s blizu dve hiljade svojih kontrolora za oko devet hiljada biračkih mesta u Srbiji.

Postoji, kaže, saradnja opozicionih stranaka i nada se će zajedno uspeti da pokriju sva biračka mesta.

Jedan drugi izvor iz opozicije sumnja da će se pokriti čitava Srbija, ali kaže da Beograd svakako hoće i da se tu ionako očekuje najžešća borba.

„Kontrolori na izborni dan znaju na šta treba da motre – šta treba da prijavljuju kao nepravlinost u izbornom, a šta u krivičnom postupku“, kaže Sofija Mandić.

Postprodukcija

Uprkos hroničnim optužbama opozicije na račun vlasti, do sada nije bilo dokaza da su neki izbori manipulisani poput onih lokalnih 1996. godine.

Tada je ishod glasanja naknadno prekrajan, što je dovelo do dugih protesta i na kraju priznanja izbornog poraza Slobodana Miloševića u Beogradu i nizu drugih gradova.

„Malo je verovatno da neko pokrade izbore u fazi brojanja“, kaže Doklestić. „To se danas radi suptilnije – medijskim monopolom i značajnim brojem ljudi koji su primorani da glasaju i slikaju listić. Onda na brojanju ne morate ništa ni da kradete.“

Na pitanje da li će opoziciji, kad već učestvuje u trci pod tim uslovima, biti kasno da se žali ukoliko opet izgubi, Doklestić odgovara: „Što se tiče nepravednih medijskih uslova, te uslove igre smo prihvatili kad učestvujemo.“

Sami rezultati glasanja, kaže, moraju da se prihvate ako se glasovi regularno izbroje. Narodna stranka, kao i lista „Srbija protiv nasilja“, a i još neke, pripremaju svoj reprezentativni uzorak i softvere pomoću kojih će imati sopstvene rezultate.

Na izborima prošle godine ta stvar je neslavno propala, jer softver opozicije – nije radio.

Ali, šta ako bude primedbi i na sam izborni dan i na brojanje glasova? „Nadam se da nećemo doći u situaciju iz 1996. godine. Kad bi se to desilo, onda to mora da se ospori“, kaže Doklestić.

Sofija Mandić kaže da je do birača da izađu na izbore, pozovu ljude iz svog okruženja da učine isto, da glasaju po savesti. Ali i da „budu spremni da brane svoju izbornu volju, ukoliko bude bilo potrebe“.

U opozicionim krugovima i među poznavaocima političke scene žestoko se razilaze mišljenja o tome kako će izgledati veče i noć 17. decembra. Neki misle da će sve biti kao i obično, bez obzira ko pobedi.

Drugi, da je vlast spremna na sve kako bi sačuvala većinu u recimo Beogradu i da bi te večeri mogli da izbiju protesti za „odbranu narodne volje“.